Постови

Konzumerizam - tekovina kapitalizma

Слика
  Svakodnevni život predstavlja širok pojam, ali ga možemo definisati kao stvarnost u kojoj se manifestuje život i ljudsko postojanje gde pojedinac ostvaruje svoje misaone i fizičke potrebe kroz norme i principe civilizovanog društva. On nije samo predmet proučavanja sociologije već i filozofije, antropologije, istorije i drugih nauka. Još od početka prošlog veka sociologija se sve više bavi pitanjima ljudske svakodnevice s obzirom na činjenicu da je to period istorije civilizacije sa ekspanzivnim promenama, koje ne samo da menjaju strukturu ljudskog društva, već i fokus proučavanja sfere svakog pojedinca. Prva asocijacija  koju pobuđuje pojam svakodnevnog života jesu ustaljeni, monotoni rituali i rutine koje se ponavljaju. Pojam svakodnevnog je kroz istoriju prolazio kroz različita tumačenja i shodno tome nije uvek zauzimao isto mesto na lestvici važnosti pojedinih društava, pa je tako u vreme stare Grčke i Rima, kao i u Srednjem veku svakodnevica bila podeljena prema klasnim odrednic
Постави коментар
Прикажи све

Dejvid Linč: Geneza zla

Слика
Privlačnost prema zlu ili viđenje lepog u moralno ružnom je Linčova omiljena koncepcija koju je često razvijao kroz svoje filmsko i slikarsko stvaralaštvo. Sve je kulminiralo zanosnom estetikom u nastavku serijala ,,Tvin Piks - Povratak" i to u njenoj osmoj epizodi nastavka serijala. GENEZA ZLA: Re-kreacija čuvene atomske bombe ,,Triniti" pretvorena je u novu realnost sa identičnim datumom i vremenom detoniranja koja je izvedena u pustinji Jornada del Muerto (16. VII 1945. u 5:29 ). Linčova eksplozija nuklearne bombe nudi nam spektakularnu scenu u kojoj ogromno more oblaka, nalik na formacije koje okružuju uobičajeni oblak pečurke, lebdi iznad nepoznatog predela pustinje. Ta uskovitlana masa podseća na nebeske okeane koji okružuju planetu Solaris u istoimenom filmu Andreja Tarkovskog.  I dok kamera postepeno zumira tu sliku, umesto apokaliptičnog treska, čujemo frenetične visoke tonove gudačkih instrumenata (Pendereckijevu ,,Trenodiju za žrtve Hirošime"), koji izviru iz
Постави коментар
Прикажи све

Mitologija - svet naivne fantazije

Слика
Mitologija predstavlja skup priča, delom istinitih, delom legendarnih, a najvećim delom metaforičnih ili simboličnih u kojima se izmišljenom stvarnošću pokušava predočiti ono što je ljudima misteriozno i neshvatljivo. Drugim rečima, mitologija je metafora stvarnosti koju su koristile generacije čovečanstva sa namerom da poduče, prenesu mudrost ili jednostavno daju odgovor na pojave i fenomene za koje ne postoji jednostavno i logičko objašnjenje. Ona je tačka susreta poznatog i nepoznatog, ljudske svesti i podsvesti. Platon je i sam bio veliki kazivač mitova. On nas sopstvenim iskustvom i stvaralaštvom poučava o vitalnosti onog što su Grci nazivali ,,mythologia". Ona predstavlja umetnost i veoma je bliska poeziji i muzici. Mitologija kao umetnost i mitologija kao građa povezane su na jednak način u jednom te istom fenomenu, kao što su povezane kompozitorova dela i njegova materija - uobličen svet zvuka. Ako se osvrnemo na daleku prošlost, možemo zapaziti da mitovi mnogo puta počinj
Постави коментар
Прикажи све

