Постови

INTERVJU

Слика
  U ovo burno vreme koje sve češće favorizuje brzinu, površnost i trenutni efekat, pisac se neretko nalazi na marginama. Ipak, postoje pojedinci koji istrajavaju u svom unutrašnjem pozivu oblikujući rečima misaone pejzaže, istine i snove, izmičući od komercijalnih tokova, ostajući verni introspekciji, filozofskom tonu i visokom umetničkom standardu. Jedan od njih je Borivoj Vujić, nastavnik po profesiji, a pisac po senzibilitetu i traganju. Kroz ovaj intervju pokušaćemo da proniknemo u suštinu njegovog stvaralaštva, ali i da otvorimo širi uvid u pitanje: kakav je položaj umetnika i pisca u savremenom društvu? 1. Kako je počela Vaša potreba za pisanjem? Da li ste odmah to prepoznali kao umetnički poziv? Pisanje se nije desilo odjednom. Bilo je to tiho, uporno nakupljanje reči kroz godine. Sve je počelo dnevnikom – ne kao svesnim činom umetnosti, već kao unutrašnjom potrebom da se svet razume. Kasnije su iz tih zapisa počele da izranjaju misli koje su imale težinu, kontinuitet, oseć...
Постави коментар
Прикажи све

Glas umetnosti protiv bezumlja rata

Слика
Oduvek se govorilo o ratu - u epskim pesmama, mitovima, manifestima, državnim parolama. Ali ono što se o ratu ne govori , ono što biva potisnuto u senke zaborava ili pretopljeno u uzvišene narative pobede i časti, upravo je ono što umetnost - iskrena, pobunjena umetnost - pokušava da sačuva. Pre neki dan sam prisustvovao jednom odličnom predavanju iz oblasti umetnosti koje me se duboko dojmilo i podstaklo na još jednu analizu o destruktivnim stvarima koje od pamtiveka prate ljudski rod. Ne samo rat kao vrhunac besmisla, već i sve one nepravde koje prate čoveka kao sociološko biće. Istoričarka umetnosti, naša sugrađanka, Nela Tonković govorila je o delima koja su nastajala iz potrebe da se kaže NE dehumanizaciji, silovanju stvarnosti, društvenom otuđenju, nepravdi i ratovanju. U tom kontekstu govorila je kroz umetnička dela Franciska Goje, čije tamne vizije i razoreni likovi predočavaju strahote ljudske prirode razgolićene u krvi. Pomenula je Doris Salcedo, čiji radovi ne viču, već...
Постави коментар
Прикажи све

Korupcija - od sitnog ustupka do sistemske bolesti

Слика
Prethodnih meseci vodio sam brojne razgovore sa kolegama, prijateljima i poznanicima o jednoj od davnina znanoj pojavi - korupciji. Zanimalo me je kako ljudi doživljavaju ovaj pojam koji se redovno pojavljuje u svakodnevnom životu. Korupcija, čini mi se, više ne izaziva ni moralnu nelagodu, ni intelektualnu radoznalost – već je postala izlizana fraza, rutinska stvar. Etiketa kojom se bez mnogo promišljanja označava ono što postoji u društvu, što nam smeta, od sitnih privilegija do sistemske nepravde. Upravo zato sam odlučio da u ovom tekstu pokušam prodreti ispod površine te reči: da razložim njeno stvarno značenje, da sagledam kako i zašto nastaje, i kako se korupcija iz svakodnevice preliva i učvrsćuje u strukturu moći, jer dokle god korupciju tretiramo kao „tuđu stvar“ ili apstraktnu silu, nećemo razumeti njen pravi smisao. Korupcija se obično zamišlja kao delo političara, tajkuna, lekara ili sudija, negde daleko od očiju „običnog čoveka“. Ali upravo tu počinje zabluda. Korupci...
Постави коментар
Прикажи све

