Šinići Hoši - Neizbrisiv trag na SF sceni

Japanski pisac Šinići Hoši (1926 - 1997), veoma je poznat čitalačkoj publici, a pogotovo ljubiteljima književnog žanra naučne fantastike. Autor je čak 1001 kratke priče, što je nesumnjivo ogroman broj. Reč je o kratkim pričama, uglavnom po nekoliko stranica, sa kulminacijom radnje najčešće na samom kraju. To je poznata i često korišćena forma koju je Hoši doveo do savršenstva. Radnju vodi lakoćom, spokojem, u svetu koji je često uljuljkan u izvesnu formu utopizma i čuva preokret za sam kraj, kada cela priča poprima svoj smisao. Ti preokreti su katkad šaljivi, veoma često onespokojavajući ili čak hororični, ali uvek, bez izuzetka, otkrivaju pravo lice sveta koji je Hoši oslikavao na svojim stranicama.

Česta su poređenja Hošijevih priča sa Rejom Bredberijem, tako da se njegov opus opisuje kao svojevrsna fuzija Bredberija i Ezopovih basni. Hoši uspeva da na nekoliko stranica prikaže ono za šta je nekim piscima potrebna čitava knjiga. Otud postoji i česta usporedba njegovog rada sa haiku poezijom i to po svojoj sadržajnosti i ritmu. 

Priče o susretu vanzemaljaca i čoveka, ljudi ,,nasukanih" na puste planete koje lutaju kosmosom, natprirodnim i mitološkim bićima, kibernetici i futurizmu, vodeće su teme u njegovim pričama kojima je kroz duhovite i ironične situacije želeo da ukaže na nedostatke ljudske civilizacije, problematiku izobličene perspektive sa kojom se možemo susresti u bližoj ili daljoj budućnosti.

Sve njegove priče, koje su retko duže od par stranica, imaju svoj humoristički i apsurdni karakter. One su kao kratke anegdote nalik vicevima uobličene jednim specifičnim književnim stilom koji deluje kruto i suvoparno, međutim to je smišljena pripovedačka strategija u kojoj se lišavanjem ukrasa i kitnjastih fraza ostavlja prostor za akcentovanje suštine same priče i individualni doživljaja svakog čitaoca.

Ove kratke priče naizgled u vedrom i populističkom tonu zapravo dokazuju da Hoši nije imao neke preterane simpatije i poverenja u ljudski rod, jer u najkomičnijim i najvedrijim trenucima, na kraju provejava izvesna nota ogorčenosti ili rezignacije. 

U onim dužim pripovetkama, kojih je daleko manje, možemo uočiti i raskošniju verziju Hošijevog stila pisanja, u kojoj je daleko ozbiljniji, mračniji i pesimističniji, te se neretko bavi i filozofskim pitanjima o ljudskoj prirodi i njegovoj ulozi u Univerzumu.

Pre nego što se proslavio kao pisac SF priča, objavljivao je tekstove i eseje iz oblasti nauke i ekologije.

 ,,Mislim da je pogrešno shvatanje da civilizacije posle sebe treba da ostave tragove u vidu piramida i glinenih posuda. Naprotiv, mislim da je najbolji dokaz razvijenosti neke civilizacije upravo ako posle nje ne ostanu arheološki artefakti" (Šinići Hoši)

Domaća publika, ona sklona SF tematici, već je upoznata sa Šinićijem Hošijem. Časopis ,,Galaksija" je u periodu od 1982. do 1996. godine objavila šest njegovih priča, dok je ,,Politikin zabavnik" počev od osamdesetih  objavio preko dvadeset.

Hoši je svojom formom narativa, brojem priča i različitošću tema ostavio neizbrisiv trag na sceni SF-a. Međutim, tu se njegov uticaj ne završava. Poetičnost motiva sa kojima je tako vešto baratao, često su oblikovali brojne naraštaje budućih pisaca. Koliko je samo današnjih autora pročitalo u mladosti baš Hošijevu priču u nekoj reviji, magazinu ili možda baš ,,Politikinom zabavniku", bez da su znali čak i o kom piscu je reč, pomislivši u tom trenutku kako bi voleli jednog dana da i sami napišu nešto slično.

,,U poređenju sa svima vama, nisam ni najzgodniji, ni najpametniji, što bi mi moglo naneti razne vrste tuge da sam ostao na Zemlji. Proveo sam zbog toga život u kosmosu, snašavši se već nekako u izabranom okruženju." (Šinići Hoši)

Borivoj Vujić