Tekstovi i poezija

Nedavna izjava bivšeg predsednika SAD Baraka Obame o odsustvu potvrđenih dokaza o postojanju vanzemaljskog života podstakla me je da se vratim jednom ranije napisanom tekstu i njegovoj osnovnoj tezi: uprkos ogromnoj verovatnoći da inteligentni život postoji u svemiru, čovečanstvo i dalje ne raspolaže nijednim empirijski potvrđenim dokazom o njegovom postojanju. Upravo taj jaz između pretpostavljene verovatnoće i odsustva dokaza predstavlja polaznu tačku jednog od najintrigantnijih pitanja savremene nauke. Veličina, starost svemira i ogroman broj galaksija sa svojim neverovatnim brojem zvezda i planeta, nagoveštava da bi vanzemaljski život trebao da bude uobičajena pojava. Sve nas to navodi na konstataciju da verujemo kako napredne civilizacije moraju postojati. Ipak ovo verovanje deluje logički nekonzistentno sa našim nedostatkom posmatračkih dokaza koje bi ga podržale. S obzirom da nemamo nikakve dokaze o postojanju inteligentnog života van naše planete, postavlja se pitanje, da li je...

Nemački filozof Martin Hajdeger (1889–1976) ukazivao je na to da čovek predstavlja „biće bačeno u svet“: nesigurno, konačno i izloženo stalnoj potrebi za stabilnim orijentirima. U takvoj perspektivi, pokušaji uspostavljanja reda, pa i kroz destruktivne procese, mogu se tumačiti kao reakcija na duboku egzistencijalnu napetost i neizvesnost.  Suprotstavljenosti koje oblikuju ljudsko iskustvo, poput jasnog i nejasnog, poznatog i nepoznatog, imaju dugu intelektualnu istoriju. Različite filozofske i kulturne tradicije prepoznavale su da je ljudska egzistencija obeležena stalnim odnosom prema onome što je razumljivo i onome što ostaje nedovoljno shvaćeno. Čovek deluje unutar ograničenog horizonta znanja, dok veliki deo stvarnosti ostaje izvan njegove neposredne spoznaje. Proces formiranja ličnosti započinje u detinjstvu, kroz postepeno razvijanje samosvesti i sposobnosti tumačenja sveta. Kako se subjekt stabilizuje, stiče relativnu koherentnost i mehanizme za suočavanje sa sopstvenim ogr...

LAJOŠ KAŠAK (1887 - 1967) bio je mađarski prozni pisac, pesnik, vizuelni umetnik, slikar i prevodilac koji je snažno uticao na razvoj modernizma. Kao samouki autor povezivao je književnost i likovnu umetnost, eksperimentišući s formom, jezikom i tipografijom, naročito u okviru konstruktivizma i ekspresionizma. Osnivač je i urednik značajnih avangardnih časopisa poput „A Tett“ i „MA“, kroz koje je promovisao radikalne umetničke i društvene ideje. Njegova proza i memoarska dela odlikuju se autobiografskim elementima, socijalnom osetljivošću i kritičkim odnosom prema buržoaskom društvu, dok je prevodilačkim radom značajno doprinosio recepciji evropske avangarde u Mađarskoj. Polovinom novembra 1932. godine u Subotici je održan ,,Dadaistički matine" na kome je pročitana Kašakova pesma ,,Este'' (Veče), objavljena u zbirci pesama ,,Hirdetőoszloppal" (Sa oglasnim stubom) iz 1918. godine. Pesma spada u dadaistički opus iz njegovog ranog književnog stvaralaštva. (...) VEČE Vene...

  U prvim danima nove godine iz štampe je izašao Zbornik: NOVA RUKOVET (2025) , knjiga koja okuplja književne, umetničke, kulturne i društvene priloge. Zbornik donosi raznovrsne savremene tekstove, kao i odabrane priloge iz arhive stare Rukoveti , čime se uspostavlja dijalog između tradicije i sadašnjeg trenutka, ali i čuva kontinuitet jedne važne kulturne linije prepoznatljive u lokalnoj sredini. Poseban segment ovog izdanja čini tematski mozaik „Detinjstvo“ , u okviru kojeg su objedinjeni prozni i poetski radovi različitih autora. Kako ističe uredništvo, veliki odziv autora i obim prikupljenog materijala doprineli su tome da planirano izdanje preraste okvir časopisa i bude objavljeno u formi knjige. Imena zastupljenih autora i saradnika nalaze se na prednjim koricama zbornika, kao znak zajedničkog rada i višeglasnosti koju NOVA RUKOVET od početka nastoji da neguje. U predstojećem periodu, težnja uredništva je da se kroz nova izdanja sve više prostora posveti subotičkim autorima i...

Prošlo je godinu dana od kada nas je napustio Dragan Rokvić, a osećaj praznine koji je njegovim odlaskom nastao u kulturnom životu Subotice i dalje je prisutan. Pripadao je onoj retkoj vrsti kulturnih poslenika čiji se rad ne iscrpljuje u pojedinačnim projektima ili funkcijama, nego ostaje utkan u samu strukturu grada i njegovog pamćenja. Rođen 6. februara 1961. godine u Subotici, gradu kojem je ostao veran tokom čitavog života, Dragan Rokvić je vrlo rano pokazao duboku vezanost za knjigu, jezik i čitanje. Ta sklonost nije bila prolazna mladalačka fascinacija, već temeljni životni izbor. Diplomirao je 1986. godine na Filološkom fakultetu u Beogradu, na smeru jugoslovenske književnosti i srpskohrvatskog jezika, u vremenu kada je filološko obrazovanje podrazumevalo ozbiljnu intelektualnu disciplinu i široko humanističko utemeljenje. Upravo iz te osnove proistekla je njegova kasnija preciznost u radu, osećaj za kontekst i odgovornost prema pisanoj reči. Krajem osamdesetih godina započinje...

  Prva sećanja na zimu vezana su za osećaj mira koji se širi prostorom kada sneg prekrije poznate predele. Taj mir nikada nisam doživljavao kao izolovano lično iskustvo. Delovalo mi je da se isti spokoj prenosi i na druge ljude, na njihove glasove, kretanje i način boravka u prostoru. Foto: Verona Vujinović U tom iskustvu, čistota snega prevazilazi estetski utisak i zadobija fenomenološki značaj. Prostor se pojavljuje sabranije, bez naglašenih kontrasta i oštrih granica. Površine su izravnate, oblici pojednostavljeni, a poznati putevi deluju otvorenije nego inače. Takvo preuređenje prostora deluje neposredno, kroz način na koji se telo kreće a pogled zadržava. Hodanje po snegu podstiče sporiji ritam. Korak kao da postaje promišljen, a tišina se širi između krhkih zvukova. Čistota snega omogućava pažnju prikupljenu oko jednostavnih opažaja: tragova, disanja, blagog škripanja pod nogama. U tom stanju javlja se osećaj smirenosti koji mnogi ljudi prepoznaju i dele, čak i bez reči. M...