Tekstovi i poezija

Ponašanje i političko delovanje Donalda Trumpa predstavljaju kompleksan fenomen savremene političke scene. Posebno je interesantna analiza neusklađenosti između njegovih predizbornih obećanja i konkretne politike sprovedene tokom mandata. U predizbornoj kampanji 2016. godine, Tramp je izgradio imidž političkog autsajdera, obećavajući radikalni raskid sa establišmentom. Njegova retorika bila je snažno usmerena na zaštitu američkih radnika, smanjenje spoljnopolitičkih intervencija i redefinisanje trgovinskih sporazuma koje je opisivao kao štetne po nacionalne interese. Međutim, nakon preuzimanja funkcije, uočljive su brojne kontradikcije između najava i konkretnih poteza. Jedan od ključnih primera odnosi se na trgovinsku politiku. Iako je Tramp kritikovao globalizaciju i obećavao povratak proizvodnje u Sjedinjene Američke Države, njegova administracija je, uprkos uvođenju carina, nastavila da funkcioniše unutar globalnog ekonomskog sistema bez fundamentalne promene njegove strukture. I...

Grčka mitologija obiluje pričama koje povezuju ljubav, umetnost i odnos između ljudi i bogova. Jedan od zanimljivih mitoloških likova je Galateja, koja se pojavljuje u dve različite mitološke tradicije. U jednoj priči Galateja je statua koju je stvorio kipar Pigmalion i koju boginja Afrodita oživljava, dok je u drugoj Galateja morska nimfa – Nereida, u koju se zaljubljuje kiklop Polifem. Iako ove dve priče imaju različite zaplete i značenja, obe govore o snazi ljubavi i o granicama između idealnog i stvarnog. Prva verzija mita vezana je za kipara Pigmaliona sa Kipra. Prema predanju, Pigmalion je bio izuzetno vešt umetnik, ali razočaran ženama svoga vremena, koje je smatrao nesavršenim. Zbog toga je odlučio da sam stvori ideal žene kakav je zamišljao. Od slonovače je isklesao statuu izuzetne lepote, toliko savršenu da je izgledala kao živo biće. Vremenom se Pigmalion zaljubio u sopstveno delo. Donosio je statui poklone, ukrašavao je nakitom i odećom i prema njoj se odnosio kao prema pra...

Književna i časopisna kultura u Vojvodini Janoš Banjai   Istorija književnosti vojvođanskih Mađara mogla bi se napisati tragom istorijata njenih časopisnih zametaka, njenih časopisa i drugih periodičnih publikacija. Sve ono što se u ovoj književnosti zaista dogodilo, na posredan ili neposredan način vezuje se za antologije i almanahe, zbornike i periodična izdanja. Kultura časopisa mogla bi se, pak, opisati iz vizure šire književne kulture. Iz tog razloga, ukoliko bismo stavili sebi u zadatak da skiciramo današnje stanje književnosti vojvođanskih Mađara, jedan od puteva kojim bi se moglo krenuti jeste istorijat časopisa, jer upravo književni dodaci pojedinih listova i zbornička izdanja mogu predstavljati putokaze koji vode ka cilju. Među institucijama književnog života istaknuto mesto pripada časopisima. Zgodni su za brzo objavljivanje novih dela, saopštavanje književnih planova i potreba, a ne na poslednjem mestu i za najavu čitalačkih očekivanja. Na stranicama časopisa niču nova ...

DEZILUZIONIRANI POETSKI SVET MATIJE MOLCERA ILI POTRAGA ZA IZGUBLJENOM DUHOVNOM ZAVIČAJNOŠĆU Matija Molcer (Mathias Molcer, 1935), istaknuti subotički kompozitor, pijanista, muzički pisac i kritičar, pedagog, književnik, prevodilac i slikar, objavio je više knjiga poezije na hrvatskom, mađarskom, nemačkom, srpskom i romskom jeziku. Prve haiku pesme napisao je krajem 60-ih na mađarskom jeziku. Docnije je negovao haiku na nemačkom i hrvatskom jeziku. Njegova prva zbirka haiku pesama na srpskom jeziku "Prolazne zvezde / Passing Stars" objavljena je 2005. godine. Oblik haiku poezije izrazito je japanski oblik umetnosti utemeljen na religijskim i filozofskim osobenostima zen budizma, a nadasve na osobenom doživljaju prirode japanskog pesnika i čoveka japanske kulture. U svojoj glasovitoj istoriji haiku R. H. Blajt (R. H. Blyth), izričući neizrečeni credo japanskih haiku pesnika, piše: "...ljubav prema prirodi je religija, a ta je religija poezija: ove su tri stvari jedna stva...

Nedavna izjava bivšeg predsednika SAD Baraka Obame o odsustvu potvrđenih dokaza o postojanju vanzemaljskog života podstakla me je da se vratim jednom ranije napisanom tekstu i njegovoj osnovnoj tezi: uprkos ogromnoj verovatnoći da inteligentni život postoji u svemiru, čovečanstvo i dalje ne raspolaže nijednim empirijski potvrđenim dokazom o njegovom postojanju. Upravo taj jaz između pretpostavljene verovatnoće i odsustva dokaza predstavlja polaznu tačku jednog od najintrigantnijih pitanja savremene nauke. Veličina, starost svemira i ogroman broj galaksija sa svojim neverovatnim brojem zvezda i planeta, nagoveštava da bi vanzemaljski život trebao da bude uobičajena pojava. Sve nas to navodi na konstataciju da verujemo kako napredne civilizacije moraju postojati. Ipak ovo verovanje deluje logički nekonzistentno sa našim nedostatkom posmatračkih dokaza koje bi ga podržale. S obzirom da nemamo nikakve dokaze o postojanju inteligentnog života van naše planete, postavlja se pitanje, da li je...

Nemački filozof Martin Hajdeger (1889–1976) ukazivao je na to da čovek predstavlja „biće bačeno u svet“: nesigurno, konačno i izloženo stalnoj potrebi za stabilnim orijentirima. U takvoj perspektivi, pokušaji uspostavljanja reda, pa i kroz destruktivne procese, mogu se tumačiti kao reakcija na duboku egzistencijalnu napetost i neizvesnost.  Suprotstavljenosti koje oblikuju ljudsko iskustvo, poput jasnog i nejasnog, poznatog i nepoznatog, imaju dugu intelektualnu istoriju. Različite filozofske i kulturne tradicije prepoznavale su da je ljudska egzistencija obeležena stalnim odnosom prema onome što je razumljivo i onome što ostaje nedovoljno shvaćeno. Čovek deluje unutar ograničenog horizonta znanja, dok veliki deo stvarnosti ostaje izvan njegove neposredne spoznaje. Proces formiranja ličnosti započinje u detinjstvu, kroz postepeno razvijanje samosvesti i sposobnosti tumačenja sveta. Kako se subjekt stabilizuje, stiče relativnu koherentnost i mehanizme za suočavanje sa sopstvenim ogr...