Tekstovi i poezija

  Svakodnevni život predstavlja širok pojam, ali ga možemo definisati kao stvarnost u kojoj se manifestuje život i ljudsko postojanje gde pojedinac ostvaruje svoje misaone i fizičke potrebe kroz norme i principe civilizovanog društva. On nije samo predmet proučavanja sociologije već i filozofije, antropologije, istorije i drugih nauka. Još od početka prošlog veka sociologija se sve više bavi pitanjima ljudske svakodnevice s obzirom na činjenicu da je to period istorije civilizacije sa ekspanzivnim promenama, koje ne samo da menjaju strukturu ljudskog društva, već i fokus proučavanja sfere svakog pojedinca. Prva asocijacija  koju pobuđuje pojam svakodnevnog života jesu ustaljeni, monotoni rituali i rutine koje se ponavljaju. Pojam svakodnevnog je kroz istoriju prolazio kroz različita tumačenja i shodno tome nije uvek zauzimao isto mesto na lestvici važnosti pojedinih društava, pa je tako u vreme stare Grčke i Rima, kao i u Srednjem veku svakodnevica bila podeljena prema klasnim odrednic

Privlačnost prema zlu ili viđenje lepog u moralno ružnom je Linčova omiljena koncepcija koju je često razvijao kroz svoje filmsko i slikarsko stvaralaštvo. Sve je kulminiralo zanosnom estetikom u nastavku serijala ,,Tvin Piks - Povratak" i to u njenoj osmoj epizodi nastavka serijala. GENEZA ZLA: Re-kreacija čuvene atomske bombe ,,Triniti" pretvorena je u novu realnost sa identičnim datumom i vremenom detoniranja koja je izvedena u pustinji Jornada del Muerto (16. VII 1945. u 5:29 ). Linčova eksplozija nuklearne bombe nudi nam spektakularnu scenu u kojoj ogromno more oblaka, nalik na formacije koje okružuju uobičajeni oblak pečurke, lebdi iznad nepoznatog predela pustinje. Ta uskovitlana masa podseća na nebeske okeane koji okružuju planetu Solaris u istoimenom filmu Andreja Tarkovskog.  I dok kamera postepeno zumira tu sliku, umesto apokaliptičnog treska, čujemo frenetične visoke tonove gudačkih instrumenata (Pendereckijevu ,,Trenodiju za žrtve Hirošime"), koji izviru iz

Mitologija predstavlja skup priča, delom istinitih, delom legendarnih, a najvećim delom metaforičnih ili simboličnih u kojima se izmišljenom stvarnošću pokušava predočiti ono što je ljudima misteriozno i neshvatljivo. Drugim rečima, mitologija je metafora stvarnosti koju su koristile generacije čovečanstva sa namerom da poduče, prenesu mudrost ili jednostavno daju odgovor na pojave i fenomene za koje ne postoji jednostavno i logičko objašnjenje. Ona je tačka susreta poznatog i nepoznatog, ljudske svesti i podsvesti. Platon je i sam bio veliki kazivač mitova. On nas sopstvenim iskustvom i stvaralaštvom poučava o vitalnosti onog što su Grci nazivali ,,mythologia". Ona predstavlja umetnost i veoma je bliska poeziji i muzici. Mitologija kao umetnost i mitologija kao građa povezane su na jednak način u jednom te istom fenomenu, kao što su povezane kompozitorova dela i njegova materija - uobličen svet zvuka. Ako se osvrnemo na daleku prošlost, možemo zapaziti da mitovi mnogo puta počinj