Постови

Masovni protesti: Subotica u centru zbivanja

Слика
Subotica je domaćin velikom studentskom protestu pod nazivom ,,U Subotici smo svi" na kojem se pored studenata okupljaju srednjoškolci i nezadovoljni građani iz našeg grada i cele Srbije sa opravdanim zahtevima u borbi za slobodu mišljenja, izgradnju solidarnog, pravednog, demokratskog i pravno uređenog društva.  Masovni protesti širom zemlje traju već više od šest meseci i postali su simbol šireg nezadovoljstva građana pre svega zbog korupcije, nedostatka transparentnosti i autoritarnog upravljanja državom od strane aktuelne vlasti. Ovaj tekst sagledava jednu širu sliku koja nam može doneti određene zaključke i doprineti da bolje razumemo uzročno-posledičnu vezu (kao jedan značajan faktor) između svetske geopolitičke situacije i dešavanja u našoj zemlji. Današnja globalna politika sve više pokazuje odsustvo pravih državnika - lidera koji se zalažu za opšte dobro, dugoročne vizije i temeljne vrednosti društva. ​  Nekada su lideri poput Gandija, Linkolna, Čerčila, Miterana ili ...
Постави коментар
Прикажи све

Fernando Pesoa - pesimizam kao meditacija

Слика
  ,,Knjiga nespokoja" Fernanda Pesoe nije konvencionalno književno delo. To nije roman, zbirka priča, niti uobičajeni filozofski traktat. Umesto toga, to je fragmentarni dnevnik svesti, mozaik unutrašnjih previranja, melanholije i refleksija koje odražavaju egzistencijalnu nemoć i traganje za smislom u svetu koji ne nudi utehu. ,,Svi mi imamo dva života: istinski – koji snivamo u detinjstvu, sanjamo ga i dalje kao odrasli, kroz neku izmaglicu; lažni – kojim živimo u zajedništvu s drugima - i koristimo u praktične svrhe. Onaj gde nas na kraju strpaju u neki sanduk." ,,Čovek je osuđen na stalna unutrašnja preispitivanja bez mogućnosti spasenja u stvarnosti." (Pesoa) Pesoa je knjigu napisao pod heteronimom Bernarda Soareša, činovnika iz Lisabona, koji je svojevrsna senka autora – čovek bez velikih dela, bez izražene volje, bez pripadnosti svetu. Kroz njega, Pesoa istražuje tugu postojanja, iluzornost identiteta i granice između sna i realnosti. Jedna od ključnih osobina knj...
Постави коментар
Прикажи све

Dead Can Dance: Kontemplacija uz muziku zagonetnosti i ritualne energije

Слика
  Prvi album grupe Dead Can Dance , objavljen 27. februara 1984. godine, nosi naziv benda i predstavlja temelj na kojem su Lisa Gerrard i Brendan Perry izgradili svoj prepoznatljiv zvuk. Ovaj album je rad koji oslikava njihovo eksperimentalno istraživanje zvuka i izdvaja se svojom jedinstvenom fuzijom post-panka i gotike, kao i eksperimentisanjem sa avangardnim elementima koja stvaraju atmosferu duhovnog i nadrealnog. Iako kasniji radovi evoluiraju ka nešto drugačijem zvuku, njihov debi sadrži duboko emotivno jezgro koje istražuje teme egzistencijalne krize, otuđenja i introspekcije stvarajući gotovo ritualističku atmosferu sa duhovnim prizvukom.  Album "Dead Can Dance" ne prati klasične strukture pesama. Umesto toga, fokusira se na stvaranje zvučnih pejzaža i emotivnih stanja kroz eksperimentisanje s instrumentima. Česta upotreba udaraljki, elektronskih efekata, akustičnih gitara i specifičnost vokala daje albumu vanvremenski, gotovo arhaičan ton, dok tekstovi pesama često a...
Постави коментар
Прикажи све

"Veliki narodni sabor" kao politička inscenacija

Слика
  Organizovanje kontramitinga (tzv. Velikog narodnog sabora) od strane vlasti   je simptom složenog, višeslojnog društvenog poremećaja koji nadilazi politički marketing i zalazi u psihologiju moći. Kontramiting nije samo odgovor na studentski protest - to je performans snage koji ima cilj da redefiniše istinu, prisvoji javni prostor kroz medijski spektakl i umanji legitimitet političkog neslaganja - čin čiste manifestacije straha od gubitka kontrole i ne rađa se iz snage, već iz slabosti i potrebe da se obesmisli drugačije mišljenje. U podeljenom društvu, vlast ne funkcioniše samo kao izvršni organ, već postaje ideološki režiser javne stvarnosti stvarajući simboličku inscenaciju jedinstva, pa makar ona bila veštačka, lažna i kratkotrajna. Kontramitingom pokušava da dokaže svoju brojnost - poput simboličkog legitimisanja, sugerišući da masovan protest studenata nije bio veći, niti predstavlja izraz volje većine.  Na trodnevnom "Velikom narodnom skupu" predviđen je bo...
Постави коментар
Прикажи све

