Tekstovi i poezija

  Jedna demonstracija kontrole ponašanja, sprovedena u Španiji 1963. godine, bila je prepoznatljiv eksperiment fiziologa i profesora neurologije Hose Manuel R. Delgada (1915-2011), koji je istraživao različite reakcije mozga na električnu stimulaciju. Njegovi eksperimenti bili su bazirani na upravljanju i kontroli uma kod životinja i ljudi. U pomenutom opitu koji je sproveo na biku, uticao je na kombinaciju motoričkih efekata, primoravajući životinju da se zaustavi i okrene na jednu stranu, kao i da onemogući borbeni nagon u njenom ponašanju. To je tada bila najspektakularnija demonstracija namerne modifikacije ponašanja putem spoljašnje kontrole mozga. Posmatrao je i efekte svojih istraživanja npr. kod majmuna gde bi stimulisao regione mozga koji su kontrolisali agresiju, zatim bi kod pojedinih mačaka izazivao nevoljnost pokreta mišića nogu itd. Godine 1952. postao je prvi istraživač koji izveštava o dugoročnim efektima implantacije elektroda kod ljudi. Njegovi uređaji su izazival...

     Informacije koje posedujemo u okviru našeg vidljivog Univerzuma su konačne i ograničene, ali sve dok smo skloni istraživanju nepoznatog, uvek će biti mesta za NAUKU, RELIGIJU i FILOZOFIJU. To su tri različita koncepta razumevanja sveta i celokupnog Univerzuma. Mnogi smatraju da ona mogu biti međusobno komplementarna. Kroz čitavu istoriju ljudskog roda stalno smo težili odgovorima na neka od najvećih egzistencijalnih pitanja koja smo mogli da formulišemo ali tek u poslednjih nekoliko vekova čovečanstvo je ubrzano dolazilo do pojedinih odgovora. Kroz procese izvođenja eksperimenata i zapažanja, razvojem nauke i tehnologije, značajno smo povećali naše kapacitete za donošenje novih zaključaka iz mnogih oblasti života. Kada većina ljudi razmišlja o tome šta je NAUKA, mora voditi računa o sledećem: a) Svi kumulativni rezultati eksperimenata, merenja i posmatranja koje smo zabeležili čini korpus naučnih činjenica o Univerzumu. b) Za proces kojim istražujemo Univerzum potreb...

  O Stanislavu Lemu naprosto ne treba trošiti reči. On je autor monumentalnog ,,Solarisa" po čijim motivima Tarkovski pravi grandioznu filmsku fresku. Nakon pomenutog remek dela, nekoliko godina kasnije, objavljuje još jedan veličanstven roman pod nazivom ,,Nepobedivi".  Napisan na prelazu između 1962. i 1963. godine, roman se javlja u trenutku sumraka jednog krupnog razdoblja u istoriji naučne fantastike. Posredi je period koji je doneo prvu ozbiljnu reviziju arhaične naučno-fantastične slike čovekovog mesta i uloge u ustrojstvu kosmosa i hijerarhiji razuma i inteligencije. Najzad je postalo jasno da mit space-opere o čoveku pobedniku, koji tumači univerzum svojim merama, nema nikakve realne podloge i da se na svaki način treba osloboditi mračnog nasleđa antropocentrizma. Drevni konflikt na relaciji čovek-mašina originalno je profilisan u knjizi. Za razliku od klasičnih varijacija ovog sižea, u Lemovom romanu mašine ne predstavljaju osvajače što dolaze sa zlim pobudama, već ...

