Постови

Galateja u dve mitološke tradicije

Слика
Grčka mitologija obiluje pričama koje povezuju ljubav, umetnost i odnos između ljudi i bogova. Jedan od zanimljivih mitoloških likova je Galateja, koja se pojavljuje u dve različite mitološke tradicije. U jednoj priči Galateja je statua koju je stvorio kipar Pigmalion i koju boginja Afrodita oživljava, dok je u drugoj Galateja morska nimfa – Nereida, u koju se zaljubljuje kiklop Polifem. Iako ove dve priče imaju različite zaplete i značenja, obe govore o snazi ljubavi i o granicama između idealnog i stvarnog. Prva verzija mita vezana je za kipara Pigmaliona sa Kipra. Prema predanju, Pigmalion je bio izuzetno vešt umetnik, ali razočaran ženama svoga vremena, koje je smatrao nesavršenim. Zbog toga je odlučio da sam stvori ideal žene kakav je zamišljao. Od slonovače je isklesao statuu izuzetne lepote, toliko savršenu da je izgledala kao živo biće. Vremenom se Pigmalion zaljubio u sopstveno delo. Donosio je statui poklone, ukrašavao je nakitom i odećom i prema njoj se odnosio kao prema pra...
Постави коментар
Прикажи све

Književna i časopisna kultura u Vojvodini

Слика
Književna i časopisna kultura u Vojvodini Janoš Banjai   Istorija književnosti vojvođanskih Mađara mogla bi se napisati tragom istorijata njenih časopisnih zametaka, njenih časopisa i drugih periodičnih publikacija. Sve ono što se u ovoj književnosti zaista dogodilo, na posredan ili neposredan način vezuje se za antologije i almanahe, zbornike i periodična izdanja. Kultura časopisa mogla bi se, pak, opisati iz vizure šire književne kulture. Iz tog razloga, ukoliko bismo stavili sebi u zadatak da skiciramo današnje stanje književnosti vojvođanskih Mađara, jedan od puteva kojim bi se moglo krenuti jeste istorijat časopisa, jer upravo književni dodaci pojedinih listova i zbornička izdanja mogu predstavljati putokaze koji vode ka cilju. Među institucijama književnog života istaknuto mesto pripada časopisima. Zgodni su za brzo objavljivanje novih dela, saopštavanje književnih planova i potreba, a ne na poslednjem mestu i za najavu čitalačkih očekivanja. Na stranicama časopisa niču nova ...
Постави коментар
Прикажи све

Haiku poetika Matije Molcera

Слика
DEZILUZIONIRANI POETSKI SVET MATIJE MOLCERA ILI POTRAGA ZA IZGUBLJENOM DUHOVNOM ZAVIČAJNOŠĆU Matija Molcer (Mathias Molcer, 1935), istaknuti subotički kompozitor, pijanista, muzički pisac i kritičar, pedagog, književnik, prevodilac i slikar, objavio je više knjiga poezije na hrvatskom, mađarskom, nemačkom, srpskom i romskom jeziku. Prve haiku pesme napisao je krajem 60-ih na mađarskom jeziku. Docnije je negovao haiku na nemačkom i hrvatskom jeziku. Njegova prva zbirka haiku pesama na srpskom jeziku "Prolazne zvezde / Passing Stars" objavljena je 2005. godine. Oblik haiku poezije izrazito je japanski oblik umetnosti utemeljen na religijskim i filozofskim osobenostima zen budizma, a nadasve na osobenom doživljaju prirode japanskog pesnika i čoveka japanske kulture. U svojoj glasovitoj istoriji haiku R. H. Blajt (R. H. Blyth), izričući neizrečeni credo japanskih haiku pesnika, piše: "...ljubav prema prirodi je religija, a ta je religija poezija: ove su tri stvari jedna stva...
Постави коментар
Прикажи све

Obamina izjava kao povod: Fermijev paradoks

Слика
Nedavna izjava bivšeg predsednika SAD Baraka Obame o odsustvu potvrđenih dokaza o postojanju vanzemaljskog života podstakla me je da se vratim jednom ranije napisanom tekstu i njegovoj osnovnoj tezi: uprkos ogromnoj verovatnoći da inteligentni život postoji u svemiru, čovečanstvo i dalje ne raspolaže nijednim empirijski potvrđenim dokazom o njegovom postojanju. Upravo taj jaz između pretpostavljene verovatnoće i odsustva dokaza predstavlja polaznu tačku jednog od najintrigantnijih pitanja savremene nauke. Veličina, starost svemira i ogroman broj galaksija sa svojim neverovatnim brojem zvezda i planeta, nagoveštava da bi vanzemaljski život trebao da bude uobičajena pojava. Sve nas to navodi na konstataciju da verujemo kako napredne civilizacije moraju postojati. Ipak ovo verovanje deluje logički nekonzistentno sa našim nedostatkom posmatračkih dokaza koje bi ga podržale. S obzirom da nemamo nikakve dokaze o postojanju inteligentnog života van naše planete, postavlja se pitanje, da li je...
Постави коментар
Прикажи све