Stevan Raičković - ,,Subotički dani"

Слика
  Stevan Raičković (1928 - 2007), jedan od najznačajnijih srpskih savremenih književnika 20. veka, svoje gimnazijske dane proveo je u Subotici koja je oduvek bila mesto susreta različitih kultura, jezika i književnih uticaja. Upravo taj period njegovog života ostavio je dubok trag na njegovo kasnije pesničko stvaralaštvo. U tom smislu, Subotica je ostala u sećanju kao mesto tihe introspekcije, jedno bezgranično polje kroz koje je prošao na svom putu ka pesničkom sazrevanju. Kao pesnik lične meditacije i suptilne simbolike, Stevan Raičković je u svom stvaralaštvu često evocirao dane iz detinjstva i mladosti, kroz slikovite unutrašnje pejzaže, tražeći smisao u neumitnoj prolaznosti. Njegova dela bogata misaonom tišinom prožeta su duboko filozofskio-elegičnim promišljanjima. Tako u svojoj autobiografskoj knjizi Jedan mogući život (Homo Poeticus) otkriva slojeve svog postojanja kroz intimna sećanja, unutrašnje dijaloge i pesničke meditacije o životu i umetnosti. Odlomak iz knjig...
Постави коментар
Прикажи све

Znamenite ličnosti Subotice: Radomir Konstantinović - ,,Filosofija palanke"

Слика
  Radomir Konstantinović bio je jugoslovenski i srpski filozof, književnik i publicista. Rođen je u Subotici 27. III 1926. a preminuo u Beogradu 27. X 2011. Dobitnik je mnogih važnih priznanja, među kojima su Ninova nagrada za roman ,,Izlazak", te nagrada „Đorđe Jovanović“ i Godišnja nagrada Radio Beograda za kapitalno delo ,,FILOSOFIJA PALANKE".  ,,Filosofija palanke" je knjiga koja se stalno vraća, i kao da u svakom povratku dobija na značaju. Po prvom objavljivanju 1969. dobila je pozitivnu ocenu kritike. Zatim se pojavljuje u ključnim trenucima istorije regiona - tokom 90-ih godina prošlog veka. Bila je jedna od najčešćih referenci u debatama o srpskom i drugim nacionalizmima koji su harali zemljom. Vremenom je postala institucija, omražena i obožavana, koja je trpela teške napade, ali je istovremeno pružala primer hrabrosti piscima i intelektualcima u rastrzanom periodu naše bliske prošlosti. Radomir Konstantinović je u ovoj knjizi načinio jedan od najvažnijih filoz...
Постави коментар
Прикажи све

Znamenite ličnosti Subotice: Deže Kostolanji - rodni grad kao nostalgična književna kulisa

Слика
U petak 21. marta obeležen je Svetski dan poezije. U prilog tome, podsetićemo se na život i stvaralaštvo jednog od najvećih pesnika, pripovedača, esejiste i romansijera sa ovih prostora - Kostolanji Dežea (Kosztolányi Dezső, 1885-1936). Rođen je u Subotici gde je proveo detinjstvo sve do odlaska na studije u Budimpeštu i Beč. Mnoga njegova poetska i prozna dela vezana su za naš grad. Kostolanji je bio majstor jezika, poznat po poetskoj preciznosti i emocionalnoj dubini. Njegova poezija često istražuje teme prolaznosti, melanholije i nostalgije. Kao prozni pisac, posebno je poznat po romanima Nero, krvnik poeta  (1922),  Ševa (1924), Ana Edes (1926) i Esti Kornel  (1933), u kojima je istraživao dubinu ljudske psihe i unutrašnje sukobe pojedinca. Bio je i izuzetan prevodilac i esejista, a kroz novinarske tekstove oblikovao je intelektualni duh svog vremena. Njegovo stvaralaštvo odiše suptilnim humorom, elegancijom i dubokim razumevanjem ljudske prirode. Umro je 1936. godin...
Постави коментар
Прикажи све