Tekstovi i poezija

Juda Iskariotski ostaje jedna od najzagonetnijih ličnosti u priči o Isusu. Otkriće davno izgubljenog Judinog Jevanđelja, gnostičkog teksta koji prvobitno datira iz 2. veka, navelo je neke naučnike da preispituju njegovu ulogu. Iako Biblija nudi malo detalja o njemu, sva četiri kanonska jevanđelja Novog zaveta ga svrstavaju među dvanaest Isusovih najbližih učenika. Tema o Judi zaokupljivala je brojne pisce, psihologe, filozofe i teologe. Ona je otvarala nerasvetljena pitanja o dobru i zlu, grešnosti, milosrdnoj ljubavi i mogućnosti spasenja propalih duša u bezdanima zla. Zato ne čudi što je pitanje o Judinoj izdaji bezbroj puta tematizovano u najrazličitijim vidovima umetnosti. Među ekspertima za biblijska pitanja postoje razlike u tumačenju lika i uloge Jude. Bilo je onih koji su poricali istorijski značaj i stvarnost njegove izdaje, kao što se pristupalo i sa pitanjima koja se odnose  na samog Isusa Krista. Tu uvek postoji korelacija. Najčešće se pribegavalo tumačenju tog istorijskog

Alegorijska složenost slika koje kao odraz nastaju u ogledalu, pružaju neograničenu upotrebljivost i inspiraciju u književnosti. Ako je ogledalo čisto i sjajno, tada odražava jasnoću svesti i samospoznaje, zamagljeno sugeriše na izobličenje istine ili zablude, napuklo prenosi nesreću ili tragično polomljen identitet. U skoro svim književnim žanrovima ono odražava suprotstavljene teme stvarnosti i iluzije, logike i nereda kao i narcizma i samoprezira. U ogledalu vidimo odraz našeg prirodnog sveta koji može da prikazuje masku iza koje se krije onostrano drugo zastrašujuće carstvo. Ovi složeni i magični aspekti ogledala nastavljaju da ga čine neodoljivim i dirljivim simbolom netaknutog identiteta u delima fantazije i fikcije. Ogledalo umnožava svetove i simbolički stvara rastojanja između njih. Ono je scenski prostor unutar scenskog prostora. Svet u koji se ne može preći ali u koji se neprestano zaviruje. To je mesto gde nastaju autoportreti prolaznosti i odrazi proteklog vremena, gde gle

  Pojam sinhroniciteta prvi je definisao švajcarski psihijatar Karl Gustav Jung (1875 - 1961). Njegov koncept tog pojma je izuzetno komplikovan ali se može svesti na opisivanje pojave kao skup ,,smislenih koincidencija". Jung je bio uveren da u Univerzumu sve ima uzročno-posledičnu vezu i da je međusobno povezano. Verovao je da mora postojati kolektivno nesvesno stanje celog čovečanstva koje ljude i događaje na neki način povezuje. Kada govorimo o sinhronicitetu, mislimo na spajanje unutrašnjih i spoljašnjih pojava, gde pojedinac koji doživi ove pojave nalazi smisao u ujedinjenju oba. Verovatno su mnogi od nas doživeli sinhronicitet u svom životu i to više puta pomišljajući da je to plod sreće ili slučajnosti. Postoji mnogo primera koji bi se mogli svrstati pod ovaj pojam. Recimo, možda razmišljate o osobi koja vam je dugo nedostajala, a onda, potpuno neočekivano tog dana dobijete telefonski poziv ili poruku od nje, ili ste možda čitali neku knjigu pa vam se ta tema dopala, a poto

  Beskrajno putovanje ka spoljnim planetama našeg Sunčevog sistema iz 1977. godine, postalo je kultno po svom obimu i značaju. Misija svemirske letelice ,,Vojadžer " nosila je u sebi više obreda nego ekspedicije i više mitskog nego naučnog. Neverovatne slike vanzemaljskih svetova koje nikada ranije nisu viđene, povezivale su ljude širom sveta sa njegovim istorijski važnim hodočašćem u nepoznato. Širio se prekognitivni osećaj da ova misija svima daje određenu meru besmrtnosti. Misiju predstavljaju dve svemirske letelice koje su ponele sa sobom ,,Zlatni zapis": sliku, muziku i zvukove prirodnih pojava, kao i govorne pozdrave na 55 jezika upućene svakom inteligentnom obliku života koji bi ih mogao pronaći. Ovo je bio poziv pun nade poslat kroz prostor i vreme u najudaljenije tačke našeg Sunčevog sistema pa i šire. Misija je postala simbol čežnje čovečanstva da pokuša shvatiti gde mu je mesto u kosmosu kao i značaj sopstvenog postojanja. Veliku ulogu u ovoj misiji imao je astrono

  Utopija, mesto kojeg nema je sinonim za idealno stanje društvene zajednice gde se ispunjavaju večne čovekove težnje prema dobru, pravdi i blagostanju. Ona nije puka fantazija i beg od realnosti, već je kritika realnosti i podsticaj zahtevima za društvenom promenom. Osnovna preokupacija utopije je stvaranje nove zajednice ljudi u kojoj će svi biti zadovoljni i srećni. Ova ideja se provlači kroz sve utopijske vizije, od Platona (Država) do naučne fantastike, utemeljena na postojanju ,idealnog grada" kao savršene ljudske zajednice. Ogroman tehnološki razvoj, pogotovo od devetnaestog veka, podstakao je ideje o mogućnosti nastanka utopijskog raja na zemlji. Formirao se novi književni žanr u okviru koga su nastala utopijska dela zasnovana na veri u nauku i tehniku. Nastala je naučna fantastika. Ona je specifičan žanr koja crpi inspiraciju iz nauke i filozofije te neretko govori o stvarnom svetu i sadašnjem vremenu iza kulisa izmišljenog sveta. Ideje koje nastaju u njoj predstavljaju s