Tekstovi i poezija

Remek delo ,, Ja, robot " američkog pisca naučne fantastike Isaka Asimova objavljeno je davne 1950 godine. Knjiga predstavlja konglomerat sačinjen od devet pripovedačkih celina koje povezuju isti junaci i srodan tip radnje. Nastala je kao plod objedinjavanja zasebnih storija publikovanih po velikim američkim časopisima naučne fantastike. Bez obzira na posebnost unutrašnje građe, ,, Ja, robot " je odavno ušao u red priznatih klasika žanra, odredivši svojim odličjima fizionomiju jednog razdoblja koje se naziva ,, Zlatnim vekom " naučne fantastike. Reč je o pričama usredsređenim na motiv odnosa između Čoveka i Mašine - odnosa čija se glavna karakteristika ogleda u činjenici da je specifikovan postojanjem tri zakona tj. aksioma robotike, organski integrisana u pozitronske umove ,, mašina koje misle ". Svakako je najvažniji od ta tri principa prvi, koji određuje prirodu stanovišta robota prema čoveku: ,, Robot ne sme da povredi ljudsko biće, niti da, uzdržavanjem od dela

  Zamisao da se svet utopije može isključivo realizovati naukom predstavlja jedno od opštih mesta naučne fantastike, koje je naročito došlo do izražaja u Klarkovom opusu. Njegova uverenost da je prvenstveno nauka u stanju da suštinski menja čovekov svet, leži u osnovi i onih njegovih dela koja ne zalaze u oblast naučne fantastike. On nigde eksplicitno ne definiše utopiju, ali se u njegovim delima ona provlači kao idealna slika sveta, onakvog kakav bi trebao da bude, za razliku od onoga kakav jeste. Međutim, upravo u naučnoj fantastici, koja je piscu dopustila najviše slobode prilikom stvaranja slike sveta, ovaj činilac, doživeo je najrigorozniju proveru, postavivši naučnu utopiju u kordinate ne samo zemaljske već i kosmičke istorije ljudske rase. Klark se našao pred obavezom da iz osnove preispita održivost pretpostavki na kojima je ona počivala i valjanost ciljeva za koje se zalagala. Ovo preispitivanje nije obezvredilo nauku kao ključni činilac u razvoju civilizacije čovečanstva, ali

  LETAČ Leteo je visoko, tražeći hladne struje vetrova. Blagim zaokretima menjao je pravac i lebdeo dugo. Opustio se sanjarivši o herojskom dobu svoje vrste, kada su svi naseljenici bili Obični, prikovani za tlo i uskraćeni za lepotu letenja. Oduvek su ih posmatrali sa nekom dozom prezira ispunjenim strahopoštovanjem. Letači nisu marili za to i većinu vremena provodili su leteći nebesima. Uspeli su stvoriti zajednicu u kojoj je suživot sa Običnima postao moguć. Iznenada, snažan bočni udar vetra ga zanese i on se prevrnu u vazduhu, osetivši jaku bol u leđima. Padao je brzo shvativši da nad jednim krilom nema kontrolu. Po prvi put u životu oseti strah i nemoć. Pokušaj da pomakne povređeno krilo stvarao je neopisivu bol. Stisnuvši zube donekle je uspeo da se postavi u položaj koji je usporavao pad.  *                    Spavao je dugo ili se bar njemu tako činilo. Pritiskivao ga je osećaj nekog čudnog i hladnog sna, koji oslobađa od gladi i umora. San koji obećava večnost. Beli i čisti pr