Tajanstveni univerzum

    

Informacije koje posedujemo u okviru našeg vidljivog Univerzuma su konačne i ograničene, ali sve dok smo skloni istraživanju nepoznatog, uvek će biti mesta za NAUKU, RELIGIJU i FILOZOFIJU. To su tri različita koncepta razumevanja sveta i celokupnog Univerzuma. Mnogi smatraju da ona mogu biti međusobno komplementarna.

Kroz čitavu istoriju ljudskog roda stalno smo težili odgovorima na neka od najvećih egzistencijalnih pitanja koja smo mogli da formulišemo ali tek u poslednjih nekoliko vekova čovečanstvo je ubrzano dolazilo do pojedinih odgovora. Kroz procese izvođenja eksperimenata i zapažanja, razvojem nauke i tehnologije, značajno smo povećali naše kapacitete za donošenje novih zaključaka iz mnogih oblasti života.

Kada većina ljudi razmišlja o tome šta je NAUKA, mora voditi računa o sledećem: a) Svi kumulativni rezultati eksperimenata, merenja i posmatranja koje smo zabeležili čini korpus naučnih činjenica o Univerzumu. b) Za proces kojim istražujemo Univerzum potrebne su nam teorije, modeli, okviri i jednačine što egzistiraju u njemu. Međutim, sva naučna teorija, bez obzira na to koliko je čvrsto podržana čitavim skupom znanja koje je čovečanstvo prikupilo tokom naše istorije, ima samo ograničen opseg.

Evolucija objašnjava kako se osobine nasleđuju i menjaju preko DNK proteina tokom vremena, ali ne daje odgovor o samom poreklu života. Veliki prasak objašnjava da je Univerzum nastao iz ranog, vrućeg, gustog stanja, ali nema odgovora šta je uzrokovalo stvaranje singulariteta u jednoj tački pre tog praska. Opšta teorija relativnosti govori kako materija i energija izazivaju zakrivljenost prostora i vremena, kao i pojavu gravitacije, ali ne objašnjava šta se dešava unutar crne rupe. Dakle, bez obzira koliko smo daleko stigli u naučnom razumevanju života pa i Univerzuma, uvek postoji mesto gde se naše utvrđeno naučno razumevanje završava.

Mnoga druga pitanja, koja za sada i ne spadaju u delokrug nauke, možda će jednog dana biti objašnjena i kroz ovu disciplinu. Za sada možemo spekulisati koje bi naučne ideje mogle da nas dovedu do odgovora ovih zagonetki. Najuzbudljivije misterije današnjice, od nastanka života preko vanzemaljske inteligencije, kvantne gravitacije i tuneliranja pa sve do zagonetki o tamnoj materiji, trenutno leže izvan domena onoga što se naučno može shvatiti i dokazati.

Postoje religiozne i etičke koncepcije o Univerzumu. To je ono što podrazumevamo kao oblast TEOLOGIJE. Kakvi god da su naši lični stavovi, teologija se uopšteno bavi pitanjima kao što su svrha postojanja i duhovnost, te ističe autoritativni izvor sa svojim principima koji se prihvataju kao neosporno istiniti. Ona je sistematsko proučavanje koncepata Boga i njihovog uticaja na prirodu religijskih istina. 

Između ove dve oblasti, nauke i teologije, negde izvan određenog znanja i autoritativnosti, postoji FILOZOFIJA. Ona egzistira tamo gde je naše naučno znanje nedovoljno i gde teološki odgovori ne uspevaju da nas ubede u ispravnost logičkog rezonovanja. Pitanja koja se tiču svesti, da li je stvarnost objektivna ili zavisi od posmatrača, kao i razne metafizičke teme, su oblasti u kojima filozofija može biti od koristi.

Za svako dobro postavljeno pitanje koje možemo da postavimo, krajnji cilj bi trebalo da bude konačno pronalaženje naučnog odgovora. Kada bismo mogli da stvorimo život od neživota u laboratorijskim uslovima, otkrijemo način da testiramo različite interpretacije kvantne mehanike ili da merimo fizičke konstante na kosmičkim udaljenostima, tada bi napravili još veći iskorak u nauci, međutim sve to nije izvodljivo i tu moramo prihvatiti svoje neznanje. Naše najbolje naučne teorije su dobro uspostavljene samo u određenom opsegu valjanosti. Van toga ne znamo sa sigurnošću gde i kako se ta pravila kvare i urušavaju. Možemo da istražujemo scenarije, pokrećemo simulacije i modeliramo ponašanje sistema na osnovu određenih pretpostavki. Međutim bez dovoljno relevantnih podataka da bismo saznali definitivan odgovor, možemo koristiti samo alatke koje su nam na raspolaganju. U ovakvim situacijama filozofija može doći do izražaja, da zaviri preko nepremostive ivice koju nauka ne može da pređe i  istraži razne spekulativne ideje.

Bez obzira koliko nauka napreduje, uvek će postojati prostor izvan njenog domena. Broj čestica sadržanih u posmatranom Univerzumu je konačan. Količina informacija kodiranih u celom Univerzumu je konačna. Bez obzira koliko naučimo, količina znanja uvek će biti konačna. 

Izvan svakog određenog znanja, uvek će biti mesta za filozofiju, a kada su u pitanju svrha i duhovnost ili ideje koje se u principu ne mogu fizički istražiti, tada i religija odnosno teologija mogu zauzeti svoje zapaženo mesto.

Borivoj Vujić