50 godina ljudskog (tehnološkog) napretka

Rođen sam u vremenu kada internet nije postojao u svakodnevnom životu, kada su informacije putovale sporo, komunikacija bila ograničena prostorom, a tehnologija imala jasno vidljivu granicu u odnosu na čoveka. Tokom poslednjih pedeset godina, svedoci smo izuzetno brzih i dubokih promena koje su temeljno preoblikovale način na koji živimo, radimo, komuniciramo i razmišljamo. Ono što je nekada delovalo kao naučna fantastika danas je sastavni deo naše svakodnevice: internet, pametni telefoni, digitalni sistemi i veštačka inteligencija.

Iz perspektive nekoga ko je doživeo i svet pre digitalne revolucije i svet potpune digitalne povezanosti, smatram da je važno osvrnuti se na najveća ljudska dostignuća proteklih pola veka. Ovaj tekst predstavlja pokušaj da se, iz ličnog i društvenog ugla, sagledaju tehnologije koje su najdublje uticale na svakodnevni život ljudi i oblikovale savremeno društvo u kojem danas živimo.

Pa i samo kucanje ovog teksta u velikoj meri se razlikuje od rada na tekstovima iz mladosti, u vremenu kada su misli najpre zapisivane rukom, a zatim, kroz dug i spor proces, pretvarane u konačan oblik na pisaćim mašinama poput Olympije i sličnih modela. Svaka greška tada je zahtevala pažljivo prepravljanje, svaka izmena dodatno vreme i strpljenje, a sam čin pisanja bio je fizički i mentalno drugačiji. Danas, u digitalnom okruženju, tekst nastaje, menja se i deli gotovo trenutno, što na upečatljiv način oslikava razmere tehnološkog napretka kojem svedočimo.

Od druge polovine XX veka čovečanstvo se nalazi u procesu duboke transformacije koju brojni autori opisuju kao prelazak u digitalno ili informaciono društvo. U središtu ove transformacije nalaze se internet i digitalne komunikacije, pametni uređaji i softverski sistemi, kao i veštačka inteligencija i automatizacija. Ovi fenomeni predstavljaju jedinstven tehnološko-društveni sistem koji temeljno menja način na koji ljudi komuniciraju, rade, uče, donose odluke i razumeju sopstvenu ulogu u svetu. Njihov uticaj prevazilazi tehničku sferu i zadire u same osnove društvenih odnosa, ekonomskih struktura, političke moći i etičkih normi.

Internet se razvio iz ograničene akademsko-vojne mreže u globalnu infrastrukturu komunikacije i znanja, čime je radikalno promenio prirodu informacija i njihovog kretanja. Digitalne komunikacije omogućile su gotovo trenutno povezivanje pojedinaca i zajednica širom sveta, brišući prostorne i vremenske granice koje su vekovima oblikovale ljudsku interakciju. Time je došlo do transformacije ekonomije, kao i kulture, kroz ubrzanu razmenu ideja i stvaranje globalnih kulturnih obrazaca.

Međutim, ova nova komunikaciona realnost donela je i ozbiljne izazove. Algoritamsko filtriranje sadržaja i širenje dezinformacija doveli su u pitanje klasične teorije javnog diskursa. Internet je istovremeno prostor demokratizacije i prostor manipulacije, što otvara etička pitanja o odgovornosti digitalnih platformi i regulaciji sadržaja.

Dok je internet stvorio globalnu mrežu, softverski sistemi omogućili su njen prodor u svakodnevni život pojedinca. Pametni telefoni, računari i prenosivi uređaji postali su stalni posrednici između čoveka i digitalnog sveta. Oni postaju trajni pratioci ljudske aktivnosti, beležeći komunikaciju, kretanje, navike i biološke parametre.

Veštačka inteligencija i automatizacija predstavljaju kvalitativno novi stadijum ove transformacije, jer po prvi put u istoriji tehnologije proširuju kognitivne sposobnosti čoveka. Algoritmi mašinskog učenja i neuronske mreže sposobni su da uče iz podataka, prepoznaju obrasce i donose odluke u oblastima koje su se tradicionalno smatrale isključivo ljudskim domenom.

Automatizacija zasnovana na veštačkoj inteligenciji već sada menja tržište rada, dovodeći do nestanka određenih profesija i stvaranja novih oblika zaposlenja, ali i do produbljivanja ekonomskih nejednakosti. Pored socioekonomskih implikacija, javljaju se i duboka etička pitanja u vezi sa odgovornošću za odluke koje donose algoritamski sistemi.

Internet omogućava globalni protok podataka, pametni uređaji njihovo stalno generisanje, dok veštačka inteligencija te podatke obrađuje i koristi za predviđanje i donošenje odluka. Ovaj integrisani digitalni sistem oblikuje ljudsko ponašanje i načine razmišljanja, često na suptilan i nevidljiv način. U takvom okruženju, ljudi se sve češće oslanjaju na algoritamske preporuke i procene, što postavlja pitanje da li tehnologija ostaje sredstvo u službi čoveka ili postaje faktor kojem se čovek prilagođava.

Njihov uticaj zahvata samu strukturu ljudskog iskustva i moralnog rasuđivanja. Budućnost ovih tehnologija zavisi od sposobnosti društva da uspostavi odgovorne etičke, pravne i institucionalne okvire koji će osigurati da tehnološki napredak doprinese ljudskoj autonomiji, dostojanstvu i društvenoj pravdi, a ne njihovoj eroziji.

Borivoj Vujić