Prof. dr Tomislav Terzin - ,,Jevanđelje prirode"

 

Proteklog vikenda naš grad je imao čast da ugosti prof. dr Tomislava Terzina renomiranog naučnika i istraživača, sada vanrednog profesora univerziteta Alberta u Kanadi, predavača iz oblasti genetike i biologije razvića. 

Diplomirao je molekularnu biologiju i fiziologiju u Beogradu, a doktorirao filozofiju i zoologiju u Kanadi. Njegovo trodnevno predavanje na temu ,,Jevanđelje prirode" u organizaciji Hrišćanske adventističke crkve u Subotici privuklo je pažnju velikog broja ljudi. Posle Subotice održaće niz predavanja i u drugim gradovima Srbije, Crne Gore i Hrvatske.

Rođen je u Somboru 1971. godine, gde je završio osnovnu i srednju školu. Tokom školovanja pokazao je veliko interesovanje za biologiju i teoriju evolucije, taj čudesni svet prirode ispunjen lepotama biljnog i životinjskog sveta. U svojoj kući je napravio mali prirodnjački muzej sakupljajući leptire, jednu od najfascinantnih vrsta insekata u prirodi. 

Nakon završene srednje škole odlazi u Beograd gde studira molekularnu biologiju. Posvećen svom istraživanju, nadahnut znanjem i sve većim iskustvom, primećuje mnoge manjkavosti u klasičnoj Darvinovoj teoriji evolucije koja ne može u potpunosti da objasni sve procese i pojave u prirodi. Tokom studija upoznaje ljude koji proučavaju Bibliju i žele da dokažu verodostojnost vere, ili delove vere, naučnim argumentima. Uvek fokusiran na naučna istraživanja, bio je iznenađen što neko krajem XX veka pokušava i dalje striktno da se pridržava biblijskog učenja o postanku sveta.

,,U početku sam i sam počeo da čitam Bibliju iz razloga da osporim njihovo mišljenje, jer sam uvek smatrao da su naučne činjenice apsolutna istina. Međutim, vremenom sam zapravo u Bibliji otkrio činjenice koje su me odvele na put da ih prihvatim kao izvor informacija, koje mogu naučno da se testiraju, jer predstavljaju bolje objašnjenje stvarnosti i sveta u kojem živimo nego što to može Darvinova teorija. Ukidanje učenja o Darvinovoj teoriji evolucije dalo bi šansu da čovek kritički razmišlja o poreklu života i dubljem smislu našeg postojanja. Od Darvinove teorije prošlo je preko 160 godina. Nauka se izuzetno razvila. U međuvremenu je otkriveno postojanje genetske strukture u ćelijama živog sveta, te je sve očiglednija manjkavost u starom konceptu teorije evolucije. Ključno je pitanje: Odakle u svakoj živoj ćeliji informacija u molekulu DNK? Naučno objašnjenje DNK strukture govori da na osnovu evolutivnih procesa prirodne selekcije informacija dospeva u naše gene. Međutim, nauka nema objašnjenje o tome kako je nastao DNK molekul i kako savršeno funkcioniše, poput kompjuterskog softvera."

Dakle, evolucija objašnjava kako se osobine preko DNK nasleđuju i menjaju tokom dugog vremenskog perioda, ali ne daje odgovor o samom poreklu utisnute informacije u njega, što znači da ne postoji relevantno naučno objašnjenje o samom poreklu života.

,,Darvinizam nema odgovor na pitanje porekla genetičkog koda. Nema odgovor na pitanje porekla ogromne količine svrsishodnih informacija u molekulu DNK. Nema odgovor na pitanje porekla života i ljudske vrste. Nema odgovor na pitanje porekla kompleksnosti žive ćelije. U svojoj prvoj knjizi Darvin se i sam divio TVORCU implicirajući da je život stvoren, a da je nastavak evolucije samo sled događaja koji se može objasniti, međutim taj deo njegovog divljenja je cenzurisan i izbačen iz knjige. Nauka treba da modifikuje svoje stavove, jer kada bi Darvin mogao sada da ustane i stekne uvid u današnja istraživanja i sam bi priznao da njegova teorija nije u potpunosti validna." (Terzin)

Prof. dr Terzin prihvata naučne principe, ali tvrdi da nauka ne može sve da objasni, jer se drži materijalističkog i ateističkog pristupa istini, a sigurno postoji i onaj drugi, duhovni aspekt našeg postojanja. Nadalje konstatuje da u nauci postoji cenzura koja se svodi na to da postoje dogme koje ne smeju biti stavljene pod bilo kakav upit. Nauka je preuzela na sebe doktrinu da mora biti ateistička, a to nije u skladu sa naučnim činjenicama i ljudskom psihom, jer je čoveku potreban smisao.

