Subotička autorka Snežana Vranić predstavila svoj roman u Novom Sadu

Subotička autorka Snežana Vranić predstavila svoj roman u Novom Sadu

U Studentskom kulturnom centru Novi Sad, u sredu, 7. oktobra, održana je promocija romana „Zloupotreba vremena“ Snežane Vranić, autorke rodom iz Subotice. O knjizi su, pored autorke, govorili Nina Stokić Kovačev, profesorka književnosti i recenzentkinja romana, i Borivoj Vujić, urednik Nove Rukoveti, dok je razgovor moderirao Nenad Đukin.

Snežana Vranić završila je master studije na Odseku za srpsku književnost Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Tokom promocije govorila je o nastanku romana, temama koje je želela da pokrene i idejama koje su je pratile tokom pisanja. Razgovor je obuhvatio psihološke, filozofske i društvene slojeve dela.

Roman prati protagonistu koji se, nakon emotivnog sloma, odlučuje na dvanaestogodišnji boravak u Klinici za snove, verujući da će protok vremena umesto njega ublažiti bol i razrešiti ono sa čime nije spreman da se suoči. Međutim, dok on miruje, životi ljudi oko njega nastavljaju da se menjaju. Prijatelji stare, ostvaruju ili napuštaju svoje planove, roditelji umiru, nekadašnja ljubav zasniva porodicu, a menja se i svet u kojem će se protagonista naposletku probuditi.

Borivoj Vujić govorio je o strukturi romana, njegovoj simbolici i značenjima koja se otvaraju ispod naučnofantastičke zamisli. Ukazao je na simbolički put od mape, postavljene na početku knjige, do ogledala koje se pojavljuje u završnici. U prvom delu protagonista se kreće gradom, posećuje druge ljude i posmatra njihove živote, dok je u drugom nepomičan u sobi broj 144, a isti ti ljudi, promenjeni protokom godina, dolaze njemu. Mapa grada tako postepeno prerasta u mapu jednog društva, dok ogledalo na kraju usmerava junakov pogled prema sebi i posledicama sopstvenog izbora.

Vujić je istakao da vreme u romanu nije samo tema nego i njegov osnovni gradivni princip, ugrađen u broj poglavlja, mesece, sate i razvoj likova. Prema njegovom tumačenju, zloupotreba vremena ne odnosi se samo na odluku protagoniste da prespava dvanaest godina. Čovek može prespavati sopstveni život i otvorenih očiju, kroz pasivnost, čekanje, strah od promene, praćenje tuđih života, održavanje nasleđene mržnje ili odlaganje odgovornosti.

Nina Stokić Kovačev govorila je o odnosu likova prema vremenu, slici savremenog društva i izazovima sa kojima se suočava mlada generacija. Otvoreno je i pitanje mogućnosti pozorišne adaptacije romana. Kontrast između kretanja i mirovanja, govora i ćutanja, otvorenog grada i zatvorene bolničke sobe pruža zanimljiv prostor za scensko oblikovanje ovog dela.

Jedna od ključnih poruka razgovora bila je da se vreme ne zloupotrebljava samo pasivnošću i čekanjem. Zloupotrebljavamo ga i kada prošlosti dozvolimo da upravlja sadašnjim odnosima, kada tuđe živote pratimo umesto da živimo svoj, kada odlažemo odluke ili očekujemo da vreme samo obavi posao koji pripada nama.

Promocija je bila dobro posećena, a publika se aktivno uključila u razgovor. Upravo je susret generacija i različitih čitalačkih perspektiva pokazao da roman Snežane Vranić otvara pitanja koja prevazilaze pojedinačnu priču njegovog protagoniste.

Nova Rukovet

foto: Tamara Orčić