Kontrola uma i misaono ropstvo

 

Jedna demonstracija kontrole ponašanja, sprovedena u Španiji 1963. godine, bila je prepoznatljiv eksperiment fiziologa i profesora neurologije Hose Manuel R. Delgada (1915-2011), koji je istraživao različite reakcije mozga na električnu stimulaciju. Njegovi eksperimenti bili su bazirani na upravljanju i kontroli uma kod životinja i ljudi. U pomenutom opitu koji je sproveo na biku, uticao je na kombinaciju motoričkih efekata, primoravajući životinju da se zaustavi i okrene na jednu stranu, kao i da onemogući borbeni nagon u njenom ponašanju. To je tada bila najspektakularnija demonstracija namerne modifikacije ponašanja putem spoljašnje kontrole mozga.

Posmatrao je i efekte svojih istraživanja npr. kod majmuna gde bi stimulisao regione mozga koji su kontrolisali agresiju, zatim bi kod pojedinih mačaka izazivao nevoljnost pokreta mišića nogu itd. Godine 1952. postao je prvi istraživač koji izveštava o dugoročnim efektima implantacije elektroda kod ljudi. Njegovi uređaji su izazivali kod subjekta intenzivnu euforiju, bes, smeh, prijateljstvo, požudu i druge oblike kontrolisane promene ponašanja.

Kritičari tih eksperimenata osudili su sve te aktivnosti optuživši ga da otvara scenu za kontrolu ljudskog uma koja može imati nesagledive posledice u etičkom smislu. Delgado je tvrdio da svojim eksperimentima ne utiče na misli subjekta već samo da podstiče promenu raspoloženja u pozitivnom smeru. Govorio je da njegova istraživanja treba posmatrati kao etička i poželjna.

Iza njegove kontroverzne karijere stoji važno nasleđe u oblasti neurologije i tehnoloških inovacija. Bio je  pionir u tehnikama kauzalne manipulacije moždanim obrascima. Njegovi inventivni uređaji i tehnike bili su ispred vremena a danas su relevantni u oblasti neuromodulacije. Koriste se za tretmane kod neuroloških i psihijatrijskih poremećaja, u lečenju Parkinsonove bolesti, šizofrenije i drugih kognitivnih poremećaja.

Delgado je tokom svojih istraživanja imao viziju moguće upotrebe moždanih stimulacija i izvan lečenja neuroloških poremećaja. Želeo je da svojim znanjem i metodama pruži funkcionalna poboljšanja kod zdravih ljudi u nadi da će stvoriti naprednije društvo. U svojoj knjizi ,,Fizička kontrola uma" govori o primeni moždanih stimulacija na suzbijanje agresivnosti kod ljudi, kriminalnih sklonosti i drugih devijantnih oblika ponašanja.

Njegova vizija ostaje futuristička mogućnost koja i dan danas nailazi na žestoku zabrinutost kod mnogih eksperata i stručnjaka u toj oblasti, a i šire, zbog mogućih zloupotreba u manipulisanju ljudskim umom. Nije tajna da se od takvih eksperimenata nije odustalo. Na primer, projekat pod nazivom ,,Pandora" uključivao je eksperimente sa ciljem da se elektromagnetnim zračenjem na daljinu uzrokuje srčani zastoj, krvarenje u mozgu i stvaranje auditivnih halucinacija. Zatim projekat ,,Uspavana lepotica" čiji je cilj istraživanje elektromagnetnog oružja za menjanje svesti, pa projekat ,,Monarh" sa ciljem namernog izazivanja stanja višestruke ličnosti gde bi se manipulisalo sa pojedincima pa i većom grupom ljudi u cilju izvođenja samodestruktivnih akcija. Projekat ,,Artičoka" sa ciljem stvaranja vojnika ubice, ispranog mozga, bez trunke emocija i savesti itd.

Svedoci smo poslednjih decenija o eksperimentima HAARP tehnologije koja stvara ogromno kontrolisano elektromagnetno polje i funkcioniše po Delgadovom principu, kao i po tajnim eksperimentima Nikole Tesle. Ono emituje energiju pedeset puta snažniju od onoga što je bilo potrebno u bežičnim eksperimentima španskog fiziologa. To znači da ako je HAARP podešen na frekvenciju funkcionisanja ljudskog mozga može da ima implikacije na njegovo ponašanje.

Po definiciji sistem HAARP (visokofrekventni program za aktivno istraživanje aurore) je predajnik velike snage i koristi se za proučavanje jonosfere. Nalazi se u blizini mesta Gakona na Aljasci i njegova prvobitna namena je bila da analizira jonosferu i istraži potencijale za razvoj tehnologije nadzora, kao i poboljšanja radio komunikacija. Da li ovaj sistem postaje  predmet teorije zavere, čiji pobornici tvrde da utiče na klimatske promene, zemljotrese i patološka stanja pojedinaca, noseći u sebi realnu potencijalnu pretnju po čovečanstvo, ostaje da se vidi.

U svakom slučaju postoji mogućnost da je ovo tek početak zloglasne ere misaonog ropstva, gde će određena, manja grupacija ljudi (elita) upravljati razumom i emocijama većine, u cilju manipulisanja za sopstvene potrebe. Ako se takve spekulacije obistine to bi bilo najmonstruoznije dostignuće u celokupnoj istoriji čovečanstva i odraz čiste samodestrukcije ljudskog roda.

Borivoj Vujić