,,Školski sistemi u mnogim zemljama, pa tako i kod nas, napravljeni su da podržavaju materijalistički pogled na svet koji apriori odbacuje IDEJU i duhovni aspekt. Taj koncept ima dominaciju i prevladava naukom, a iz istorije je poznato da su mnogi naučnici i pronalazači poput Njutna, Paskala, Pastera i drugih bili IDEALISTI. Verovali su da postoji ideja koja je nematerijalistička i izlazi kao takva iz okvira nauke. Većina ljudi koji se bave naukom su zaljubljenici u svoj poziv i mnogi uočavaju da postoje manjkavost i nedoslednosti u primarnom-materijalističom shvatanju, ali se tokom procesa školovanja, a kasnije ličnog afirmisanja i izgradnje kao naučnika, pod uticajem tog materijalističkog pogleda na svet, priklone takvom stavu, i shvatajući pravila igre postanu deo sistema." (Terzin)

Prof. dr Tomislav Terzin ima do sada tri objavljene knjige: ,,Naučna cenzurisana otkrića" (zbornik autorovih članaka u kojem sva poglavlja objedinjuju argumenti u prilog tome da postoji inteligencija koja je znatno naprednija od nas i koja je dizajnirala postojeći svet), zatim ,,Medonosna pčela - Jevanđelje prirode" kao i ,,Šta je Čovek te ga se opominješ" u kojoj pored filozofskog i naučnog sadržaja postoji i mnoštvo fotografija koje je sam autor knjige izradio. 

,,Do ideje za pisanje knjige "Šta je čovek, te ga se opominješ" došlo je spontano. Imao sam tu sreću da pre nekoliko godina sa porodicom otputujem na Filipine, gde sam nekoliko meseci radio istraživanja na bubama. Filipini su fascinantni, blagosloveni predivnom tropskom prirodom. Među hiljadama fotografija koje sam napravio, jedna me se naročito dojmila. To je fotografija koja se nalazi na naslovnoj strani ove knjige. Na njoj se naš stariji sin igra sam u pesku jedne plaže na malom, nenaseljenom ostrvu. Dok sam pravio ovu fotografiju, nije mi ni na kraj pameti bilo da će ona postati metafora čitavog mog životnog traganja za istinom. Dete pognuto i zaokupljeno svojom igrom u pesku ne obraća pažnju na veličanstvenost pejzaža koji se pred njim ukazuje. Kako je moguće da su se atomi univerzuma tako organizovali da naprave pučinu tropskog mora, igru oblaka nad njim, tople Sunčeve zrake koji kupaju celu scenu i moćne stene koje u daljini izranjaju iz mora? Ono što je takođe tu na slici, a nevidljivo usled refleksije svetlosti na površini vode, jesu hiljade šarenih riba i koralni greben koji počinje na dva metra od obale. Međutim, najfascinantnije od svega u tom moćnom beskraju jeste dete koje po svojoj kompleksnosti prevazilazi sve ostalo. Kako je moguće da postojimo? Tako smo maleni naspram veličine svemira, a tako bitni u očima svog Tvorca. Zašto? Koji je smisao našeg postojanja? Nakon putovanja, kada sam pregledao slike birajući koje bismo odštampali i uramili, i kada mi je ova zapala za oko, spontano mi je na um došao biblijski stih: ,,Šta je čovek te ga se opominješ, ili sin čovečji, te ga polaziš?" (Psalm 8.4) Psalmista David je postavio ovo pitanje sebi i svojim potonjim generacijama, uključujući i našu. Postavio ga je nakon pažljivog razgledanja veličanstvenosti stvorenog sveta. Mislim da ovaj stih najbolje opisuje suštinu knjige. Naslov sam, dakle, pozajmio od najslavnijeg izraelskog cara, pesnika i Isusovog pretka Davida. Nije slučajno da je odrednica koja se pojavljuje u ovom stihu, sin čovečji, Isusu bila draga, te je često tako u jevanđeljima nazivao sebe. Odgovor na pitanje postavljeno u Psalmu 8.4 svako od nas mora da donese sam za sebe. Isus je rodonačelnik onih koji su pronašli odgovor. Prvi korak na tom putu traganja za smislom našeg postojanja jeste da podignemo glavu iz peska i pažljivo proučimo prirodu sveta čiji smo deo."

Borivoj Vujić