Tekstovi i poezija

Posetili smo ogranak Gradske biblioteke Subotica u Donjem Tavankutu – jednu od najstarijih i najvažnijih tačaka kulture u okolnim subotičkim naseljima. Ovaj ogranak, koji i danas ima aktivnu i vernu čitalačku zajednicu, nosi sa sobom bogatu i gotovo sedam decenija dugu tradiciju negovanja pisane reči, obrazovanja i kulturnog života sela. NARODNA BIBLIOTEKA TAVANKUT Hrvatsko kulturno prosvetno društvo „Matija Gubec“ 15. avgusta 1952. godine otvara za meštane Donjeg Tavankuta  Čitaonicu , sa početnim fondom od svega 120 knjiga. Ovaj datum smatra se zvaničnim početkom rada biblioteke u Tavankutu. Prva knjižničarka bila je  Kata Stipić , koja je ovaj posao obavljala predano i savesno do odlaska u penziju 1982. godine. Godine  1957.  biblioteka ulazi u sastav  Gradske biblioteke Subotica , koja u tom periodu postaje Matična biblioteka i kao takva započinje osnivanje brojnih ogranaka u prigradskim i seoskim naseljima. Tavankut postaje jedan od tih ogranaka, čime dobij...

BRUNO ŠULC (1892–1942) bio je poljski pisac i slikar, veliki stilista proze čija dela odišu snovitom, nadrealnom i poetičnom refleksijom postojanja, stvarajući čudesne filozofske svetove. Sve je u njegovim pričama kao u bajci, neponovljivo, puno fantastične nadgradnje. Ličnosti i junaci o kojima piše su ljudi iz sredine u kojoj je prolazilo njegovo detinjstvo.  Posebno značajno mesto u Šulcovom pisanju zauzima figura oca koga predstavlja kao vizionara, proroka, čudaka i i heretika. On je u isto vreme i marginalizovan i uzvišen: prodavac tkanina koji govori o kosmosu, pticama, mitologiji, kao da kroz njega progovara drevna, arhetipska mudrost. U tim prizorima otac postaje simbol duhovnog raskoraka od mitske dimenzije postojanja do sudara sa trivijalnošću svakodnevice. „PRODAVNICE CIMETOVE BOJE“  (ISKUŠENJE 2) Moj otac je lagano nestajao, naočigled svih. Zgrčen pod velikim jastucima, sa divlje naježenim čupercima sede kose, razgovarao je poluglasno sa samim sobom, sav utonuo u n...

U prostranstvu sećanja na grad i književnost, povremeno se pojave dela koja ponovo otvaraju vrata prošlosti i podsećaju nas da traganje za korenima umetnosti nikada nije završeno. Moj "prvenac" u bavljenju savremenom književnošću, posvećen je piscu Bošku Krstiću i njegovom delu "Potraga za ulicom divljih kestenova – Subotičke uspomene (na) Danila Kiša". Jesenji prizor — kestena i vetrova koji prizivaju Kišove "Rane jade" — povezan je sa Krstićevim književnim putovanjem u potragu za Kišovom rodnom kućom u Subotici. U toj potrazi prepliću se život i književnost, dokument i snoviđenje, realno i nadrealno, stvarajući prostor u kojem pisac postaje i tragač i predmet sopstvenog istraživanja. Tekst, prvobitno objavljen 2001. godine u časopisu "Književnost", a kasnije uvršten kao predgovor drugom, proširenom izdanju Krstićeve knjige (2007), predstavlja značajan svedočanski i interpretativni zapis o jednoj epizodi koja je u temelju subotičke kulturne i ...

  LAV TOLSTOJ: „DETINJSTVO“ Roman „Detinjstvo“ deo je autobiografske trilogije koju čine i dela „Dečaštvo“ i „Mladost“ . Smatra se prvim ozbiljnim pokušajem u ruskoj književnosti da se unutrašnji svet deteta prikaže s psihološkom dubinom i verodostojnošću. Umesto da detinjstvo opisuje spolja, iz perspektive odraslog naratora koji s distance posmatra prošlost, Tolstoj piše iznutra. Svesno se vraća emocijama koje je zaista osećao kao dete i pokušava da ih razume. Tako roman postaje duboko introspektivan – kroz misli, strahove, dileme i radosti glavnog junaka dobijamo portret dečaka koji razmišlja o svetu na način koji iznenađuje svojom ozbiljnošću. Jedan od najpotresnijih trenutaka u romanu jeste smrt Nikolenjkine majke. Taj događaj ima simboličku i emotivnu težinu koja razdvaja dva sveta: svet bezbrižnog detinjstva i svet bola, tuge i gubitka. Za Nikolenjku, majka je oličenje ljubavi, sigurnosti i razumevanja. Njeno prisustvo donosi toplinu, a njen osmeh pruža utehu. Nakon njen...

Predstavljam vam izuzetnu pesmu MARIJE ŠIMOKOVIĆ, jedne od najznačajnijih pesnikinja iz Subotice, čije stvaralaštvo zauzima posebno mesto u savremenoj srpskoj književnosti. Sam naslov  „Nebeski bicikl ili srce pentagrama“ objedinjuje ključne simbole pesme: kretanje, ravnotežu i jedinstvo suprotnosti. „Nebeski bicikl“ označava kruženje i večni pokret između svetova, između svesti i senke, života i sna, dok „srce pentagrama“ upućuje na središte tog kretanja, na tačku sklada gde se sve energije spajaju u jednu celinu. Reč “ili” u naslovu nije puka alternativa, ona je poetski most između dva simbola koji stoje u dijalogu. Njome autorka čuva napetost između pokreta i sklada; čoveka koji traži i kosmosa koji ćuti, a upravo u toj napetosti nastaje poezija. Pesma govori o unutrašnjem dualitetu čoveka, o onom drugom “ja” koje postoji s druge strane kože sveta, u dubini zemlje, kao zrcalna duša ili arhetipski dvojnik. Taj dvojnik ne može da se sretne s lirskim subjektom:...

DECA SA SUBOTIČKOG BETONA Radijalac 1963. godine. Mladi novinar Milenko Brustulov piše o deci koja žive u ovom modernom kvartu, konkretno o veseloj gomili klinaca koja sa manje ili više uspeha jurca alejom sa rolšuama na nogama. Nisu rolšoue novi rekvizit, ali je novo to betonsko prostranstvo koje je preduslov za uspešnu vožnju koturaljkama. Iako se većina nije nikada srela sa svojim vršnjacima iz velikih gradova, mali Subotičani su prihvatili igre koje se igraju svuda gde deca odrastaju na betonskom tepihu. Ubrzo su za Radijalcem počela da niču i druga nova naselja koja su bila pozornica za detinjstvo prve generacije klinaca u višespratnicama. Naselje u ulici Jovana Mikića Blok zgrada na uglu ulica Jovana Mikića i Kireške izgrađen je krajem šezdesetih godina. Osam petospratnica ima podrume i zajedničku prostoriju, a uz njih, u istom nivou je projektovan i po jedan jednosoban stan. Ni jedan nikada nije useljen. Iako su za njih obezbeđeni potrebni priključci, od samog početka su ove pro...