Konstantin Kavafi - ,,Čekajući varvare"

 

Pesma ,,Čekajući varvare" Konstantina Kavafija (1863 - 1933), jednog od najistaknutijih grčkih pesnika modernizma, često se interpretira kao alegorija o društvenoj stagnaciji, strahu od promena i besmislenom čekanju spasenja koje dolazi spolja. Objavljena je 1904. godine. Postala je simbol za političke i društvene krize unutar zatvorenih društava koja očekuju spoljne faktore za rešenje svojih problema.

Napisana je u obliku dijaloga između stanovnika grada i implicitnog naratora. Grad je u iščekivanju dolaska varvara, što se ogleda kroz niz pitanja i odgovora koji opisuju isčekivanje, osećaj uzbuđenja i neizvesnosti. Kavafi koristi jednostavan jezik dubokog značenja i kroz ritmičko ponavljanje i ironiju, stvara osećaj nespokoja i paradoksalnosti. 

Varvari su u pesmi prikazani kao spoljni faktor koji bi mogao da donese "rešenje", bilo kroz uništenje ili promenu ustaljenih normi. S jedne strane oni su pretnja, personifikacija straha od nepoznatog haosa i rušenja starih normi, a sa druge strane predstavljaju nadu za promenu i iskorak iz učmalosti i stagnacije. Strah od dolaska varvara govori o ljudskom otporu prema nepoznatom, ali i o podsvesti koja traži izlaz iz zastoja.

Pesma je napisana u vreme političkih previranja u Grčkoj. Ona oslikava duboku razočaranost savremenim društvom i političkim sistemima. Ova univerzalna tema ima odjek i danas, jer mnogi društveni sistemi čekaju "spasitelje" ili "neprijatelje" da reše svoje probleme.

Kavafijev pesimizam i razotkrivanje ljudske slabosti čine ga signifikantnim čak i u savremenom dobu. Ovo delo odražava piščevu sposobnost da kroz priču o jednom imaginarnom društvu govori o univerzalnim ljudskim strahovima i zabludama. Ono nosi višeslojnu simboličku dubinu, koja ga čini  izuzetno važnim u raznim istorijskim i društvenim kontekstima. Pesma se može interpretirati i kao kritika političkih elita koje koriste spoljne pretnje da bi održale kontrolu nad stanovništvom.

Pesma završava naglim obrtom kada se saznaje da varvari ipak neće doći. Stanovnici, koji su se oslanjali na njihov dolazak kao na rešenje svih svojih problema, ostaju zbunjeni i dezorijentisani. 

Kavafi kroz ironiju ukazuje na besmislenost čekanja spoljnog rešenja i na unutrašnju prazninu društva koje se ne bavi sopstvenim problemima. Iščekivanje nečega nepoznatog može postati opsesija koja potpuno definiše društvo ili pojedinca. Varvari, iako nevidljivi, i na kraju nepostojeći, postaju okidač za ispoljavanje ljudskih strahova, nadanja i iluzija. Ovaj strah od neizvesnog (drugačijeg) prisutan je u mnogim društvima i pokazuje koliko je opasno kad taj strah utiče na društvene odluke.

Performans "Čekajući varvare" poznate avangardne umetnice Laurie Anderson održan je 2. maja 2023. godine u crkvi Saint Thomas u Njujorku - kao deo jedinstvenog događaja posvećenog Kavafijevoj poeziji. Izvedba kombinuje govornu reč, elektronsku muziku i živu orkestraciju ansambla "The Knights" uz pratnju hora "Brooklyn Youth Chorus". Umetnica je ovim multimedijalnim koncertom prezentovala snagu i dugovečnost Kavafijevog dela, naglašavajući savremenu relevantnost njegove pesme kroz paralele između drevnih društvenih strahova i modernih anksioznosti.

Integracijom hora u njen prepoznatljivi elektronski zvuk i uz pomoć minimalističke orkestracije, naglašava se univerzalnost Kavafijevih tema, povezujući klasičnu književnost i savremenu muzičku izvedbu​.


,,ČEKAJUĆI VARVARE"  (K. KAVAFI)

-Šta ćemo ovde na agori okupljeni?

Treba danas varvari da stignu.

-Zašto u senatu vlada takav nered? 

Što senatori većaju a ne donose zakone?

Zato što će varvari danas stići. 

Kakve još zakone da donesu senatori? 

Varvari će ih načiniti čim stignu.

-Zašto nam je car tako poranio, 

i na glavnoj kapiji grada zaseo 

na presto, sav svečan, sa krunom na glavi?

Zato što će danas varvari stići. 

Pa car čeka da primi 

njihovog vođu. Pripremio je 

specijalno za njega povelju na pergamentu 

sa silnim titulama i počastima.

-Zašto su se naša dva konzula i pretori 

pojavili u svojim crvenim togama sa vezom; 

zašto su stavili narukvice s toliko ametista, 

i sjajno prstenje s divnim smaragdima; 

zašto su im danas u rukama skupoceni štapovi 

sa čudesnim inkrustacijama u zlatu i srebru?

Zato što će danas varvari stići; 

a takve stvari zasenjuju varvare.

-Zašto naših valjanih retora nema da kao uvek 

saopšte svoje besede, da kažu svoju reč?

Zato što će danas varvari stići; 

a njima su govori i svečane besede dosadni.

-Zašto odjednom nastade toliki nemir 

i zbrka. (Kako su im lica postala ozbiljna). 

Zašto se tako brzo prazne ulice i trgovi 

i svi se vraćaju kućama jako zabrinuti?

Zato što se već smrklo a varvari nisu došli. 

A neki ljudi su stigli sa granice 

i rekli da varvara više nema.

Pa sad, šta ćemo bez varvara? 

Oni su ipak bili neko rešenje.



Borivoj Vujić

Коментари

Популарни постови са овог блога

Katarina Ristić Aglaja - Eterički svet snolikih slika

Herman Broh - ,,Vergilijeva smrt"

Entropija i protok vremena