Tekstovi i poezija

  U delima japanskih umetnika, pa tako i haiku pesnika, gotovo je nemoguće odrediti granicu između umetnosti i života, odnosno umetnosti i prirode. Upravo je priroda ono od čega haiku pesnik polazi i čemu se na kraju vraća. Ona je izvor inspiracije, motiva, a isto tako i mesto konačnog mira, spokoja i sreće. Upravo zbog motiva iz prirode, ova poezija je rasterećena patetike. U njoj nema preuveličavanja ili umanjivanja važnosti teme o kojoj se piše. Sve je važno, bilo veliko ili malo, obično ili neobično. Sve ima svoj trenutak i svoje mesto. Ova poezija podseća na veštinu hvatanja leptira. Na tren nam je u ruci, oduševljavamo se njegovom lepotom, međutim za čas odleti dalje, a mi nastavljamo svoj život, oplemenjeni. Haiku pesnik ne opisuje, već beleži utiske, poštujući formu od tri stiha sa po pet, sedam i opet pet slogova (ne mora striktno). On samo daje nagoveštaj, skicu, a čitaoc dovršava pojedine slike i tako učestvuje u stvaranju. Svojim stihovima pesnik priziva sklad, opštu poveza

  Priča o težnji čovečanstva da dopre do neba stara je koliko i grčka mitologija. Najpoznatiju verziju, Ovidije je ispričao u svojim ,,Metamorfozama". Iako mit o Ikaru nije toliko detaljan u poređenju sa nekim drugim grčkim mitovima, ubedljiva priroda i njene narativne implikacije dovode čitaoca do značajne fascinacije ovom pričom.  Mnogi likovi iz grčkih mitova imaju bar jednog božanskog roditelja. Kod Ikara to nije slučaj. On je sin Dedala, veštog zanatlije, pronalazača, poznatog po izgradnji lavirinta u kojem je kritski kralj Minos zatočio stvorenje pod nazivom Minotaur, koristivši ga da njime održava vladavinu terora nad Atinom. U nastavku mita, heroj Tezej, uz pomoć Dedala koji mu je odao tajne lavirinta, ubija Minotaura. To je naljutilo kralja Minosa i on kažnjava Dedala i njegovog sina Ikara zatvorivši ih u kulu. Dedal je osmislio način njihovog bekstva tako što je napravio dva para mehaničkih krila, sa perjem i voskom za sveće. Objasnio je Ikaru plan upozorivši ga da pažlj

  Gotovo svake godine tokom hrišćanskih praznika, mnoge ljubitelje književnosti misli odvedu ka delima velikog ruskog pisca Fjodora Dostojevskog (1821 -1881). Pisao je mnogo o veri, patnji, savesti, smislu postojanja i drugim uzvišenim temama koje nas nikada ne ostavljaju ravnodušnim. Bio je sinonim za duboku psihološku analizu. U svojim delima, a pogotovo u romanima, teži ka dubokom istraživanju ljudske psihe i definiše odnos pojedinca prema hrišćanstvu. To postiže kroz kompleksnost likova stvorivši tako kod čitaoca reputaciju teškog pisca. Dostojevski je vrhunski primer umetnika koji koristi književnost da ukaže na raslojenost u ljudskoj prirodi i potrebu za neprekidnim  promenama u samom čoveku, a samim tim i u celokupnom društvu. Bio je začetnik psihološke teorije i analize. Posebno se ističe roman ,,Braća Karamazovi". Pravo remek delo koje je ujedno bilo i poslednje u njegovom bogatom opusu. To je složena teološka drama u kojoj istražuje pitanje vere iz svih perspektiva, od o

  Mnogo toga je napisano o filmu ,,Stalker" Andreja Tarkovskog tako da je ovaj tekst samo kap u moru analiza i interpretacija ovog grandioznog ostvarenja. Radnja filma se odigrava u oblasti pogođenoj apokalipsom koja je nepovratno promenila svoj izgled. Snimljen je 1979-e godine. Paralele sa onim što će se dogoditi sedam godina kasnije u Černobilju su previše očigledne i nezanemarive. Film je postao preteča tog događaja poput nekakvog proročanstva.  ,,Stalker" je najavljen kao naučno-fantastični film, što zapravo i jeste.  Dolazi godinu dana nakon ,,Ratova zvezda" i ne može biti udaljeniji od tog futurističkog sveta ispunjenog intergalaktičkim brodovima i borbama laserima. On je tome sušta suprotnost i predstavlja poetsko-psihološko delo sa mnoštvom filozofskih ideja i poruka. U krajnjoj liniji to je film koji zapravo govori o veri. Putovanje koje su preduzela trojica protagonista je putovanje kroz prostor i vreme. Čak i kada se završe poslednji kadrovi filma ostaje mist