Постови

Promovisan roman „Lipe ne mirišu uvek isto“ Miroslava Vasina

Слика
U čitaonici Gradske biblioteke u Subotici, u četvrtak 28. maja, održana je promocija romana „Lipe ne mirišu uvek isto“ pisca Miroslava Vasina. Veče posvećeno ovom značajnom delu savremene srpske književnosti okupilo je brojne ljubitelje pisane reči, književnike, umetnike i poštovaoce stvaralaštva autora. Roman „Lipe ne mirišu uvek isto“ predstavlja Vasinov književni prvenac koji daleko prevazilazi okvir klasične porodične sage, prerastajući u snažno književno svedočanstvo o jednom vremenu, prostoru i ljudima koji su kroz istorijske bure pokušavali da sačuvaju ono najvažnije - ljudskost. U središtu romana nalazi se Čurug, vojvođansko mesto bogate i burne istorije, sa svojim lipama, Tisom, ravnicom i ljudima čije su sudbine oblikovali ratovi, promene država, strahovi, gubici, ali i prijateljstvo, ljubav i vera u čoveka. Kroz priču o porodicama Šovljanski i Čordaš, Miroslav Vasin prikazuje složen odnos Srba i Mađara tokom prve polovine dvadesetog veka kroz intimne ljudske sudbine. Nakon...
Постави коментар
Прикажи све

Grad bez sluha za sopstvenu književnu tradiciju

Слика
Knjižara i antikvarinica Naša priča konkurisala je za sredstva koja Grad Subotica dodeljuje projektima od značaja za kulturni život grada. Odazvala se pozivu Nove Rukoveti da bude izdavač drugog broja, koji je — kao i prvi — imao za cilj da nastavi da neguje ideje za koje se nekada zalagao časopis Rukovet. Iako Rukovet odavno više ne izlazi, verovali smo da Subotica zaslužuje da se u njoj i o njoj ponovo čuje glas autora koji stvaraju danas. Naša knjižara prirodno gravitira svim kulturnim tokovima grada i regiona i nastoji da neguje duh Subotice — njen dijalog, različitosti i stvaralaštvo. Tražili smo sredstva kako bismo mogli da objavljujemo radove subotičkih autora na sva četiri jezika našeg grada, jer je negovanje multikulturalnosti jedan od osnovnih principa našeg rada i vrednost koju smatramo najvećim bogatstvom naše sredine. Obrazloženje koje smo dobili ne doživljavamo kao uvredu. Ne mislimo da smo od vitalnog značaja za kulturni život grada. Ali nas iskreno iznenađuje pomisao da...
Постави коментар
Прикажи све

Marijana Čanak: „Priču uvek pokreću pitanja“

Слика
Marijana Čanak spada među značajnije savremene prozne autorke čije stvaralaštvo privlači pažnju književne publike i kritike. Afirmisala se zbirkama priča Pramatere i Put od crvene cigle , za koju je dobila nagradu „Voja Čolanović“, kao i romanima Klara, Klarisa i Svetlo trojstvo , u kojima dosledno istražuje teme identiteta, ženskog iskustva, telesnosti i odnosa između ličnog i društvenog. Njena proza prepoznatljiva je po snažnom autorskom izrazu, pomeranju granica i otvaranju prostora za teme koje se u književnosti često prećutkuju ili potiskuju. Kombinujući svakodnevno, intimno i simboličko, Čanak gradi narative koji istovremeno ostaju duboko lični i društveno relevantni. U razgovoru za Novu Rukovet govori o svom putu ka pisanju, nastanku priče, odnosu prema književnosti i izazovima savremenog stvaralaštva. Kako je izgledao Vaš put ka pisanju? Da li pamtite trenutak kada je ono postalo više od potrebe ili navike? Pamtim svoje tajne sveske iz detinjstva. Deda je imao svoju tajnu s...
Постави коментар
Прикажи све

