Tekstovi i poezija

  Salaši predstavljaju jedno od najupečatljivijih obeležja panonskog prostora i važan deo kulturnog identiteta severne Bačke i Vojvodine. Iako su mnogi od njih danas nestali ili promenili svoju prvobitnu namenu, oni i dalje žive u kolektivnom sećanju, književnosti, slikarstvu i muzici kao simbol jednog načina života koji je oblikovao generacije ljudi. Upravo zato salaš i danas ostaje snažna književna i kulturološka tema, otvorena za nova tumačenja. U svom eseju „Salaš, između tišine i istine“, Ramiz Hadžibegović posmatra salaš kao prostor u kojem se prepliću istorija i kultura. Geza Šetet - ulje na platnu "Salaš" Salaš, između tišine i istine Salaši, u beskraju panonske nizije, plodne i peskovite zemlje, sa bezbroj termalnih izvora i jezera, gordo i ponosno, kao figure na šahovskoj tabli, prkose od birvaktile, vaktu i zemanu. Kao nemi svedok vremena i dubinska istina života, u njhovom srcu i srce Vojvodine i svemira diše. [1] Odvajkada skriveni u prvobitnoj tradiciji,...

  Po isteku konkursa, raspisanog na temu „Šta je ozbiljno stvaralaštvo?“, pristigla su ukupno 92 rada. Nakon detaljnog čitanja svih rukopisa izvršena je prva selekcija. Iz daljeg postupka izdvojeni su radovi koji nisu u dovoljnoj meri odgovorili konkursnoj temi, kao i oni kod kojih autentičnost autorskog izraza ili umetnički kvalitet nisu zadovoljili utvrđene kriterijume. U širi izbor za književnu nagradu uvrštena su 44 autorska rada. Eseji: Jelena (Vidović) Barjaktarević – „Šta je ozbiljno stvaralaštvo“ Aleksandra Đorđević – „Poreklo dubine“ Goran Marić – „Šta je ozbiljno stvaralaštvo?“ Aleksandra (Kaloper) Marilović – „Šta je ozbiljno stvaralaštvo“ Dejan Marinković – „Ozbiljno stvaralaštvo“ Razumenka Marković – „Od otkrića vatre do opekotina aparthejda“ Slavica Maksić – „Iznenadi samog sebe“ Jadranka Milenković – „Bratstvo nad prazninom“ Nenad Mitrović – „Kada ambis uzvrati pogledom“ Žaklina Mančić – „Dubina kao potraga za smislom“ Verica Preda PreVera – „Hoće li pisca primiti u ...

Na zvaničnoj hidrometeorološkoj stanici na Paliću danas je oboren rekord maksimalne temperature vazduha. Dosadašnji rekord od 39,6 °C, zabeležen 15. avgusta 1952. godine, nadmašen je današnjim izmerenim maksimumom od 40,1 °C.

Pod pojmom robota danas se uglavnom podrazumevaju mašine programirane da samostalno ili polusamostalno obavljaju određene zadatke. Njihova istorija je, međutim, mnogo starija od savremenih računara, čipova i veštačke inteligencije. Od prvih mehaničkih automata, preko Leonardovih gvozdenih vitezova i japanskih karakuri-lutaka, čovek je pokušavao da stvori biće koje će se kretati, reagovati, izvršavati zadatke i, barem prividno, učestvovati u svetu ljudi. Savremeni roboti više nisu samo tehnička igračka ili eksponat iz laboratorije. Oni rade u fabrikama, bolnicama, skladištima, domovima za stare, školama i svemirskim misijama. Mogu da prepoznaju lice i glas, prenesu predmet, pomognu čoveku pri kretanju, odgovore na jednostavna pitanja, pa čak i da ostave utisak sagovornika. Zbog toga se danas govori o „društvenim robotima“, mašinama koje nisu napravljene samo da obavljaju fizički posao. One sada učestvuju u komunikaciji i pokušavaju da proizvedu osećaj bliskosti, saradnje i poverenja. U ...

Smrt je jedna od retkih izvesnosti ljudskog života, ali upravo zbog toga vekovima podstiče pitanja na koja još uvek nema konačnih odgovora. U knjizi „Dokazi večnosti“ Dejan Petrović nastoji da prikaže različita istraživanja, iskustva i svedočenja koja dovode u pitanje materijalističko shvatanje čoveka kao bića čije se postojanje završava smrću tela. Knjiga se bavi iskustvima bliskim smrti, hipnotičkom regresijom, samrtničkim vizijama i slučajevima koji su decenijama privlačili pažnju istraživača poput Ijana Stivensona. Petrović svoja razmatranja zasniva i na delima Rejmonda Mudija, Keneta Ringa, Elizabet Kibler-Ros, Brajana Vajsa i Vladete Jerotića, autora koji su svojim radovima obeležili savremene rasprave o životu posle smrti i pitanju opstanka ljudske duše. Pored građe koju donosi, ovu knjigu zanimljivom čini i pitanje koje se provlači kroz čitav tekst: da li čovek predstavlja isključivo materijalno biće ili u njemu postoji duhovna dimenzija koja nadživljava fizičku smrt? Autor...

  Soneti o Tisi, moruni i šutnji U današnjem književnom prilogu donosimo izbor iz poezije Milovana Mikovića (1947–2021), jednog od najznačajnijih kulturnih stvaralaca našeg grada, pesnika, esejiste, romanopisca, antologičara, urednika i dugogodišnjeg kulturnog poslenika. Rođen u Subotici 1947. godine, Miković je svoj profesionalni i stvaralački vek vezao za grad u kojem je odrastao i delovao. Bio je jedan od osnivača Radio Subotice, novinar, urednik i glavni i odgovorni urednik programa, potom urednik književnog časopisa „Rukovet“ i izdavačke delatnosti „Subotičkih novina“, kao i njihov dugogodišnji direktor. Nakon toga bio je glavni urednik časopisa „Klasje naših ravni“, a od 2005. godine do odlaska u penziju urednik izdavačke delatnosti novinsko-izdavačke ustanove „Hrvatska riječ“. Tokom više od tri decenije književnog rada objavio je dvadeset jednu knjigu poezije, eseja, romana, antologija i razgovora. Među njima se izdvajaju zbirke pesama „Ispitivanje izdaje“, „Nered“, „Praznin...