  Američki reditelj Ričard Keli rođen je 28. marta 1975. godine. Nakon diplomiranja na Univerzitetu  Virdžinija, seli se u Los Anđeles da bi studirao filmsku režiju na Univerzitetu Južna Kalifornija. Još kao student napisao je scenario za svoj film ,, Doni Darko" koji je realizovan 2001. godine. Jedna od glavnih inspiracija za film bila je knjiga ,, Filozofija putovanja kroz vreme" Roberta T. Nozika koja se bavi temama paralelnih dimenzija i kosmologije, kao i rediteljevo lično iskustvo sa mentalnim poremećajima i traumama. Osim toga veliki uticaj na njega je imala i muzika 80-ih godina, uključujući numere grupe Echo and the Bunnymen, Joy Division, Tears for Fears i mnoge druge koje su sastavni deo samog filma. Kelijev odabir muzike ima ogroman uticaj na razumevanje motiva pojedinih segmenata u strukturi filma. Film je izuzetno slojevit i kompleksan sa višestrukim linijama radnje, pa je u neku ruku važno da se pogleda više puta kako bi se bolje razumeo i u potpunosti doživeo....

Remek delo ,,Ja, robot" američkog pisca naučne fantastike Isaka Asimova objavljeno je davne 1950 godine. Knjiga predstavlja konglomerat sačinjen od devet pripovedačkih celina koje povezuju isti junaci i srodan tip radnje. Nastala je kao plod objedinjavanja zasebnih storija publikovanih po velikim američkim časopisima naučne fantastike. Bez obzira na posebnost unutrašnje građe, ,,Ja, robot" je odavno ušao u red priznatih klasika žanra, odredivši svojim odličjima fizionomiju jednog razdoblja koje se naziva ,,Zlatnim vekom" naučne fantastike. Reč je o pričama usredsređenim na motiv odnosa između Čoveka i Mašine - odnosa čija se glavna karakteristika ogleda u činjenici da je specifikovan postojanjem tri zakona tj. aksioma robotike, organski integrisana u pozitronske umove ,, mašina koje misle ". Svakako je najvažniji od ta tri principa prvi, koji određuje prirodu stanovišta robota prema čoveku: ,,Robot ne sme da povredi ljudsko biće, niti da, uzdržavanjem od delanja, do...

  LETAČ Leteo je visoko, tražeći hladne struje vetrova. Blagim zaokretima menjao je pravac i lebdeo dugo. Opustio se sanjarivši o herojskom dobu svoje vrste, kada su svi naseljenici bili Obični, prikovani za tlo i uskraćeni za lepotu letenja. Oduvek su ih posmatrali sa nekom dozom prezira ispunjenim strahopoštovanjem. Letači nisu marili za to i većinu vremena provodili su leteći nebesima. Uspeli su stvoriti zajednicu u kojoj je suživot sa Običnima postao moguć. Iznenada, snažan bočni udar vetra ga zanese i on se prevrnu u vazduhu, osetivši jaku bol u leđima. Padao je brzo shvativši da nad jednim krilom nema kontrolu. Po prvi put u životu oseti strah i nemoć. Pokušaj da pomakne povređeno krilo stvarao je neopisivu bol. Stisnuvši zube donekle je uspeo da se postavi u položaj koji je usporavao pad.  *                    Spavao je dugo ili se bar njemu tako činilo. Pritiskivao ga je osećaj nekog čudnog i hladnog sna, koji oslobađa ...

  Pomalo melanholična vizija potopljenog zemaljskog sveta, česta je ideja u završecima mnogih dela naučne fantastike. Takav epilog sa određenom količinom finih poetskih metafora, kao duh sladunjave dekadencije, samo je jedna veština i posebnost umetničke imaginacije konačnog kraja. Sam motiv propasti Zemlje, recimo pod silom opšteg potopa, nije ni nepoznat ni stran kulturnoj tradiciji čovečanstva. Šta više, sam motiv ,,Potopa" vrlo se često iskorištavao u eshatologijama mnogih naroda.  U mitovima uništenja, što govore tekstovi starih naroda; kiše su padale neprekidno dvadeset godina, dok je iz mračnih dubina kuljala podzemna voda, a tlo neumitno propadalo u tamno plavetnilo okeana. U načelu se uvek spašava vrsta ili primerci vrste koji božjom voljom čuvaju seme, vrstu i oganj za neki bolji i pročišćeni svet. Neka stara meksička legenda kaže da je pre ovog našeg sveta postojalo pet pretpotopnih. Prvi od tih nestalih svetova bio je uništen vodom.  ,,Gradovi, sela, polja, ne...