Tekstovi i poezija

  Prvi album grupe Dead Can Dance , objavljen 27. februara 1984. godine, nosi naziv benda i predstavlja temelj na kojem su Lisa Gerrard i Brendan Perry izgradili svoj prepoznatljiv zvuk. Ovaj album je rad koji oslikava njihovo eksperimentalno istraživanje zvuka i izdvaja se svojom jedinstvenom fuzijom post-panka i gotike, kao i eksperimentisanjem sa avangardnim elementima koja stvaraju atmosferu duhovnog i nadrealnog. Iako kasniji radovi evoluiraju ka nešto drugačijem zvuku, njihov debi sadrži duboko emotivno jezgro koje istražuje teme egzistencijalne krize, otuđenja i introspekcije stvarajući gotovo ritualističku atmosferu sa duhovnim prizvukom.  Album "Dead Can Dance" ne prati klasične strukture pesama. Umesto toga, fokusira se na stvaranje zvučnih pejzaža i emotivnih stanja kroz eksperimentisanje s instrumentima. Česta upotreba udaraljki, elektronskih efekata, akustičnih gitara i specifičnost vokala daje albumu vanvremenski, gotovo arhaičan ton, dok tekstovi pesama često a...

  Organizovanje kontramitinga (tzv. Velikog narodnog sabora) od strane vlasti   je simptom složenog, višeslojnog društvenog poremećaja koji nadilazi politički marketing i zalazi u psihologiju moći. Kontramiting nije samo odgovor na studentski protest - to je performans snage koji ima cilj da redefiniše istinu, prisvoji javni prostor kroz medijski spektakl i umanji legitimitet političkog neslaganja - čin čiste manifestacije straha od gubitka kontrole i ne rađa se iz snage, već iz slabosti i potrebe da se obesmisli drugačije mišljenje. U podeljenom društvu, vlast ne funkcioniše samo kao izvršni organ, već postaje ideološki režiser javne stvarnosti stvarajući simboličku inscenaciju jedinstva, pa makar ona bila veštačka, lažna i kratkotrajna. Kontramitingom pokušava da dokaže svoju brojnost - poput simboličkog legitimisanja, sugerišući da masovan protest studenata nije bio veći, niti predstavlja izraz volje većine.  Na trodnevnom "Velikom narodnom skupu" predviđen je bo...

  Stevan Raičković (1928 - 2007), jedan od najznačajnijih srpskih savremenih književnika 20. veka, svoje gimnazijske dane proveo je u Subotici koja je oduvek bila mesto susreta različitih kultura, jezika i književnih uticaja. Upravo taj period njegovog života ostavio je dubok trag na njegovo kasnije pesničko stvaralaštvo. U tom smislu, Subotica je ostala u sećanju kao mesto tihe introspekcije, jedno bezgranično polje kroz koje je prošao na svom putu ka pesničkom sazrevanju. Kao pesnik lične meditacije i suptilne simbolike, Stevan Raičković je u svom stvaralaštvu često evocirao dane iz detinjstva i mladosti, kroz slikovite unutrašnje pejzaže, tražeći smisao u neumitnoj prolaznosti. Njegova dela bogata misaonom tišinom prožeta su duboko filozofskio-elegičnim promišljanjima. Tako u svojoj autobiografskoj knjizi Jedan mogući život (Homo Poeticus) otkriva slojeve svog postojanja kroz intimna sećanja, unutrašnje dijaloge i pesničke meditacije o životu i umetnosti. Odlomak iz knjig...

  Radomir Konstantinović bio je jugoslovenski i srpski filozof, književnik i publicista. Rođen je u Subotici 27. III 1926. a preminuo u Beogradu 27. X 2011. Dobitnik je mnogih važnih priznanja, među kojima su Ninova nagrada za roman ,,Izlazak", te nagrada „Đorđe Jovanović“ i Godišnja nagrada Radio Beograda za kapitalno delo ,,FILOSOFIJA PALANKE".  ,,Filosofija palanke" je knjiga koja se stalno vraća, i kao da u svakom povratku dobija na značaju. Po prvom objavljivanju 1969. dobila je pozitivnu ocenu kritike. Zatim se pojavljuje u ključnim trenucima istorije regiona - tokom 90-ih godina prošlog veka. Bila je jedna od najčešćih referenci u debatama o srpskom i drugim nacionalizmima koji su harali zemljom. Vremenom je postala institucija, omražena i obožavana, koja je trpela teške napade, ali je istovremeno pružala primer hrabrosti piscima i intelektualcima u rastrzanom periodu naše bliske prošlosti. Radomir Konstantinović je u ovoj knjizi načinio jedan od najvažnijih filoz...

U petak 21. marta obeležen je Svetski dan poezije. U prilog tome, podsetićemo se na život i stvaralaštvo jednog od najvećih pesnika, pripovedača, esejiste i romansijera sa ovih prostora - Kostolanji Dežea (Kosztolányi Dezső, 1885-1936). Rođen je u Subotici gde je proveo detinjstvo sve do odlaska na studije u Budimpeštu i Beč. Mnoga njegova poetska i prozna dela vezana su za naš grad. Kostolanji je bio majstor jezika, poznat po poetskoj preciznosti i emocionalnoj dubini. Njegova poezija često istražuje teme prolaznosti, melanholije i nostalgije. Kao prozni pisac, posebno je poznat po romanima Nero, krvnik poeta  (1922),  Ševa (1924), Ana Edes (1926) i Esti Kornel  (1933), u kojima je istraživao dubinu ljudske psihe i unutrašnje sukobe pojedinca. Bio je i izuzetan prevodilac i esejista, a kroz novinarske tekstove oblikovao je intelektualni duh svog vremena. Njegovo stvaralaštvo odiše suptilnim humorom, elegancijom i dubokim razumevanjem ljudske prirode. Umro je 1936. godin...

Na ljudskoj prirodi se grade društva, filozofske doktrine i sistemi moći, ali je ona i dalje neuhvatljiva – rastrzana između nagona i ideala, destrukcije i stvaranja, slobode i kontrole. Kroz istoriju, pokušaji da se ljudska priroda definiše uvek su bili ograničeni dualizmom: čovek kao dobar ili zao, racionalan ili iracionalan, pojedinac ili kolektivno biće. Međutim, ljudska priroda nije podeljena u dve suprotstavljene sfere – ona je fluidna, kontradiktorna i neprestano se preobražava. Od antičkih vremena, filozofi su se pitali da li je čovek u osnovi dobar, ali iskvaren društvom (Ruso), ili je zao, a civilizacija ga suzdržava (Hobs). Ove dve vizije ljudske prirode reflektuju se u svakom društvu, u svakoj revoluciji, u svakom političkom sistemu. Ljudska istorija je priča o neverovatnoj sposobnosti stvaranja – od umetnosti do nauke, od društvenih struktura do tehnologije. Čovek poseduje težnju ka transcendenciji, potrebu da prevaziđe sopstvene granice, bilo kroz filozofsku misao, religi...