Ulica japanskih sofora

Iako gradom dominiraju drvoredi bođoša odnosno gelegunja, mnogi sugrađani sigurno znaju da jedna ulica u širem centru ipak odstupa od te jednolikosti; u njoj posve drugačija vrsta drveća krase svojim izgledom, i u ogromnim senovitim krošnjama nude čudesne cvetove žute boje. 

Te ogromne drvenaste biljke pod imenom japanski bagrem ili japanske sofore, slične su klasičnom bagremu, s tim što nemaju trnje. Rastu do visine od trideset metara sa velikom okruglastom krošnjom. Kora im je glatka, sivo zelene boje, dok u starosti ispuca. Drvo cveta u julu i početkom avgusta meseca. Veoma je medonosna biljka. Plod je mahunast u kojem se nalaze semenke crne boje. Pogodna je za gradska naselja jer je otporna na zagađenja. Inače ovo drvo vodi poreklo iz Kine, ali je ljudskom aktivnošću preneto u Japan.

Ulica o kojoj pišem je mesto neobične lepote i specifičnosti. Pruža se paralelno sa prugom i železničkim čvorištem koje je trenutno u fazi velike izgradnje i od nje je odvojena zidom skoro po čitavoj dužini. (sada je već uglavnom srušen)

Već godinama unazad, povremeno posećujem taj deo grada. Nakratko prošetam da probudim usnule duhove prošlosti u sebi, raspirujući nostalgiju za starim vremenima i tim prostorom za koji me vezuju mnoge uspomene iz ranog detinjstva. Tako i sada, dok omorina budi sanjara u meni, lenjo koračam i osećam kao da me iznova promatraju drage oči iz prozorskog okna... jedne poznate kuće. 

****************************************

Negde na sredini ulice gde se niz kuća naglo prekida, prepuštajući prostor stambenim zgradama, primetih starca s dubokim borama na licu kako stoji na mestu nekadašnje trafike koje već dugo nema. Gleda me svojim mutnim očima i smeši se blago. 

,,Ko ste Vi?" - upitam ga nespretno. On pruži ruku u jednom pravcu da mi pokaže put prema prolazu između zgrada. Radoznalo se uputih tamo, ne razmišljajući o razlozima, već iz čiste znatiželje i omamljenosti zbog ove pasje vreline.

Posle samo par koraka, čujem njegov glas iza sebe: "Ovim putem je Vaša majka često znala šetati, gurajući Vas u dečijim kolicima dok ne biste zaspali... ulica i ovaj kraj imaju značajno mesto u dušama mnogih generacija. Vi postajete svesni toga. To vidim u Vašem pogledu, u vašim šetnjama... Ona je to onog dana shvatila...Vaša majka..."

"Japanski sofori ne idu nigde gospodine, samo putuju kroz vreme, poput mene, poput nje, u istom smo krugu, uvek iznova." - reče starac setnim glasom.

,,Niste mi odgovorili. Ko ste Vi? Da li se poznajemo? O čemu zapravo govorite?" - upitah ga ponovo. 

Primetih mu prikriveni smešak na licu pre nego što nastavi: ,, I Vi morate saznati pravu istinu. Vašoj majci nisam želeo sve reći. Video sam okean bola u njenim očima. Ona je postala poput mene, putnik kroz vreme, deo svih prošlih i budućih dana. A bila je odviše mlada i slaba. Vi ste snažni. Napravićete korak više. To je sada jasno."

Zbunjen i onako uzvrpoljen gledajući oko sebe, u trenu poželeh još nečije prisustvo da posvedoči ovom neobičnom razgovoru. Nikoga nije bilo, osim senke koja je pratila zbunjene pokrete moga tela. I dok sam se okrenuo, starac nestade bez traga.

****

Jednog zimskog dana, mlada žena, gurajući bebu kolicima, odlazi u uobičajenu šetnju. Posle nekoliko metara od kuće, primeti starca na klupi ispred zgrade u blizini trafike. Zastade, a potom kao privučena nekom magičnom silom znatiželje, tiho mu priđe.

"Vreme ne postoji. Ono, kako ga ljudi tumače nema smisla, nema..." - promrmlja starac nekoliko puta tiho, sebi u bradu. 

Ona se nagnu malo bliže, pokušavajući razabrati njegove reči.

"Na šta mislite?" upita, dok se delovi sećanja polako stapaju u njenim mislima.

"Ulica japanskih sofora je kao knjiga koju morate da čitate iznova i iznova draga damo. Svaki put je ista tema, samo se akteri menjaju", odgovori starac, okrenuvši se prema njoj s tugom u pogledu.

"Pogledajte me!" - reče strožijim tonom.

Žena oseti kako joj srce iznenada zatreperi u grudima. U njegovim dubokim očima videla je slike i prizore koji su se kao na traci smenjivali. Videla je njega - starca kako razgovara sa ljudima. Mnoge je od njih i poznavala. U svakom narednom prizoru bili su nekako fizički stariji. Videla je i sebe, ali samo jedanput, nakratko. Videla je mnoge promene. Videla je vreme, videla je dete, nove živote, videla je smrt...

To veče dugo je sedela pored starca na klupi, slušajući ga pažljivo i nemo. Zajedno su posmatrali kako se boje neba menjaju i kako se svetla uličnih lampi lagano pale. 

Dete je mirno u kolicima spavalo."

****************************************

"Ulica je i ovaj put gotovo pusta.

Sad svaki moj korak odzvanja kao stih -

u ovom vrelom danu stare snove tkao bih.

Dugačak zid kao obraslo prazno platno, 

prati trag staze mirisnih cvetova..."

Još na nekoliko lokacija u gradu se mogu zapaziti ovi veličanstveni divovi koji su sada u punom cvetu. Jedan manji drvored postoji u Prvomajskoj ulici, zatim na Prozivci, kao i sporadična usamljena stabla u Kumičićevoj, Skerlićevoj, Gundulićevoj ulici itd. Najpoznatiji, a ujedno i najduži drvored japanskog bagrema je pored starog E75 puta na potezu od Verušića do Bačke Topole, dug oko 20 km.

U azijskoj kulturi postoje brojna simbolična značenja vezana za ovo drvo. Često se sade u blizini hramova i škola, simbolizujući potragu za znanjem. Pored toga ovo drvo se povezuje sa duhovnošću i prosvetljenjem, te se veruje da ono može pomoći u postizanju duhovne ravnoteže i smirenosti.

U nekim pričama se ovo drvo smatra svetim i povezuje se sa besmrtnošću i večnim životom...

Borivoj Vujić