Povodom 91. rođendana Matije Molcera

Слика
  Povodom 91. rođendana Matije Molcera (rođ. 9. maja 1935. u Subotici), jednog od najznačajnijih stvaralaca subotičkog kulturnog prostora, podsećamo na studiju Ljiljane Žegarac Tenjović posvećenu njegovom dramskom prvencu „Felsír a nyugalom / Zaplače spokojnost“. Molcer je tokom svog višedecenijskog rada delovao kao pijanista, kompozitor, pesnik, prevodilac, slikar, kritičar i publicista. Muzičko obrazovanje završio je na zagrebačkoj Muzičkoj akademiji, usavršavao se u Italiji i Švajcarskoj, a kao koncertni izvođač nastupao širom nekadašnje Jugoslavije i Evrope, istovremeno ostavljajući dubok trag i u književnom i kulturnom životu Subotice. Drama „Zaplače spokojnost“ nastala je 1971. godine, u vreme Vijetnamskog rata, iz potrebe da se kroz umetnost progovori o zlu, nasilju i moralnom posrnuću čoveka. Podstaknut ratnim zverstvima i iskustvom istorije koja se neprestano ponavlja, Molcer je oblikovao delo čije slike danas deluju gotovo vizionarski, kao anticipacija tragedija i zločina...
Постави коментар
Прикажи све

Reinterpretacija Prvog maja

Слика
Povodom Prvog maja, koji se obeležava ovih dana, otvara se prostor za razmišljanje o tome kako danas razumemo rad. Nekada je ovaj praznik jasno označavao borbu za radnička prava i dostojanstvo rada, dok se danas njegovo značenje sve više pomera ka ličnom iskustvu rada, njegovom smislu, granicama i mestu u svakodnevnom životu.  Upravo u tom pomaku otvara se pitanje: da li rad danas i dalje oblikuje čoveka na isti način kao nekada, ili je njegova uloga postala složenija i manje vidljiva. Praznik rada predstavlja istorijski kondenzat radničkih borbi i normativnih predstava o radu kao društvenoj vrednosti. Međutim, savremene promene u načinu i organizaciji rada postepeno narušavaju stabilnost tog značenja. U uslovima promenjenih ekonomskih i društvenih odnosa, ovaj praznik više ne funkcioniše kao jedinstven simbol.                                                 ...
Постави коментар
Прикажи све

Svest i stvarnost: ko je sanjar?

Слика
 „Mi smo poput sanjara koji sanja, a zatim živi unutar sna. Ali ko je sanjar?“  Ova rečenica naizgled deluje kao poetska igra, ali u svojoj suštini otvara jedno od najdubljih pitanja koje čovek može postaviti: šta je priroda stvarnosti i gde se nalazi izvor našeg iskustva? Iako je savremenoj publici postala prepoznatljiva kroz rad Dejvida Linča , posebno u seriji Tvin Piks , njeni koreni sežu duboko u drevnu filozofsku tradiciju.  Misao potiče iz Upanišada, jednih od najstarijih i najuticajnijih tekstova indijske filozofije, u kojima se stvarnost opisuje kao nalik snu koji svest sama stvara i potom u njemu učestvuje. U tom susretu savremenog umetničkog izraza i drevne metafizike, pitanje „ko je sanjar?“ postaje filozofski izazov koji dovodi u pitanje granice između posmatrača i sveta koji posmatra. Na prvi pogled, čini se prirodnim odgovoriti da je sanjar - um. Naša svest neprestano oblikuje svet oko nas: filtrira informacije, tumači događaje i gradi narativ o „meni...
Постави коментар
Прикажи све

Zašto uvek vidimo istu stranu Meseca?

Слика
Ovih dana mediji i društvene mreže preplavljeni su fotografijama nastalim tokom misije Artemis II. Ona je ponovo usmerila pažnju javnosti ka Mesecu, nakon objavljivanja novih snimaka i podataka o njegovoj površini. Ovi vizuelni materijali izazvali su veliko interesovanje, ali su istovremeno otvorili prostor za učestale pogrešne interpretacije u široj javnosti. Među najčešćim zabludama jeste verovanje da "tamna strana Meseca" predstavlja region koji nikada ne prima Sunčevu svetlost, kao i nerazumevanje razloga zbog kojih sa Zemlje uvek vidimo samo jednu njegovu hemisferu. Upravo ovakva tumačenja, koja se često šire putem medija i društvenih mreža bez adekvatnog naučnog konteksta, ukazuju na potrebu za jasnim objašnjenjem osnovnih principa koji upravljaju kretanjem Meseca . Ovaj tekst ima za cilj da, oslanjajući se na savremena saznanja iz oblasti nebeske mehanike i planetarnih nauka, objasni fenomen plimnog zaključavanja i razjasni zbog čega posmatrači sa Zemlje imaju ograniče...
Постави коментар
Прикажи све