Džekson Polok - apstraktni ekspresionizam

Psiholozi poput Sigmunda Frojda i Karla Gustava Junga uticali su na pojedine umetničke pravce XX veka, posebno na nadrealizam i apstraktni ekspresionizam. Džekson Polok (1912 - 1956) poznati američki slikar i jedan od najistaknutijih apstraktnih ekspresionista tog perioda, pokazivao je veliko interesovanje za Jungova dela.

U početku svoje umetničke karijere bio je inspirisan mitovima. Slike pune kolorita koje je stvarao podsećale su na umetnost američkih domorodaca i meksičkih muralista. Najpoznatija slika iz tog perioda nosi naziv ,,Raspeće". Oblici na toj slici su napravljeni od četiri boje: žute, plave, zelene i crvene. One odgovaraju Jungovoj teoriji o četiri osnovne ljudske funkcije, a to su: intuicija (žuta), razmišljanje (plava), senzibilitet (zelena) i emocije (crvena).

Još jedna zanimljiva slika iz Polokovih ranih radova je ,,Ptica". U ovom živopisnom delu prikazana je jednooka ptica raširenih krila. Oko se tumači kao simbol samoanalize i umetnikove introspekcije. Mnogi analitičari su skloni da ovu sliku povežu sa Polokovom željom da upotpuni svoju ličnost.

Njegov loš odnos sa majkom, uticao je na umetničke radove kao i na celokupan odnos prema ženama. Jedna slika pod nazivom ,,Vučica" predstavlja haotično delo koje se približava apstrakciji. Autor u tom radu opisuje psihozu posesivne majke nazivajući je ,,proždirućom" koristeći motive i inspiraciju u Jungovoj knjizi ,,O psihologiji nesvesnog".

Kasniji radovi su pretrpeli izvesne promene jer je i sam Polok govorio da je umetnost samootkrivanje. Slikao je primenjujući automatizam, što znači da umetnik stvara bez svesnih misli. Dela koja su nastajala spadala su u apstraktna, ali je i dalje postojala povezanost sa Jungovom psihologijom, pogotovo sa arhetipom Senke. Pod pojmom ,,Senka" u Jungovoj psihologiji podrazumeva se deo identiteta ličnosti koji svesno ,,ja" ne prihvata i ne priznaje, te ga potiskuje u nesvesni, tamni deo ličnosti. Najčešće se sadržaji Senke vezuju za agresivne impulse koji su neprihvatljivi za svesni deo ličnosti. Međutim, ona može imati i pozitivne sadržaje poput umetničkog talenta i težnje koje je svesno ,,ja" odbacilo tokom razvoja individue iz nekih određenih razloga.

U ovom periodu stvaranja Polok koristi velika platna koja postavlja na pod, a zatim prolivajući farbu slika po njima. Ova specifična tehnika dobila je naziv ,,kapanje". Slikar direktno unosi u sadržaj platna energiju svoga tela, podstaknutu dinamičnom energijom uma. Sve deluje bez plana i decentrirano. 

Najpoznatije delo iz ovog perioda je ,,Mural". Predstavlja oblik umetnikovog oslobođenja i prelomnu tačku u njegovoj umetničkoj tehnici.

Polokova poslednja dela bila su siromašna bojama. Dominira crna boja sa belom ili krem pozadinom. Radovi se tumače kao umetnikov povratak na stare strahove i poroke, pre svega komplekse zbog lošeg odnosa sa majkom i alkoholizam. 

Jedno delo se ističe u ovoj fazi stvaralaštva pod nazivom ,,Portret i san" gde postoji simbolička povezanost. Slike čine dve strane; na levoj je prikazan apstraktan crtež crno-bele boje, dok je na desnoj šareno apstraktno lice. Tu ponovo uočavamo Jungov uticaj jer levi deo slike predstavlja tamnu stranu ili arhetip Senke, a desna strana je portret težnje ka izgradnjom individue. Senka nameće etičke dileme i zahteva preispitivanje vrednosnih aspekata između dobra i zla. Ona zbog toga predstavlja jedan od najtežih problema kojim se i sam Džekson Polok susreo na putu ka individualizaciji.

Nekoliko meseci pre tragične smrti Polok je rekao: ,,Ja sam čitav svoj život jungovac, ali smatram da smo svi pod uticajem Frojda". Poginuo je u saobraćajnoj nesreći 11. avgusta 1956.

Slika Džeksona Poloka prodata je za rekordnih 181,2 miliona dolara (oko 156 miliona evra) u aukcijskoj kući Christie’s u Njujorku. Prodaja je učinila delo pod nazivom "Number 7A, 1948" četvrtim najskupljim radom ikada prodatim na aukciji.

Aukcijska kuća Christie’s nazvala je sliku "Number 7A, 1948", koja prikazuje crne kapljice boje sa primesama crvene na ogromnom platnu dužine veće od tri metra.

Prethodni aukcijski rekord za neko Polokovo delo iznosio je 61,2 miliona dolara, a postavljen je 2021. godine. Druga dela ovog apstraktnog ekspresioniste prodavana su na privatnim aukcijama i za iznose do 200 miliona dolara.

Borivoj Vujić