Aktuelno: maloletnički homicid

 

Posle ovakvog tragičnog događaja, moramo da se zapitamo šta sve može navesti nekog maloletnika na izvršenje takvog zločina. Šta učinilac želi da postigne povređivanjem i ubistvom druge osobe? Da li ubica na taj način želi da ostvari potrebu za sopstvenim samopotvrđivanjem, potvrđivanjem pred drugima ili je ubistvo posledica mentalnog stanja i okolnosti u kojima se nalazi?

Šta se zapravo dešava u psihi deteta i koji su to faktori što utiču da maloletnici izvrše krivična dela a među njima i ona najteža koja predstavljaju homicid. U literaturi koja je posvećena ovoj uzrasnoj kategoriji, ističe se da je maloletnička delinkvencija izraz neusklađenosti između biološkog i psihičkog sazrevanja. Ranije telesno sazrevanje nije uvek praćeno psihičkim sazrevanjima, što može da dovede do izvršenja krvnih i drugih delikata.

Maloletna lica se od odraslih razlikuju po stepenu intelektualne i emocionalne zrelosti kao i po razvijenosti svesti o odgovornom ponašanju. Ona su manje odgovorna u društvenom i moralnom smislu od odraslih. To svakako nije razlog za opravdanje kriminalnih postupaka dece. Pogrešna je pretpostavka da su sve ljudske karakteristike urođene, s obzirom na to da se te karateristike tokom života pod uticajem sredine ali i aktivnosti individue stalno menjaju. Za rad na vaspitanju i obrazovanju, jako je važno poznavanje faktora od kojih zavisi psihički razvoj. Dakle, na razvoj ličnosti dece, odnosno na njihovo sazrevanje utiču: vaspitanje, inteligencija, temperament, karakterne osobine, stavovi i shvatanja, sklonosti i navike, emocije i motivi.

Kao sekundarni činioci na prestupničko ponašanje navode se još i sredstva masovne komunikacije. Ona podrazumevaju organizovano i institucionalizovano prenošenje svih oblika informacija pomoću savremenih sredstava komunikacije. Mediji imaju ulogu ne samo da objektivno i tačno informišu javnost, već oni izazivaju i određene emocionalne reakcije. Na taj način utiču na stvaranje stavova kod građana. Uticaj kod mladih osoba ogleda se kroz usvajanje primera, modela i stila ponašanja koja im se prezentuju. Negativan uticaj najčešće se ostvaruje preko intereneta i danas najpopularnijih društvenih mreža, koji su pogodan medij za ispoljavanje psihičkog nasilja.

Mlade osobe, koje karakteriše bunt, težnja za afirmacijom, za dokazivanjem, svoje slobodno vreme najčeće provode ispred televizora ili uz mobilne telefone. Mnoge informacije bivaju dostupne upravo preko interneta. Pored edukativnih, mogu da se nađu i informacije koje dovode do destruktivnog i asocijalnog ponašanja. Gledanje takvih sadržaja, može da izazove u mladima potrebu oponašanja junaka iz filmova ili video igrica. Pojedini sadržaji mogu da doprinesu razvoju kriminogenog ponašanja mladih iz razloga što se oni nalaze u periodu adolescencije, u procesu traženja sopstvenog identiteta. Skloni su podržavanju različitih ponašanja sa kojima se između ostalog susreću putem medija. 

Škola ima izuzetan uticaj na razvoj deteta, jer se upravo u školi usvajaju brojne osobine i sposobnosti. Dete u školi uspostavlja odnos sa autoritetima, usvaja mnoge vrednosti i stavove. Dakle u toj sredini usvaja važna društvena načela i u njoj se nastoje usaditi oni modeli ponašanja koji se smatraju društveno poželjnim. Proces intelektualnog, emocionalnog i socijalnog razvoja, koji je započet u porodici, nastavlja se u školi. Svako dete koje krene u školu mora da nauči da odlaže zadovoljenje mnogih želja i potreba, koje su do tada roditelji zadovoljavali. Isto tako, dete uči da se ponaša mirno i prilagođava zahtevima, pri čemu postepeno shvata da je ono samo jedan pojedinac među grupom vršnjaka iz odeljenja. Vršnjaci iz škole takođe značajno doprinose tome koje će vrednosti dete usvojiti. Zato je uključivanje u razredni kolektiv i prijateljsko vezivanje sa vršnjacima važan moment u procesu socijalizacije i razvoja ličnosti svakog deteta. 