Struktura ljudske neizvesnosti

Слика
Nemački filozof Martin Hajdeger (1889–1976) ukazivao je na to da čovek predstavlja „biće bačeno u svet“: nesigurno, konačno i izloženo stalnoj potrebi za stabilnim orijentirima. U takvoj perspektivi, pokušaji uspostavljanja reda, pa i kroz destruktivne procese, mogu se tumačiti kao reakcija na duboku egzistencijalnu napetost i neizvesnost.  Suprotstavljenosti koje oblikuju ljudsko iskustvo, poput jasnog i nejasnog, poznatog i nepoznatog, imaju dugu intelektualnu istoriju. Različite filozofske i kulturne tradicije prepoznavale su da je ljudska egzistencija obeležena stalnim odnosom prema onome što je razumljivo i onome što ostaje nedovoljno shvaćeno. Čovek deluje unutar ograničenog horizonta znanja, dok veliki deo stvarnosti ostaje izvan njegove neposredne spoznaje. Proces formiranja ličnosti započinje u detinjstvu, kroz postepeno razvijanje samosvesti i sposobnosti tumačenja sveta. Kako se subjekt stabilizuje, stiče relativnu koherentnost i mehanizme za suočavanje sa sopstvenim ogr...
Постави коментар
Прикажи све

Lajoš Kašak: izbor poezije

Слика
LAJOŠ KAŠAK (1887 - 1967) bio je mađarski prozni pisac, pesnik, vizuelni umetnik, slikar i prevodilac koji je snažno uticao na razvoj modernizma. Kao samouki autor povezivao je književnost i likovnu umetnost, eksperimentišući s formom, jezikom i tipografijom, naročito u okviru konstruktivizma i ekspresionizma. Osnivač je i urednik značajnih avangardnih časopisa poput „A Tett“ i „MA“, kroz koje je promovisao radikalne umetničke i društvene ideje. Njegova proza i memoarska dela odlikuju se autobiografskim elementima, socijalnom osetljivošću i kritičkim odnosom prema buržoaskom društvu, dok je prevodilačkim radom značajno doprinosio recepciji evropske avangarde u Mađarskoj. Polovinom novembra 1932. godine u Subotici je održan ,,Dadaistički matine" na kome je pročitana Kašakova pesma ,,Este'' (Veče), objavljena u zbirci pesama ,,Hirdetőoszloppal" (Sa oglasnim stubom) iz 1918. godine. Pesma spada u dadaistički opus iz njegovog ranog književnog stvaralaštva. (...) VEČE Vene...
Постави коментар
Прикажи све

Iz štampe izašao Zbornik „NOVA RUKOVET (2025)”

Слика
  U prvim danima nove godine iz štampe je izašao Zbornik: NOVA RUKOVET (2025) , knjiga koja okuplja književne, umetničke, kulturne i društvene priloge. Zbornik donosi raznovrsne savremene tekstove, kao i odabrane priloge iz arhive stare Rukoveti , čime se uspostavlja dijalog između tradicije i sadašnjeg trenutka, ali i čuva kontinuitet jedne važne kulturne linije prepoznatljive u lokalnoj sredini. Poseban segment ovog izdanja čini tematski mozaik „Detinjstvo“ , u okviru kojeg su objedinjeni prozni i poetski radovi različitih autora. Kako ističe uredništvo, veliki odziv autora i obim prikupljenog materijala doprineli su tome da planirano izdanje preraste okvir časopisa i bude objavljeno u formi knjige. Imena zastupljenih autora i saradnika nalaze se na prednjim koricama zbornika, kao znak zajedničkog rada i višeglasnosti koju NOVA RUKOVET od početka nastoji da neguje. U predstojećem periodu, težnja uredništva je da se kroz nova izdanja sve više prostora posveti subotičkim autorima i...
Постави коментар
Прикажи све