Interdisciplinarnost i eksperimentalni pristup muzici kompozitorke Ane Gnjatović

 

Ana Gnjatović rođena je 1984. godine u Beogradu. Jedna je od najznačajnijih kompozitorki mlađe generacije. Diplomirala je 2008. na Odseku za kompoziciju beogradskog fakulteta Muzičke umetnosti u klasi Milana Mihajlovića, a doktorirala 2017. kod renomiranog profesora Srđana Hofmana. U svom doktorskom projektu ona istražuje upotrebu i značenje proširenih tehnika vokalizacije i to u uslovima kada je kompozitor ujedno i izvođač vokalno-elektronskog spoja.

Ana komponuje elektro-akustičnu muziku kombinujući adekvatna dela, koncepte i ideje pogodne za interpretaciju, prevođenje, generalizaciju i sonorizaciju. Njeno stvaralaštvo uključuje kompozicije namenjene za različite sastave - od solo instrumenata i kamernih ansambala do elektroakustičkih i medijalnih radova. Istražuje granice između zvuka, prostora i performansa, stvarajući dela koja često prevazilaze tradicionalne forme kompozicije gde zvuk nije samo estetski element, već sredstvo za istraživanje refleksije i identiteta. Tako postaje alat za istraživanje specifičnih prostora, bilo da je reč o koncertnoj sali ili o otvorenom prostoru, stvarajući posebnu atmosferu naglašavajući percepciju mesta izvedbe.

Pohađala je brojne majstorske radionice renomiranih kompozitora od Žorža Apergisa, Trevora Višarta, Beata Furera, Georga Fridriha Hasa, pa sve do Franka Bedrosijana. Njene kompozicije izvođene su u Evropi, Izraelu, Meksiku, SAD, Japanu i bile su na programima mnogih festivala poput: Međunarodne tribine kompozitora Mokranjčevi dani, KoMA, Međunarodni festival Čembalo – živa umetnost, Međunarodni festival harfe, Wratislavia cantans (Poljska), Festival de Wallonie (Belgija), Culturescapes (Švajcarska), Espressivo (Crna Gora) i dr.

Dobitnik je nagrada Letnje akademije Prag-Beč-Budimpešta (2005) i VII Takmičenja za kompozitore Pre-art (2013), nagrade Fonda Josip Slavenski FMU Beograd (2010), finalista 4. Međunarodnog bijenala savremene muzike u Kopru (2014) itd. Sarađivala je sa ansamblima Sentieri selvaggi, E-MEX, Gartom Noksom i Roanom de Saramom, solistima OENM, Vroclavskim filharmonijskim horom, Simfonijskim orkestrom RTS i drugima.

Trenutno radi kao vanredni profesor na Fakultetu umetnosti univerziteta u Kosovskoj Mitrovici gde predaje muzičku analizu. Angažovana je i na interdisciplinarnom programu doktorskih studija Višemedijske umetnosti Univerziteta u Beogradu. Bavi se i organizovanjem koncerata savremene muzike. Osnovala je i više godina vodila festival ,,KoMA - koncerti mladih autora" gde se predstavljaju radovi studenata kompozicije.

Ana Gnjatović u svom delu ,,Rectangling" koristi minimalističke i repetitivne elemente unoseći zvučne fragmente iz svakodnevnog života koji kada su postavljeni u muzički kontekst dobijaju novo značenje. U njemu je publika aktivni učesnik te dozvoljava da izvođenje postane dinamičko sa različitim iskustvima u zavisnosti od toga gde se ona nalazi u prostoru i naglašava estetsku, komunikativnu i sociološku dimenziju. Prisutni su elementi elektroakustike, zvučnih pejzaža i tekstura što joj daje specifičnu atmosferu i obogaćuje narativ dela. U nastavku možete poslušati ovo delo napisano za gudački orkestar u izvođenju Ansambla Metamorphosis.

,,The Games of life" je savremeno muzičko delo Ane Gnjatović koje spada u domen eksperimentalne muzike, spajajući elektroakustiku, glasovne interpretacije i elemente scenskog performansa u jednu jedinstvenu celinu. Delo se oslanja na minimalističke tehnike ponavljanja i razvijanja jednostavnih ritmičkih motiva koji oslikavaju repetitivnost svakodnevnog života i kroz interpretaciju postaju gotovo ritualni. Izvođeno je na mnogim festivalima savremene muzike gde je naišlo na pozitivan prijem zbog inovativne upotrebe zvuka. Delo spada među važna ostvarenja kompozitorke jer pokazuje njenu posvećenost istraživanju granica muzičke umetnosti, performansa i socijalne interakcije.

Izdvojio bih još jedno njeno delo, a to je ,,Music for Missing Butterflies" koje je inspirisano temama prolaznosti i krhkosti u svetu prirode, tačnije nestajanjem pojedinih vrsta leptira. U ovoj kompoziciji koriste se zvukovi koji podsećaju na let leptira, povetarac i ambijent prirode. Oni su često distorzirani ili u slojevima kako bi prikazali prolaznost i fragmentarnost uz osećaj eteričnosti zvučnog pejzaža. Tiho zveckanje, povremeni tonovi i nežni intervali između zvukova stvaraju utisak lakoće, poput leptira što lebde. Glas u delu je gotovo neprimetan predstavljajući njegov neuhvatljiv trag postojanja, kao šapat koji nas podseća na prisustvo nestalog.

Sticajem okolnosti, pre par godina, stupio sam u kontakt sa kompozitorkom. Za relativno kratko vreme, kroz odličnu saradnju, realizovali smo jedan mali remix pod nazivom ,,Experimental sounds 2" (Phonation 2 - Memoires by Ana Gnjatović, Remixes) gde sam pokušao uklopiti svoju elektronsku muziku sa ambijentalnim zvucima, šumovima, odjecima i delovima razgovora u jednu celinu. 

U ovom ostvarenju Anin glas ima ključnu ulogu, ali se koristi na nekonvencionalan način, tako da je dekonstruisan i pretvoren u fragmente, semplove i ponavljajuće obrasce koji se kontinuirano transformišu.

Borivoj Vujić