Srp vremena i senke prolaznosti


Pijaca nije samo mesto trgovine. Ona je u jednu ruku i mikrokosmos društvenog života. Prostor gde se duh jednog vremena zgušnjava, a kroz ritam dana otkriva karakter zajednice. Mlečna pijaca u Subotici je upravo takvo mesto. Jedinstveni prostor sa sopstvenim manirima. 

Kao mladić, živeo sam tik uz nju. 

U ulicama koje je obgrljuju, postojala je neka neobjašnjiva tiha svetost svakodnevice. Biti uz pijacu, značilo je učiti jezik grada iz svakodnevnih susreta, osmeha, naglasaka i izbora reči koje su nosile bliskost. Jezici se nikada nisu sudarali, oni su strujali paralelno, tiho, jedan pored drugog, kao dva toka iste reke. Taj dvojezični svet bio je stanje duha, jedno razumevanje, koreografija urbanog suživota sa pravilima ponašanja, običajima. ustaljenim ritualima - i ispunjen dragim licima. 

Kada danas kročim pod njene svodove, među tezge, ulazim u prostor sećanja i usporedbi, u novu mapu identiteta, u jezik koji se nepovratno menja i bledi. 

Ali jedno subotnje jutro može postati sidro: dokaz da nekadašnji duh možda još pripada gradu.

Postoji priča koja govori o takvom mestu, gde prošlost još diše, kao simbol jedne epohe, nečeg što je bilo intimno i neposredno. Jedan čin otpora zaboravu. U toj napetosti, između prošlog i sadašnjeg, smešta se lično sećanje i traganje za sobom u prohujalom vremenu.

Srp vremena (odlomak)

Put me i ovoga jutra vodi na pijacu. Ne da obavezno nešto kupim, nego da potvrdim svoje postojanje - da sam još ovde, na istom mestu koje pamtim iz svoje mladosti.

Centralna gradska pijaca, Mlečna pijaca. Mesto koje subotom proključa. Mnoštvo punih tezgi sa robom, žamor i glasovi ljudi, užurbanost, mirisi - sabiraju se u jednu jedinstvenu formulu subotičkog jutra. A jezik - raznolik, tanak, nevidljivi most među nama.

Volim mađarski jezik. Kao dete, znao sam ga bolje od maternjeg. Rečenice izgovorene na tom jeziku uvek su nekako mekše, kao da se sapliću o sopstveni stid. Pune su umerenosti, nijansi i savitljive elegancije.
Danas je drugačije. Čuju se mnogi jezici, ali mađarski, čini se, sve ređe.

Ulazim među redove. Samo kružim. Kao da nešto tražim.
Prilazim, pitam - koliko košta, da li je domaće, da li ima toga još. I uvek na mađarskom. Ne savršeno, ali svesno, s namerom. Trgovci ponekad odgovore zbunjeno, zasmeta im nešto, moj loš izgovor ili naglasak. Neki se obraduju. Neki okrenu glavu.
Prodavačica uvek klimne, osmeh joj se časkom omakne, pogled ozari. Možda me razume, ili sam joj jednostavno - samo drag...


Borivoj Vujić

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Znamenite ličnosti Subotice: Radomir Konstantinović - ,,Filosofija palanke"

Слика
  Radomir Konstantinović bio je jugoslovenski i srpski filozof, književnik i publicista. Rođen je u Subotici 27. III 1926. a preminuo u Beogradu 27. X 2011. Dobitnik je mnogih važnih priznanja, među kojima su Ninova nagrada za roman ,,Izlazak", te nagrada „Đorđe Jovanović“ i Godišnja nagrada Radio Beograda za kapitalno delo ,,FILOSOFIJA PALANKE".  ,,Filosofija palanke" je knjiga koja se stalno vraća, i kao da u svakom povratku dobija na značaju. Po prvom objavljivanju 1969. dobila je pozitivnu ocenu kritike. Zatim se pojavljuje u ključnim trenucima istorije regiona - tokom 90-ih godina prošlog veka. Bila je jedna od najčešćih referenci u debatama o srpskom i drugim nacionalizmima koji su harali zemljom. Vremenom je postala institucija, omražena i obožavana, koja je trpela teške napade, ali je istovremeno pružala primer hrabrosti piscima i intelektualcima u rastrzanom periodu naše bliske prošlosti. Radomir Konstantinović je u ovoj knjizi načinio jedan od najvažnijih filoz...
Прикажи све

Metafizika morala

Слика
Imanuel Kant (1724 - 1804), jedan od najvećih filozofa svih vremena. Njegova gledišta i danas imaju snažan uticaj na savremenu filozofiju, posebno u oblastima metafizike, etike, epistemologije, političke teorije i estetike. METAFIZIKA MORALA ,,Niko ne želi da bude zao, a oni koji ipak čine zlo upadaju u moralni apsurd. Oni koji tako postupaju protivreče sebi samima, protivreče svom vlastitom razumu i zbog toga, moraju sami sebe prezirati." (Kant) Očigledno je da strah od samopreziranja ne može garantovati da će se ljudi ponašati u skladu sa zakonom, ali ako se krećete u društvu građana koji poštuju zakone, na neki način pretpostavljate da samopreziranje deluje. Kant je, naravno, znao da samopreziranje, ili tačnije strah od njega, vrlo često ne deluje i objašnjavao je to time što čovek može lagati samog sebe. Zato on stalno ponavlja da je sposobnost čoveka da laže, istinska „tamna mrlja“ u ljudskoj prirodi.  Na prvi pogled, taj stav se čini vrlo neobičan čak i ako ostavimo po stran...
Прикажи све

Danilo Kiš i neprisutna Subotica

Слика
Pisac često ostavlja svoj rodni grad iza sebe, pretvarajući ga u kulise unutrašnjih pejzaža. Kod Danila Kiša, Subotica, njegov rodni grad, zauzima neobično mesto: ona postoji upravo kroz svoje odsustvo, preobražena u književni prostor gde se lična trauma stapa sa univerzalnim motivima gubitka. Ovaj tekst ne sudi, niti umanjuje značaj Kišovog porekla; on pokušava da razmotri složen i tih odnos između grada i pisca, između stvarnog mesta i onog koje u književnosti opstaje samo kao senka. Danilo  Kiš   (1935 - 1989) Za Kiša, detinjstvo nije bilo idilična etapa života, nego više jedna zona identitetskih lomova. Subotica, u tom smislu, predstavlja prelomnu tačku razlaza i to ne samo porodičnog ili kulturnog, nego ontološkog. Zavičaj za Kiša leži u prostoru sećanja i  estetskog preoblikovanje bola. On nije pisac zavičaja nego razlagač, njegova distancirana senka. Za razliku od Andrića, koji sa nostalgičnom samilošću piše o Bosni, ili Crnjanskog, koji balansira između ...
Прикажи све