Početak ere društvenih robota

Слика
Pod pojmom ,,robot" se danas uglavnom smatraju mašine koje su programirane ili kontrolisane od strane računara da samostalno i automatizovano obavljaju određene zadatke. Njihov istorijat doseže mnogo dalje nego što možemo pretpostaviti. Indijski tekst iz XI veka govori o mehaničkim čuvarima Budinog hrama pod imenom Vahana, dok recimo u XIII veku kineski istoričar Zi Liu u svom tekstu do detalja opisuje ,,stvorene ljude" od metala, drveta i kože. Ovakvi automati su bili poklon caru Ming Zou i mogli su obavljati razne pokrete. U isto vreme, kineski naučnik Zu Song napravio je sat kojeg je pokretao točak u reci, a sat je imao i mehaničke životinje koje su se oglašavale svakog sata. Poznati su i radovi Leonarda da Vinčija koji je došao na ideju da napravi mehaničke životinje nalik robotima. Pored toga napravio je i dva gvozdena viteza, robote koji su mogli da sede, mašu rukama i pokreću glavu. Oba primerka su uništena u požaru koji je zahvatio Firencu 1735. godine. Početkom XIX v
Постави коментар
Прикажи све

Artur Klark: Naučna i umetnička utopija

Слика
Zamisao da se svet utopije može isključivo realizovati naukom predstavlja jedno od opštih mesta naučne fantastike, koje je naročito došlo do izražaja u Klarkovom opusu. Njegova uverenost da je prvenstveno nauka u stanju da suštinski menja čovekov svet, leži u osnovi i onih njegovih dela koja ne zalaze u oblast naučne fantastike. On nigde eksplicitno ne definiše utopiju, ali se u njegovim delima ona provlači kao idealna slika sveta, onakvog kakav bi trebao da bude, za razliku od onoga kakav jeste. Međutim, upravo u naučnoj fantastici, koja je piscu dopustila najviše slobode prilikom stvaranja slike sveta, ovaj činilac, doživeo je najrigorozniju proveru, postavivši naučnu utopiju u kordinate ne samo zemaljske već i kosmičke istorije ljudske rase. Klark se našao pred obavezom da iz osnove preispita održivost pretpostavki na kojima je ona počivala i valjanost ciljeva za koje se zalagala. Ovo preispitivanje nije obezvredilo nauku kao ključni činilac u razvoju civilizacije čovečanstva, ali j
Постави коментар
Прикажи све

Abiogeneza i panspermija

Слика
Teorija evolucije ne proučava nastanak života na Zemlji, već promene vezane za biološki aspekt, dok mogućnost nastanka života iz nežive materije proučava teorija abiogeneze. Trenutno abiogeneza ne obećava brzo rešenje u pronalasku odgovora na pitanje nastanka života procesima složene hemije.  Iako je teorija evolucije jedna od najznačajnijih u istoriji nauke, često se uz nju vezuju sporna pitanja ili sukobljavajuća mišljenja, pogotovo u kulturološkom sudaru pojedinih filozofskih stavova. „Srećni slučaj“ nastanka života ili sa druge strane vera u natprirodni dizajn, vode nas u slepu ulicu. Ta ulica može biti osvetljena i obeležena drugačijim tablama, ali nas svejedno ne vodi nikuda u pogledu praktičnog istraživanja. Nema neprelaznog procepa između jednostavnog života i kompleksnog života, kao ni između kompleksnog života i inteligentnog života, jer ako su fizički, hemijski, geofizički i drugi suštinski ekološki parametri pogodni, dovoljno dugi i stabilni, svi ovi evolucioni procesi će s
Постави коментар
Прикажи све

Foto konkurs

Слика
  Portal www.subotica.info (u saradnji sa subotičkim piscem i umetnikom Vujić Borivojem) raspisuje foto konkurs na temu ,,Žena sa cigaretom" koji traje do 31. maja 2024. godine. Centralna tema ovog konkursa je vizuelno istraživanje umetničke fotografije koja prikazuje akt ŽENSKE osobe koja konzumira cigaretu. Rad treba da sadrži spontani vizuelno-estetski momenat, kao zamrznuti pokret tela i izraz lica, oslikavajući emotivnu strukturu ličnosti i proživljavanja određenih misli u posmatranom trenutku. Sinergija između cigarete i umetničkog izraza postaje evokativan odnos koji nadilazi fotografiju gde dinamična simbolika cigarete može izazvati niz osećanja, od hrabrosti izazovnih normi do melanholije prolaznih trenutaka. Ona postaje moćni element i motiv u fotografskim kompozicijama. Fotografije koje šaljete na konkurs mogu biti crno-bele ili u boji, a njihov broj je ograničen na 6 (šest). Sve poslate fotografije moraju biti autentično delo autora bez manipulisanja montažom i filteri
Постави коментар
Прикажи све