Tekstovi i poezija

Nedavno nas je napustio Nikola Bertolino (1931–2026), jedan od naših najznačajnijih književnih prevodilaca i esejista. Tokom više od šest decenija rada ostavio je neizbrisiv trag u domaćoj kulturi prevodeći neka od najvažnijih dela francuske i ruske književnosti – od Viktora Igoa, Bodlera, Remboa i Apolinera do Ljermontova, Puškina, Jesenjina i Pasternaka. Bio je dugogodišnji urednik u izdavačkim kućama BIGZ i Nolit, saradnik Filološkog fakulteta u Beogradu, ali pre svega čovek koji je prevođenje smatrao stvaralačkim činom ravnopravnim književnom pisanju. Njegovi eseji o poeziji i prevođenju svedoče o dubokom uverenju da je prevodilac istovremeno i stvaralac koji pokušava da u novi jezik preseli celokupno umetničko iskustvo pesme. U znak sećanja na Nikolu Bertolina donosimo odlomak iz njegovog teksta „Prevodljivost poezije“ , u kojem iz ličnog iskustva govori o izazovima, sumnjama i radosti prevođenja stihova, jednog od najtežih i najlepših književnih poduhvata. PREVODLJIVOST POEZIJE O...

  Ovog leta, svedoci smo vremenskih prilika koje prevazilaze uobičajene julske i avgustovske žege. Dugotrajni toplotni talasi više nisu izuzetak i postaju redovno pravilo. Dok se temperatura iz dana u dan penje i do 39 stepeni, grad usporava ritam, a građani se prilagođavaju uslovima koji su do pre nekoliko decenija bili gotovo nezamislivi. Moje interesovanje za meteorologiju počelo je još u ranoj mladosti. Od 1980. do 1997. godine, svakodnevno sam kao meteorolog amater beležio temperaturu vazduha, količinu padavina i druge meteorološke podatke. Te sveske i danas čuvam kao malu ličnu arhivu vremena. Listajući ih ovih dana, dok napolju traje još jedan toplotni talas, ne mogu da ne primetim koliko se klima promenila. Tokom tih sedamnaest leta maksimalna temperatura od 34 stepena Celzijusa bila je prava retkost. Takve vrednosti pojavljivale su se svega nekoliko puta za čitav period koji sam beležio. Danas je situacija gotovo obrnuta. Temperature od 34 stepena postale su uobičajene, do...

  Salaši predstavljaju jedno od najupečatljivijih obeležja panonskog prostora i važan deo kulturnog identiteta severne Bačke i Vojvodine. Iako su mnogi od njih danas nestali ili promenili svoju prvobitnu namenu, oni i dalje žive u kolektivnom sećanju, književnosti, slikarstvu i muzici kao simbol jednog načina života koji je oblikovao generacije ljudi. Upravo zato salaš i danas ostaje snažna književna i kulturološka tema, otvorena za nova tumačenja. U svom eseju „Salaš, između tišine i istine“, Ramiz Hadžibegović posmatra salaš kao prostor u kojem se prepliću istorija i kultura. Geza Šetet - ulje na platnu "Salaš" Salaš, između tišine i istine Salaši, u beskraju panonske nizije, plodne i peskovite zemlje, sa bezbroj termalnih izvora i jezera, gordo i ponosno, kao figure na šahovskoj tabli, prkose od birvaktile, vaktu i zemanu. Kao nemi svedok vremena i dubinska istina života, u njhovom srcu i srce Vojvodine i svemira diše. [1] Odvajkada skriveni u prvobitnoj tradiciji,...

  Po isteku konkursa, raspisanog na temu „Šta je ozbiljno stvaralaštvo?“, pristigla su ukupno 92 rada. Nakon detaljnog čitanja svih rukopisa izvršena je prva selekcija. Iz daljeg postupka izdvojeni su radovi koji nisu u dovoljnoj meri odgovorili konkursnoj temi, kao i oni kod kojih autentičnost autorskog izraza ili umetnički kvalitet nisu zadovoljili utvrđene kriterijume. U širi izbor za književnu nagradu uvrštena su 44 autorska rada. Eseji: Jelena (Vidović) Barjaktarević – „Šta je ozbiljno stvaralaštvo“ Aleksandra Đorđević – „Poreklo dubine“ Goran Marić – „Šta je ozbiljno stvaralaštvo?“ Aleksandra (Kaloper) Marilović – „Šta je ozbiljno stvaralaštvo“ Dejan Marinković – „Ozbiljno stvaralaštvo“ Razumenka Marković – „Od otkrića vatre do opekotina aparthejda“ Slavica Maksić – „Iznenadi samog sebe“ Jadranka Milenković – „Bratstvo nad prazninom“ Nenad Mitrović – „Kada ambis uzvrati pogledom“ Žaklina Mančić – „Dubina kao potraga za smislom“ Verica Preda PreVera – „Hoće li pisca primiti u ...

Na zvaničnoj hidrometeorološkoj stanici na Paliću danas je oboren rekord maksimalne temperature vazduha. Dosadašnji rekord od 39,6 °C, zabeležen 15. avgusta 1952. godine, nadmašen je današnjim izmerenim maksimumom od 40,1 °C.