Tekstovi i poezija

  Roman ,,Pad" poslednje je delo Albera Kamija (1913 - 1960). To je priča o čoveku koji otkriva u sebi prazninu ličnog identiteta, a time i apsurd celokupnog ljudskog postojanja. Baš kao i u većini svojih dela, Kami koristi prepoznatljivu formu pisanja istražujući teška egzistencijalna pitanja o međuljudskim odnosima, slobodi, licemerju i otuđenosti pojedinca. U depresivnom ambijentu Amsterdama, glavni junak ove priče Žan Batist Klemens upoznaje neimenovanog stranca u malom baru, te kroz fiktivni razgovor upada zapravo u solipsistički monolog iz kojeg saznajemo da je nekada živeo lep, samozadovoljan život, kao uzoran građanin društva. Ta iluzija se razbija jedne noći kada šetajući obalom reke Sene postaje svedok samoubistva mlade žene, koju u prvi mah primećuje kako zuri u tamni zdenac ispod mosta, a potom čuje dramatičan zvuk udara tela u površinu vode. Ne preduzimajući ništa, užurbanim koracima odlazi, kao da beži sa mesta zločina. Taj događaj pokreće lavinu emocija i preispitiv

Japanski pisac Šinići Hoši (1926 - 1997), veoma je poznat čitalačkoj publici, a pogotovo ljubiteljima književnog žanra naučne fantastike. Autor je čak 1001 kratke priče, što je nesumnjivo ogroman broj. Reč je o kratkim pričama, uglavnom po nekoliko stranica, sa kulminacijom radnje najčešće na samom kraju. To je poznata i često korišćena forma koju je Hoši doveo do savršenstva. Radnju vodi lakoćom, spokojem, u svetu koji je često uljuljkan u izvesnu formu utopizma i čuva preokret za sam kraj, kada cela priča poprima svoj smisao. Ti preokreti su katkad šaljivi, veoma često onespokojavajući ili čak hororični, ali uvek, bez izuzetka, otkrivaju pravo lice sveta koji je Hoši oslikavao na svojim stranicama. Česta su poređenja Hošijevih priča sa Rejom Bredberijem, tako da se njegov opus opisuje kao svojevrsna fuzija Bredberija i Ezopovih basni. Hoši uspeva da na nekoliko stranica prikaže ono za šta je nekim piscima potrebna čitava knjiga. Otud postoji i česta usporedba njegovog rada sa haiku p

Jedan od najpoznatijih filozofa antičke Grčke, Platon (427 p.n.e. - 347 p.n.e.) autor je mnogobrojnih radova koji su tokom istorije imali ogroman uticaj i to pre svega na zapadnu civilizaciju. Bavio se filozofskim istraživanjem mnogobrojnih tema iz oblasti estetike, teologije i kosmologije. Osnivač je Atinske akademije, prve institucije za visoko obrazovanje u zapadnom svetu. Jedno od najvažnijih i najpoznatijih Platonovih pisanih dela svakako je ,,Gozba ili O ljubavi". Ono predstavlja vrhunac umetničkog razvitka Platonove ličnosti, gde se udruživanjem dijalektike i mitskog uobličavanja otkrivaju njegova najdublja saznanja. Naziv ,,Gozba" dobio je po večeri koju je u svom domu priredio pesnik Agaton. Nakon večere, učesnici (istorijske ličnosti), preko besede izražavaju pohvale bogu ljubavi Erotu. Ovim okvirom Platonu je pružena prilika da iznese različita mišljenja, a da u isti mah otkrije svoju izvanrednu veštinu i umetničku snagu, da oblik i sadržaj svake besede udesi prema

Endre Adi  ( 1877–1919), pesnik, novinar i pripovedač, najznačajnija je i najliberalnija ličnost modernog mađarskog pesništva. Mnogi ga smatraju najvećim mađarskim pesnikom dvadesetog veka, kao i jednim od najvećih mađarskih lirskih genija. Adi je potomak stare erdeljske plemićke porodice. Pohađao je Kalvinističku školu u Zilahu (danas Zulau, Rumunija). Godine 1896. objavio je svoje prve pesničke radove u zilahskim novinama ,, Silađi" . Upisavši pravo na Debrecenskom univerzitetu, ubrzo napušta studije da bi se bavio novinarstvom. Svoje prve pesme objavljuje u zbirci ,, Pesme  1899". Nedugo potom, seli se u Nađvarad (današnju Oradeu, ili Veliki Varadin, Rumunija), grad sa bogatim kulturnim životom. U člancima napisanim 1902. za lokalne novine ,, Nađvardski"  Adi posvećuje veliku pažnju društvenim prilikama svog vremena. Godine 1904. preselio se u Budimpeštu i započeo rad u ,, Budimpeštanskom žurnalu"  gde je objavio više od 500 članaka i mnogobrojne pesme. Ubrzo po