Juda - Prauzor izdajnika

Juda Iskariotski ostaje jedna od najzagonetnijih ličnosti u priči o Isusu. Otkriće davno izgubljenog Judinog Jevanđelja, gnostičkog teksta koji prvobitno datira iz 2. veka, navelo je neke naučnike da preispituju njegovu ulogu. Iako Biblija nudi malo detalja o njemu, sva četiri kanonska jevanđelja Novog zaveta ga svrstavaju među dvanaest Isusovih najbližih učenika.

Tema o Judi zaokupljivala je brojne pisce, psihologe, filozofe i teologe. Ona je otvarala nerasvetljena pitanja o dobru i zlu, grešnosti, milosrdnoj ljubavi i mogućnosti spasenja propalih duša u bezdanima zla. Zato ne čudi što je pitanje o Judinoj izdaji bezbroj puta tematizovano u najrazličitijim vidovima umetnosti.

Među ekspertima za biblijska pitanja postoje razlike u tumačenju lika i uloge Jude. Bilo je onih koji su poricali istorijski značaj i stvarnost njegove izdaje, kao što se pristupalo i sa pitanjima koja se odnose  na samog Isusa Krista. Tu uvek postoji korelacija. Najčešće se pribegavalo tumačenju tog istorijskog perioda kroz četiri jevanđelja gde je hrišćanska prazajednica nakon Isusovog vaskrsnuća reinterpretirala sve događaje, a Judu prikazala u najgorem svetlu.

Prema Jevanđelju po Jovanu, Isus je tokom Tajne večere obavestio svoje učenike da će ga jedan od njih izdati. Kada su ga pitali ko će to biti, Isus je rekao: ,,To je onaj kome dajem ovaj komad hleba kada ga umočim u posudu."  Zatim je umočio parče hleba u posudu i dao ga Judi. 

Juda odlazi u hram i tadašnjim verskim vlastima nudi izdaju Isusa u zamenu za novac. U svom jevanđelju Jovan jasno stavlja do znanja da je Juda bio nemoralan čovek potkradajući novac iz fonda koji su Isus i njegovi učenici koristili za službu.

Uvek je bilo onih koji su želeli Judinu izdaju povezati sa činjenicom da je bio pohlepan za novcem, međutim motiv izdaje mogao bi biti i politički. Prema toj teoriji, Juda je postao razočaran nedovoljnom zainteresovanošću Isusa za podsticanje pobune protiv Rimljana i ponovnog uspostavljanja nezavisnog kraljevstva Izraela. 

Postoji i teorija da je Isus sam želeo da ga Juda izda jer bi time otvorio sebi put ka ispunjenju  proročanstva o sopstvenoj smrti i nizu događaja koji slede, a to je prema hrišćanskoj tradicji donelo spasenje čovečanstvu. On je prorekao svoju smrt. Objašnjavao je svojim učenicima kako mora da ide u Jerusalim, gde će trpeti torturu od prvosveštenika i učitelja zakona, da će biti izdat i osuđen na smrt.

Bez obzira na motive, Juda je odveo vojnike u Getsimanski vrt gde je identifikovao Isusa tako što ga je poljubio.  Potom se prema Jevanđelju po Mateju brzo pokajao, vratio novac crkvenim vlastima i izvršio samoubistvo, obesivši se. Prema drugom kanonskom izvoru u knjizi Dela apostolska, Juda nije izvršio samoubistvo, već je otišao u polje gde je umro spontanim sagorevanjem, verovatno uobičajenim oblikom smrti u Bibliji, kažnjen od strane samog Boga.

Ime ,,Juda" postalo je sinonim za izdaju, tako da je u umetnosti prikazivan kao arhetipski izdajnik i lažni prijatelj. Danteov ,,Inferno" osudio je Judu na najniži krug u paklu, dok su mnogi slikari ovekovečili izdajnički ,,Judin poljubac" u svojim najpoznatijim delima.

2006. godine Nacionalno geografsko društvo objavilo je otkriće i prevod izgubljenog teksta poznatog kao ,,Judina jevanđelja", za koje se veruje da su prvobitno napisana u 2. veku nove ere. Ovo delo naučnici nazivaju apokrifnim, što znači da nije pripadalo Bibliji. Brojni apokrifni tekstovi koji govore o životu i delima Isusa pisani su širom antičkog sveta. Jevanđelje po Judi je napisano na koptskom jeziku, koji se govorio u Egiptu u osvit hrišćanstva. U spisima se navodi da je Juda bio Isusov najomiljeniji učenik. Isus je zahtevao od njega da ga izda vlastima, kako bi se oslobodio fizičkog tela i ispunio svoju sudbinu spasavanja čovečanstva.

Neki eksperti iz ove oblasti tvrde da verzija Nacionalnog geografskog društva predstavlja loš prevod koptskog teksta i da je pogrešna tvrdnja o ,,plemenitosti" Jude. U svakom slučaju malo je pouzdanih informacija o njegovom životu i motivima za izdaju, ali bez tog čina, iako deluje ironično, Isus ne bi bio predat Rimljanima, pa ne bi postojala centralna komponenta hrišćanstva - Vaskrsenje.

(U jednom nedavnom tekstu istakao sam da živimo u tajanstvenom Univerzumu koji treba posmatrati i proučavati različitim pristupima. Univerzum nije samo vasiona već i naš ,,mikro" svet u kojem se rađamo, živimo i umiremo. U tom našem svetu prolaznosti, događaje i pojave nekada moramo analizirati i sa filozofskog ili teološkog stanovišta. Sve to naposletku, kada uključimo i nauku, stvara jednu potpuniju sliku o svim nerešenim pitanjima i zagonetkama za čijim odgovorima tragamo.)

Borivoj Vujić