Ukoliko je dete prihvaćeno od strane nastavnika i vršnjaka i ukoliko je uspešno u školi, to može da dovede do razvoja samopoštovanja i osećanja sigurnosti. Kao faktori koji su takođe značajni za izvršenje maloletničke delinkvencije navodi se i neadekvatno osposobljen nastavnički kadar, zastareli metodi nastave, favorizovanje dece iz određenih klasa, nedostatak profesionalnih savetovališta itd. Sve to značajno doprinosi rušenju moralnih vrednosti i kulturnih svojstava mladih. Asocijalno ponašanje od strane dece često je uzrokovno brojnim faktorima, a jedan od njih je sukob sa nastavnicima ili sa vršnjacima. Ovakva deca često nađu način da se kroz izvršenje krivičnih dela, pa čak i ubistva oslobode frustracija i da se tako osete boljima i jačima jer u tome vide sopstvenu satisfakciju. Zato u prevenciju vršenja krivičnih dela uopšte, a u prvom redu krivičnih dela ubistva moraju da se uključe ne samo deca, već i nastavnici i roditelji. Samo timskim radom može se uspeti u realizaciji ovog cilja.

Porodica kao najvažniji faktor u socijalizaciji deteta, ima veliku preventivnu ulogu za sprečavanje nedozvoljenih ponašanja od strane dece. Porodica predstavlja najvažniju društvenu snagu pravilnog vaspitanja i životnog usmeravanja deteta. Svako drušvo stvara sebi neki ideal čoveka kakav treba da bude u intelektualnom, fizičkom i moralnom pogledu koji će se uspešno uklopiti u sva kulturno nasleđena pravila ponašanja. Savremeno društvo karakteriše veliki broj porodica koje ne funkcionišu harmonično i usklađeno. 

Razorenost porodice gde je uzrok smrt nekog od roditelja, ima izraženo ali znatno slabije negativno dejstvo u odnosu na ostale oblike deficijentnih porodica. Porodice u kojima se do razorenosti došlo usled razvoda, vanbračnosti ili drugih razloga razdvojenosti roditelja, imaju neuporedivo teže posledice po decu. Međutim, treba istaći da na osnovu sprovedenih istraživanja, može se zauzeti stav da deficijentna porodica svakako nije odlučujući faktor kriminaliteta. 

Sa druge strane kada govorimo o porodici gde postoje loši porodični odnosi, takozvana degradirana porodica, u psihološkoj literaturi se ističe kao značajniji faktor kriminaliteta. Asocijalno ponašanje najčešće i nastaje usled porodičnih kriza. Ta loša porodična atmosfera se iskazuje primenom nasilja u porodici. Do posebnih teškoća u vaspitavanju i socijalizaciji dece dolazi u periodu puberteta. Ta faza odrastanja, praćena je velikim brojem svađa i nerazumevnja između roditelja i dece jer je pubertet doba najvećih želja koje se ne mogu u potpunosti ostvariti.

U takvim porodičnim uslovima, najčešće dolazi do zanemarivanja emocionalnih i drugih potreba deteta. Jasno je da takva jedna disfunkcionalna porodica može biti i te kako od uticaja na izvršenje maloletničkog homicida. Ono što se treba zaključiti je da porodica i dalje spada u ključne društvene institucije zadužene za pravilnu socijalizaciju dece. Ona je najvažniji faktor u procesu ispravnog vaspitavanja i usmeravanja deteta. Zdravo porodično okruženje igra ključnu ulogu u procesu razvoja moralnih vrednosti kod deteta. 

Psiholozi su saglasni da deca imaju sposobnost za samokažnajvanje ali i za samonagrađivanje, za doživljavanje stida i krivice ali i za osećanje ponosa i zadovoljstva. Međutim oni objašnjavaju da je neophodno da dete doživi „stalni tok etičkih susreta“ jer on utiče na moralni razvoj kod deteta. Zapažanja deteta i direktna iskustva se čuvaju u njegovom dugoročnom pamćenju i postaju deo procesa odlučivanja o celokupnom moralnom rezonovanju. 

Borivoj Vujić

Literatura:

Horvatić Ž.  ,, Elementarna kriminologija " ( Liburnija, Zagreb, Školska knjiga, 1981.)

Ignjatović Đ.  ,, Kriminalitet maloletnika : stara tema i nove dileme " (Maloletnici kao učinioci i žrtve krivičnih dela i prekršaja, Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, Beograd, 2015.)