Tekstovi i poezija

Vlatko Gilić (rođen 1935. godine u Podgorici), jedan je od najboljih jugoslovenskih reditelja, ali je i do danas ostao manje poznat široj publici. U periodu šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, snimio je desetak kratkometražnih i dva dugometražna filma koji ne predstavljaju komercijalna ostvarenja, već nose epitet umetničko - filozofske kreacije. Iako su filmovi bili van glavnih tokova u jugoslovenskoj kinematografiji, ostvarili su zapažen uspeh na mnogim domaćim i inostranim festivalima. Kroz svoja filmska ostvarenja Vlatko Gilić ukazuje na loše strane tadašnjeg društveno-političkog sistema, pa su mu iz tog razloga pojedini filmovi bili pod udarom tihe cenzure. Prikazuje posleratni period i naglu industrijalizaciju, koja dovodi do iznurivanja i uniženja radničke klase čiji život biva nepodnošljiv, tako da radnik, odnosno čovek kao individua, postaje sve više marginalizovan lik u takvom okruženju.  U svom prvom filmu ,,Mala svetlost" primetna je rediteljeva sklonost ka e

Filmski opus Stenlija Kjubrika sastavljen je od trinaest žanrovski različitih ostvarenja. Elementi vizuelnog izražavanja u njegovim delima, od ,,Odiseje u svemiru" do ,,Širom zatvorenih očiju", sadrže komponente likovne umetnosti. Kjubrik u značajnoj meri upotrebljava boju kao nespecifičan element filmskog izražavanja, utičući na razvijanje naglašene slikarske komponente - vizije. Ne samo da boja dominira u enterijerima i eksterijerima, već ona postaje neizostavni element u struktuiranju psihologije glavnih aktera, ukazujući na njihov karakter, pa čak i promene raspoloženja. Kjubrikov kadar je jednostavna i precizno pripremljena predstava, izgrađena kao renesansna slika prema principu simetričnosti. Jedini element kojim se filmski prizor razlikuje od slikarskog jeste pokret kamere koji prati filmskog junaka paralelno tokom njegovog kretanja, proširujući posmatraču polje percepcije. Odabir boja u određenim prostorima zavisi od efekta koji slika treba da postigne. Kada prikazuj

  Naučno fantastični film ,,Kontakt" iz 1997. godine, nudi izuzetno nadahnutu i inspirativanu priču bliskog susreta sa vanzemaljskom inteligencijom, večitom misterijom, koja predstavlja težnju i srž naše radoznalosti kao civilizovanih bića. Pre same analize filma, potrebno je naglasiti da se radi o uverljivom futurističkom prikazu modernih medija i komunikacione tehnologije, što govori koliko je režiser Robert Zemekis uspešno predvideo mnoge stvari kojima smo u današnje vreme okruženi. Pored toga, vizuelni efekti su na najvišem nivou, kao i muzika Alana Silvestrija koja doprinosi emotivnoj dubini filma. Sam film je zasnovan na istoimenom romanu Karla Segana iz 1985. godine, u kojem pisac istražuje društvene, naučne i religijske implikacije kontakta sa vanzemaljcima, te predstavlja zadivljujući prikaz večne borbe između nauke i religije. Knjiga je u neku ruku Seganov čin odanosti i iskaz vere u Univerzum koji je daleko od ljudskog razumevanja. On je lično učestvovao, kao neposredni

  Fridrih Niče (1844 - 1900) nije samo filozof koji je voleo muziku i pisao o njoj. Bio je muzičar, pijanista i kompozitor. Naučio je da svira klavir još kao dete i za razliku od većine dece iz nemačkih porodica XIX veka, nije bio motivisan pod pritiskom roditelja, već sopstvenim interesovanjem za tu umetničku formu. Već u ranoj mladosti samostalno je komponovao muziku koja je duboko uticala na njegovo poimanje sveta.  Godine 1872. izlazi prva Ničeova filozofska knjiga ,,Rođenje tragedije iz duha muzike" i to pod uticajem dva velika mislilaca, filozofa Artura Šopenhauera i kompozitora Riharda Vagnera. U knjizi je pokušao da objasni zaključke o samom cilju muzičke kulture, kao jedan čisto estetski problem, bazirajući se na starogrčke tragedije. Niče deli ljudsku prirodu u dve suprotstavljene kategorije: a) apolonsku koja je ukorenjena u razumu i povezana sa našim osećanjem sebe, dakle odnosi se na racionalne i kontrolisane aspekte našeg bića. b) dionizijsku koja nas odvaja od razum

U okviru filozofije postoje dva osnovna protivrečna pravca - materijalizam i idealizam. Materijalizam se u potpunosti ograničio fizičkom egzistencijom, tako da je materiju postavio kao jedinu moguću dimenziju postojanja. Idealizam, polazeći od svesti kao osnove i suštine postojanja, ima transcendentalni karakter, zbog čega ga je teško ili nemoguće empirijski potvrditi. To je jedan od razloga zašto sve više biva naučno zapostavljen i potcenjivan. Unutar materijalizma postoje mnoge kontradiktornosti koje je nemoguće zanemariti, kao što i unutar idealizma postoje veoma snažne ideje i argumenti koji još uvek nisu odbačeni. Odvajanje materijalizma i idealizma vodi u jednostranost, a ne u sveobuhvatnost znanja. Jedino uzajamnim delovanjem ova dva pravca se može ostvariti uslov progresivne i celovite spoznaje. Postoji mišljenje da filozofija isčezava i da je njen kraj neminovan, međutim, ljudsko znanje predstavlja stalnu promenu i razvoj zbog čega ono nikada nije kompletno ili dovršeno. Dokle