Tekstovi i poezija

  Jedna demonstracija kontrole ponašanja, sprovedena u Španiji 1963. godine, bila je prepoznatljiv eksperiment fiziologa i profesora neurologije Hose Manuel R. Delgada (1915-2011), koji je istraživao različite reakcije mozga na električnu stimulaciju. Njegovi eksperimenti bili su bazirani na upravljanju i kontroli uma kod životinja i ljudi. U pomenutom opitu koji je sproveo na biku, uticao je na kombinaciju motoričkih efekata, primoravajući životinju da se zaustavi i okrene na jednu stranu, kao i da onemogući borbeni nagon u njenom ponašanju. To je tada bila najspektakularnija demonstracija namerne modifikacije ponašanja putem spoljašnje kontrole mozga. Posmatrao je i efekte svojih istraživanja npr. kod majmuna gde bi stimulisao regione mozga koji su kontrolisali agresiju, zatim bi kod pojedinih mačaka izazivao nevoljnost pokreta mišića nogu itd. Godine 1952. postao je prvi istraživač koji izveštava o dugoročnim efektima implantacije elektroda kod ljudi. Njegovi uređaji su izazivali ko

     Informacije koje posedujemo u okviru našeg vidljivog Univerzuma su konačne i ograničene, ali sve dok smo skloni istraživanju nepoznatog, uvek će biti mesta za NAUKU, RELIGIJU i FILOZOFIJU. To su tri različita koncepta razumevanja sveta i celokupnog Univerzuma. Mnogi smatraju da ona mogu biti međusobno komplementarna. Kroz čitavu istoriju ljudskog roda stalno smo težili odgovorima na neka od najvećih egzistencijalnih pitanja koja smo mogli da formulišemo ali tek u poslednjih nekoliko vekova čovečanstvo je ubrzano dolazilo do pojedinih odgovora. Kroz procese izvođenja eksperimenata i zapažanja, razvojem nauke i tehnologije, značajno smo povećali naše kapacitete za donošenje novih zaključaka iz mnogih oblasti života. Kada većina ljudi razmišlja o tome šta je NAUKA, mora voditi računa o sledećem: a) Svi kumulativni rezultati eksperimenata, merenja i posmatranja koje smo zabeležili čini korpus naučnih činjenica o Univerzumu. b) Za proces kojim istražujemo Univerzum potrebne su nam teor

  O Stanislavu Lemu naprosto ne treba trošiti reči. On je autor monumentalnog ,, Solarisa" po čijim motivima Tarkovski pravi grandioznu filmsku fresku. Nakon pomenutog remek dela, nekoliko godina kasnije,  objavljuje još jedan veličanstven roman pod nazivom ,, Nepobedivi ".  Napisan na prelazu između 1962. i 1963. godine, roman se javlja u trenutku sumraka jednog krupnog razdoblja u istoriji naučne fantastike. Posredi je period koji je doneo prvu ozbiljnu reviziju arhaične naučno-fantastične slike čovekovog mesta i uloge u ustrojstvu kosmosa i hijerarhiji razuma i inteligencije. Najzad je postalo jasno da mit space-opere o čoveku pobedniku, koji tumači univerzum svojim merama, nema nikakve realne podloge i da se na svaki način treba osloboditi mračnog nasleđa antropocentrizma. Drevni konflikt na relaciji čovek-mašina originalno je profilisan u knjizi. Za razliku od klasičnih varijacija ovog sižea, u Lemovom romanu mašine ne predstavljaju osvajače što dolaze sa zlim pobudama,

  Američki reditelj Ričard Keli rođen je 28. marta 1975. godine. Nakon diplomiranja na Univerzitetu  Virdžinija, seli se u Los Anđeles da bi studirao filmsku režiju na Univerzitetu Južna Kalifornija. Još kao student napisao je scenario za svoj film ,, Doni Darko" koji je realizovan 2001. godine. Jedna od glavnih inspiracija za film bila je knjiga ,, Filozofija putovanja kroz vreme" Roberta T. Nozika koja se bavi temama paralelnih dimenzija i kosmologije, kao i rediteljevo lično iskustvo sa mentalnim poremećajima i traumama. Osim toga veliki uticaj na njega je imala i muzika 80-ih godina, uključujući numere grupe Echo and the Bunnymen, Joy Division, Tears for Fears i mnoge druge koje su sastavni deo samog filma. Kelijev odabir muzike ima ogroman uticaj na razumevanje motiva pojedinih segmenata u strukturi filma. Film je izuzetno slojevit i kompleksan sa višestrukim linijama radnje, pa je u neku ruku važno da se pogleda više puta kako bi se bolje razumeo i u potpunosti doživeo.