Koncept moći

Слика
U političkom životu Srbije danas dominira lik jednog čoveka, čije prisustvo prevazilazi formalne granice funkcije koju obavlja. On je ne samo lice izvršne vlasti, već i njen tumač, zaštitnik i, po sopstvenoj retorici, jedini garant stabilnosti. Ovakav model vlasti moguće je interpretirati kroz teoriju Maksa Vebera (1864 - 1920) nemačkog sociologa i filozofa koji je duboko analizirao odnose moći, autoriteta i političke etike, čija definicija moći glasi:  ,,Moć je svaka šansa da jedan akter unutar društvenog odnosa sprovede svoju volju uprkos otporu, bez obzira na osnovu na kojoj ta šansa počiva." Moć je kapacitet nekog pojedinca ili grupe pojedinaca da proizvedu namerne i predviđene posledice na druge pojedince ili grupe. Kako bi sama moć mogla biti iskorištena, individua nad kojom se sama moć vrši mora biti uverena da druga individua ima kapacitet da je kontroliše i modifikuje njeno ponašanje. Savremene demokratije trebalo bi da se oslanjaju na vlast zasnovanu na zakonima, institu...
Постави коментар
Прикажи све

Znamenite ličnosti Subotice: Sava Babić - književnik i prevodilac

Слика
Svaki put kada čitam neku od knjiga mađarskog pisca Bele Hamvaša, ne mogu a da se ne osvrnem na kulturnu vezu između mađarske i srpske književnosti.  U tom kontekstu neizostavno je pomenuti ime Save Babića (1934 - 2012) književnika, univerzitetskog profesora i prevodioca koji je sva njegova dela sačuvao od zaborava i preveo na srpski jezik. Ne samo Hamvaša prevodio je i dela Šandora Petefija, Mikloša Hubaija, Deže Kostolanjija, Petera Esterhazija, Imre Madača i drugih mađarskih pisaca. Pisao je paralelno o savremenoj mađarskoj i srpskoj književnosti i istraživao veze između ove dve kulture.  Kroz svoje prevode, stručne studije, analize i pedagoški rad, bavio se ne samo lingvističkim prenosom tekstova već i  sistemskom institucionalizacijom hungarologije i humanističkim zbližavanjem dva naroda - izgradnjom mosta razumevanja, poštovanja i kulturne simbioze.  Rođen je na Paliću gde je proveo značajan deo detinjstva. Rat je prekinuo njegovo školovanje koje je započeo na ...
Постави коментар
Прикажи све

Pergolezijevo muzičko remek delo ,,Stabat Mater"

Слика
,,Stabat Mater" Đovanija Batista Pergolezija (1710 - 1736) jedno je od najznačajnijih dela sakralne muzike 18. veka i jedno od najemotivnijih muzičkih prikaza Marijine patnje pod Hristovim krstom. Pergolezi je ovo delo komponovao 1736. godine, tokom poslednjih nedelja svog života, dok je bolovao od tuberkuloze u franjevačkom manastiru u Pozuoliju. Delo je napisano za dve solo vokalne partije (sopran i alt), gudački orkestar i basso continuo, i sastoji se od 12 stavova koji prate latinski tekst srednjovekovne sekvence Stabat Mater dolorosa .  Pergolezijeva kompozicija se odlikuje jednostavnom, ali izražajnom melodijom i transparentnom teksturom, karakterističnom za galantni stil koji je prethodio klasicizmu. Uvodni duet „Stabat Mater dolorosa“ posebno je poznat po svojoj emotivnosti, gde bliske intervale između glasova stvaraju disonance koje simbolizuju Marijinu patnju. Iako je kompozicija u celosti fascinatna, izdvojiću neke od stavova koji su posebno značajni: Interesantan je D...
Постави коментар
Прикажи све

Masovni protesti: Subotica u centru zbivanja

Слика
Subotica je domaćin velikom studentskom protestu pod nazivom ,,U Subotici smo svi" na kojem se pored studenata okupljaju srednjoškolci i nezadovoljni građani iz našeg grada i cele Srbije sa opravdanim zahtevima u borbi za slobodu mišljenja, izgradnju solidarnog, pravednog, demokratskog i pravno uređenog društva.  Masovni protesti širom zemlje traju već više od šest meseci i postali su simbol šireg nezadovoljstva građana pre svega zbog korupcije, nedostatka transparentnosti i autoritarnog upravljanja državom od strane aktuelne vlasti. Ovaj tekst sagledava jednu širu sliku koja nam može doneti određene zaključke i doprineti da bolje razumemo uzročno-posledičnu vezu (kao jedan značajan faktor) između svetske geopolitičke situacije i dešavanja u našoj zemlji. Današnja globalna politika sve više pokazuje odsustvo pravih državnika - lidera koji se zalažu za opšte dobro, dugoročne vizije i temeljne vrednosti društva. ​  Nekada su lideri poput Gandija, Linkolna, Čerčila, Miterana ili ...
Постави коментар
Прикажи све