Tekstovi i poezija

ISUSOVO RASPEĆE Rano hrišćanstvo obuhvata istorijsko doba od Isusove smrti, pa sve do proglašenja hrišćanstva državnom religijom u IV veku. Ono se vremenom polako širilo Sredozemljem, ali je bilo pod stalnim progonom Rimljana pre svega zbog protivljenja vernika da se poklone rimskom politeističkom statusu. Pored toga odbijali su da obožavaju cara kao božanstvo što je tumačeno kao nedostatak lojalnosti i njihov politički bunt. Svirepost Rimljana u kažnjavanju nelojalnih podanika poznata je i nekoliko vekova pre Isusovog rođenja. Mnogi progonjeni i osuđeni bili su predati egzekutorskoj jedinici rimske vojske koja bi ih raspinjala na krst, bacala u reku Tibar ili žrtvovala divljim zverima u amfiteatru. Ovakav vid kazne primenjivao bi se i za druge teške prestupe poput ubistva, krađe hramskog novca, veleizdaju i pobunu. Osobe osuđene na smrt raspećem bile su bičevane od kojih bi mnoge umirale tokom same torture mučenja zbog velikog gubitka krvi i bolova.  Sam Isus je svojom misijom i d...

  Rejmon Žorž Iv Tangi (1900 - 1955) bio je poznati francuski slikar nadrealista čija dela predstavljaju apstrakciju sveta iz snova koja kod posmatrača izazivaju osećaj misterije i nedorečenosti. Za njegov umetnički put ključne su bile dvadesete godine prošlog veka kada je upoznao slikara Andrea Bretona i prisustvovao prvoj izložbi nadrealista (1924), koji je kao pokret formiran u duhu revolta sa nastojanjem da uvede novi estetski princip u tradicionalni evropski kulturni model umetničkog stvaralaštva. Veliki uticaj na njegove ideje, kao i na čitav pokret, imali su filozofi Sigmund Frojd i Karl Gustav Jung kao i pesnici Pol Valeri i Artur Rembo. Tangijev jedinstveni pristup slikarstvu pomogao je da se definiše nadrealistički pokret i oblikuje njegova estetika. Rani radovi u kojima često dominira prepoznatljiv otvoreni pejzaž ispunjen čudnim predmetima, uticao je na mnoge druge nadrealiste, pa čak i Salvadora Dalija. Svoju prvu samostalnu izložbu imao je 1927. godine. Vremenom je nj...

Ideja totalnog umetničkog dela (Gesamtkunstwerk) jedna je od najprepoznatljivijih kulturnih tekovina secesije. Ona polazi od težnje da umetnost više ne bude razdvojena po disciplinama, već da se objedini u jednu celinu gde arhitektura, primenjena umetnost, enterijer, pa čak i način života, treba da dišu kao jedinstven organizam. Ovaj ideal ne predstavlja samo estetski koncept već i svojevrsno filozofsko shvatanje prostora, u kojem čovek boravi kao deo umetničke vizije, a ne tek kao prolaznik u funkcionalnoj građevini. Paralelno sa objavljivanjem ovog teksta posvećenog Gezamtkunstwerku, sa radošću najavljujem da se danas (subota 11 časova) u Palati Rajhl (Savremena galerija Subotica) održava stručno vođenje posvećeno tom konceptu. Gezamtkunstverk je nemački izraz za ,,potpuno umetničko delo" koje kombinuje više medija ili iskustva u jednu jedinstvenu celinu. Ovaj koncept prvi je popularizovao kompozitor Rihard Vagner (1813 - 1883) prikazujući ga kao idealnu kombinaciju izvođačkih u...

