Tekstovi i poezija

ISUSOVO RASPEĆE Rano hrišćanstvo obuhvata istorijsko doba od Isusove smrti, pa sve do proglašenja hrišćanstva državnom religijom u IV veku. Ono se vremenom polako širilo Sredozemljem, ali je bilo pod stalnim progonom Rimljana, pre svega zbog protivljenja vernika da se poklone rimskom politeističkom statusu. Pored toga odbijali su da obožavaju cara kao božanstvo, što je tumačeno kao nedostatak lojalnosti i njihov politički bunt. Svirepost Rimljana u kažnjavanju nelojalnih podanika poznata je i nekoliko vekova pre Isusovog rođenja. Mnogi progonjeni i osuđeni bili su predati egzekutorskoj jedinici rimske vojske koja bi ih raspinjala na krst, bacala u reku Tibar ili žrtvovala divljim zverima u amfiteatru. Ovakav vid kazne primenjivao bi se i za druge teške prestupe poput ubistva, krađe hramskog novca, veleizdaju i pobunu. Osobe osuđene na smrt raspećem bile su skinute i bičevane, od kojih bi mnoge umirale tokom same torture mučenja zbog velikog gubitka krvi i bolova.  Sam Isus je svojom mi

  Rejmon Žorž Iv Tangi (1900 - 1955) bio je poznati francuski slikar nadrealista čija dela predstavljaju apstrakciju sveta iz snova koja kod posmatrača izazivaju osećaj misterije i nedorečenosti. Za njegov umetnički put ključne su bile dvadesete godine prošlog veka kada je upoznao slikara Andrea Bretona i prisustvovao prvoj izložbi nadrealista (1924), koji je kao pokret formiran u duhu revolta sa nastojanjem da uvede novi estetski princip u tradicionalni evropski kulturni model umetničkog stvaralaštva. Veliki uticaj na njegove ideje, kao i na čitav pokret, imali su filozofi Sigmund Frojd i Karl Gustav Jung kao i pesnici Pol Valeri i Artur Rembo. Tangijev jedinstveni pristup slikarstvu pomogao je da se definiše nadrealistički pokret i oblikuje njegova estetika. Rani radovi u kojima često dominira prepoznatljiv otvoreni pejzaž ispunjen čudnim predmetima, uticao je na mnoge druge nadrealiste, pa čak i Salvadora Dalija. Svoju prvu samostalnu izložbu imao je 1927. godine. Vremenom je njegov

  Gezamtkunstverk je nemački izraz za ,,potpuno umetničko delo" koje kombinuje više medija ili iskustva u jednu jedinstvenu celinu. Ovaj koncept prvi je popularizovao kompozitor Rihard Vagner (1813 - 1883) prikazujući ga kao idealnu kombinaciju izvođačkih umetnosti, u svojevrsnom sveobuhvatnom teatru, uključujući muziku, dramu, koreografiju, dekor i dr. Opera je u to vreme predstavljala samo prividno udruženu umetnost koja sadrži pozorišni komad, nekoliko muzičkih tačaka i balet, što je Vagner smatrao nedovoljnim za realizaciju sveobuhvatnog dela celovite umetnosti. Težio je tome da drama i muzika trebaju izvirati jedno iz drugog, u kojima bi muzika trebala izazvati direktnu reakciju gledalaca tako što će paralelno pratiti delovanje reči i glume u drami.  Svojom teorijom operske reforme zalagao se za umetnost koja bi bila značajno drugačija od tadašnjih operskih koncepcija. Vagner je dominirajuću podelu na numere zamenio podelom na prizore, a isto tako je uveo novine u muzičko tki

SUSRET SA SIRENOM  (odlomak iz priče ,,Dnevnik snova") I ,,Tragovi njenih pokreta u pesku mešali su se sa beličastom penom  koja ih je svakim novim  nadolaskom talasa spirala.  Ta njihova nepostojanost  podsećala je na obrise bežanja i iznemoglosti." Na sebi je imala dugu crvenu haljinu pripijenu uz savršeno telo, a predivna plava kosa, sa smešnim šiškama, mirovala je u nenametnutom skladu. Posmatrala je nemirno more koje je pod naletima toplog vetra, ogromnim talasima oslobađalo mirise soli, stvarajući potmule zvuke udara o oštre hridi na kojima su se nagomilavale sve veće skupine smeđih algi. One bi potom, otežale pod teretom mehurića što se skupljaju na njima, tromo padale u zagrljaj srebrne pene. Nju je sam talas izbacio. Kako drugačije opisati to iznenadno prisustvo, na samo par koraka od mene. Sve se desilo onako niotkuda, kao da je san u kojem se događaji odvijaju vratolomno bez ikakvog smisla i vremenske zakonitosti. Podigla je glavu i okrenula se prema meni. U moment