Tekstovi i poezija

  Radomir Konstantinović bio je jugoslovenski i srpski filozof, književnik i publicista. Rođen je u Subotici 27. III 1926. a preminuo u Beogradu 27. X 2011. Dobitnik je mnogih važnih priznanja, među kojima su Ninova nagrada za roman ,,Izlazak", te nagrada „Đorđe Jovanović“ i Godišnja nagrada Radio Beograda za kapitalno delo ,,FILOSOFIJA PALANKE".  ,,Filosofija palanke" je knjiga koja se stalno vraća, i kao da u svakom povratku dobija na značaju. Po prvom objavljivanju 1969. dobila je pozitivnu ocenu kritike. Zatim se pojavljuje u ključnim trenucima istorije regiona - tokom 90-ih godina prošlog veka. Bila je jedna od najčešćih referenci u debatama o srpskom i drugim nacionalizmima koji su harali zemljom. Vremenom je postala institucija, omražena i obožavana, koja je trpela teške napade, ali je istovremeno pružala primer hrabrosti piscima i intelektualcima u rastrzanom periodu naše bliske prošlosti. Radomir Konstantinović je u ovoj knjizi načinio jedan od najvažnijih filoz...

U petak 21. marta obeležen je Svetski dan poezije. U prilog tome, podsetićemo se na život i stvaralaštvo jednog od najvećih pesnika, pripovedača, esejiste i romansijera sa ovih prostora - Kostolanji Dežea (Kosztolányi Dezső, 1885-1936). Rođen je u Subotici gde je proveo detinjstvo sve do odlaska na studije u Budimpeštu i Beč. Mnoga njegova poetska i prozna dela vezana su za naš grad. Kostolanji je bio majstor jezika, poznat po poetskoj preciznosti i emocionalnoj dubini. Njegova poezija često istražuje teme prolaznosti, melanholije i nostalgije. Kao prozni pisac, posebno je poznat po romanima Nero, krvnik poeta  (1922),  Ševa (1924), Ana Edes (1926) i Esti Kornel  (1933), u kojima je istraživao dubinu ljudske psihe i unutrašnje sukobe pojedinca. Bio je i izuzetan prevodilac i esejista, a kroz novinarske tekstove oblikovao je intelektualni duh svog vremena. Njegovo stvaralaštvo odiše suptilnim humorom, elegancijom i dubokim razumevanjem ljudske prirode. Umro je 1936. godin...

Na ljudskoj prirodi se grade društva, filozofske doktrine i sistemi moći, ali je ona i dalje neuhvatljiva – rastrzana između nagona i ideala, destrukcije i stvaranja, slobode i kontrole. Kroz istoriju, pokušaji da se ljudska priroda definiše uvek su bili ograničeni dualizmom: čovek kao dobar ili zao, racionalan ili iracionalan, pojedinac ili kolektivno biće. Međutim, ljudska priroda nije podeljena u dve suprotstavljene sfere – ona je fluidna, kontradiktorna i neprestano se preobražava. Od antičkih vremena, filozofi su se pitali da li je čovek u osnovi dobar, ali iskvaren društvom (Ruso), ili je zao, a civilizacija ga suzdržava (Hobs). Ove dve vizije ljudske prirode reflektuju se u svakom društvu, u svakoj revoluciji, u svakom političkom sistemu. Ljudska istorija je priča o neverovatnoj sposobnosti stvaranja – od umetnosti do nauke, od društvenih struktura do tehnologije. Čovek poseduje težnju ka transcendenciji, potrebu da prevaziđe sopstvene granice, bilo kroz filozofsku misao, religi...

Marija Šimoković (rođena 21. aprila 1947. godine u Subotici) je srpska pesnikinja, prozaista, esejista i prevodilac. Osnovnu i srednju školu završila je u rodnom gradu, dok je filozofiju, sa smerom estetika–etika, diplomirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu gde danas živi. Književnim radom bavi se od 1964. godine, a njeno stvaralaštvo često oslikava rodni grad i njegove stanovnike. Bila je jedan od suosnivača Radio Subotice 1968. godine, gde je radila kao novinar i radijski izveštač. Takođe je pisala za "Subotičke novine" i časopis "Rukovet", gde je, zajedno sa grupom saradnika, prevodila dela sa mađarskog na srpski jezik, doprinoseći radu Subotičke prevodilačke škole koju je pokrenuo Lazar Merković. Objavila je više od petnaest zbirki poezije i tri prozna dela. Njene pesme su prevođene na nekoliko jezika i uvrštene u brojne antologije savremene poezije. Pored književnog rada, bavila se pisanjem za pozorište, filmskim scenarijima i novinarstvom. ,,Reč je hvatač ...

U Šekspirovim tragedijama, smrt nikada nije proizvoljna, već je često sudbinska i funkcioniše dosledno, poput nekakvog magičnog sistema. U njima je iscrtana neizbežna priča od momenta kada glavni lik donese odluku koja vodi do njegove propasti i posledica od kojih ne može pobeći. Ona je duboko filozofska, moralna i dramaturška tačka oko koje se pletu priče o ljudskoj prirodi, moći, sudbini i unutrašnjem sukobu. Bilo da je prikazana kao tragična, nasilna ili metafizička, smrt služi kao ogledalo ljudskih slabosti i snaga. Ofelija je jedan od najpoznatijih tragičnih ženskih likova u istoriji svetske književnosti. Priroda njene ljubavne veze sa kraljevićem Hamletom glavna je preokupacija ovog Šekspirovog dela i predmet analize mnogih književnih kritičara.  Ona je osetljiva, tanana duša koja ima potrebu da ugodi drugima. Istovremeno, poštovanje, ljubav prema svom ocu i bratu, ali i Hamletu, izaziva u njoj unutrašnji rascep i sukob. Nakon što greškom ubija Ofelijinog oca Polonija, misleć...

Slavko Matković (1948-1994) jedan je od najznačajnih avangardnih umetnika na prostorima bivše Jugoslavije. Bavio se književnośću,  konceptualnim slikarstvom, inovativnim i eksperimentalnim pristupom umetnosti, performansom, autorskim stripom i filmom. Predvodio je grupu umetnika u nasem gradu koja je svojim idejama i delovanjem bila daleko ispred svoga vremena. Godine 1969. u rodnoj Subotici osniva umetničku grupu Bosch + Bosch. Grupa je u maloj sredini iznedrila savremeni umetnički senzibilitet, te delovala u skladu sa svetskim umetničkim težnjama. Nju su sačinjavali pored Matkovića; Balint Sombati, Laslo Kerkeš i Laslo Salma. Sedamdesetih godina prošlog veka realizuje mnoga dela, poput intervencije na papirima ispisanim kompjuterskim kodovima ili listovima knjiga, kojima istražuje odnose vizuelnog i poetskog, afirmišući i jezik i likovnost kao autonomne celine koje zajedno stvaraju novi izražajni prostor. U to vreme počinje da se bavi eksperimentalnim stripom, pri čemu narušava s...