SUSRET SA SIRENOM  (odlomci) I ,,Tragovi njenih pokreta u pesku mešali su se sa beličastom penom  koja ih je svakim novim  nadolaskom talasa spirala.  Ta njihova nepostojanost  podsećala je na obrise bežanja i iznemoglosti." Na sebi je imala dugu crvenu haljinu pripijenu uz savršeno telo, a predivna plava kosa, sa smešnim šiškama, mirovala je u nenametnutom skladu. Posmatrala je nemirno more koje je pod naletima toplog vetra, ogromnim talasima oslobađalo mirise soli, stvarajući potmule zvuke udara o oštre hridi na kojima su se nagomilavale sve veće skupine smeđih algi. One bi potom, otežale pod teretom mehurića što se skupljaju na njima, tromo padale u zagrljaj srebrne pene. Nju je sam talas izbacio. Kako drugačije opisati to iznenadno prisustvo, na samo par koraka od mene. Sve se desilo onako niotkuda, kao da je san u kojem se događaji odvijaju vratolomno bez ikakvog smisla i vremenske zakonitosti. Podigla je glavu i okrenula se prema meni. U momentu je shvatil...

  Roman ,,Pad" poslednje delo Albera Kamija (1913 - 1960) je priča o čoveku koji otkriva u sebi prazninu ličnog identiteta, a time i apsurd celokupnog ljudskog postojanja. Baš kao i u većini svojih dela, Kami koristi prepoznatljivu formu pisanja istražujući teška egzistencijalna pitanja o međuljudskim odnosima, slobodi, licemerju i otuđenosti pojedinca. U depresivnom ambijentu Amsterdama, glavni junak ove priče Žan Batist Klemens upoznaje neimenovanog stranca u malom baru, te kroz fiktivni razgovor upada zapravo u solipsistički monolog iz kojeg saznajemo da je nekada živeo lep, samozadovoljan život, kao uzoran građanin društva. Ta iluzija se razbija jedne noći kada šetajući obalom reke Sene postaje svedok samoubistva mlade žene, koju u prvi mah primećuje kako zuri u tamni zdenac ispod mosta, a potom čuje dramatičan zvuk udara tela u površinu vode. Ne preduzimajući ništa, užurbanim koracima odlazi, kao da beži sa mesta zločina. Taj događaj pokreće lavinu emocija i preispitivanja u ...

Japanski pisac Šinići Hoši (1926 - 1997), veoma je poznat čitalačkoj publici, a pogotovo ljubiteljima književnog žanra naučne fantastike. Autor je čak 1001 kratke priče, što je nesumnjivo ogroman broj. Reč je o kratkim pričama, uglavnom po nekoliko stranica, sa kulminacijom radnje najčešće na samom kraju. To je poznata i često korišćena forma koju je Hoši doveo do savršenstva. Radnju vodi lakoćom, spokojem, u svetu koji je često uljuljkan u izvesnu formu utopizma i čuva preokret za sam kraj, kada cela priča poprima svoj smisao. Ti preokreti su katkad šaljivi, veoma često onespokojavajući ili čak hororični, ali uvek, bez izuzetka, otkrivaju pravo lice sveta koji je Hoši oslikavao na svojim stranicama. Česta su poređenja Hošijevih priča sa Rejom Bredberijem, tako da se njegov opus opisuje kao svojevrsna fuzija Bredberija i Ezopovih basni. Hoši uspeva da na nekoliko stranica prikaže ono za šta je nekim piscima potrebna čitava knjiga. Otud postoji i česta usporedba njegovog rada sa haiku p...

Jedan od najpoznatijih filozofa antičke Grčke, Platon (427 p.n.e. - 347 p.n.e.) autor je mnogobrojnih radova koji su tokom istorije imali ogroman uticaj pre svega na zapadnu civilizaciju. Bavio se filozofskim istraživanjem mnogobrojnih tema iz oblasti estetike, teologije i kosmologije. Osnivač je Atinske akademije, prve institucije za visoko obrazovanje u zapadnom svetu. Jedno od najvažnijih i najpoznatijih Platonovih pisanih dela svakako je ,,Gozba ili O ljubavi". Ono predstavlja vrhunac umetničkog razvitka Platonove ličnosti, gde se udruživanjem dijalektike i mitskog uobličavanja otkrivaju njegova najdublja saznanja. Naziv ,,Gozba" dobio je po večeri koju je u svom domu priredio pesnik Agaton. Nakon večere, učesnici (istorijske ličnosti), preko besede izražavaju pohvale bogu ljubavi Erotu. Ovim okvirom Platonu je pružena prilika da iznese različita mišljenja, a da u isti mah otkrije svoju izvanrednu veštinu i umetničku snagu, da oblik i sadržaj svake besede udesi prema kara...