Tekstovi i poezija

Predstavljam vam izuzetnu pesmu MARIJE ŠIMOKOVIĆ, jedne od najznačajnijih pesnikinja iz Subotice, čije stvaralaštvo zauzima posebno mesto u savremenoj srpskoj književnosti. Sam naslov  „Nebeski bicikl ili srce pentagrama“ objedinjuje ključne simbole pesme: kretanje, ravnotežu i jedinstvo suprotnosti. „Nebeski bicikl“ označava kruženje i večni pokret između svetova, između svesti i senke, života i sna, dok „srce pentagrama“ upućuje na središte tog kretanja, na tačku sklada gde se sve energije spajaju u jednu celinu. Reč “ili” u naslovu nije puka alternativa, ona je poetski most između dva simbola koji stoje u dijalogu. Njome autorka čuva napetost između pokreta i sklada; čoveka koji traži i kosmosa koji ćuti, a upravo u toj napetosti nastaje poezija. Pesma govori o unutrašnjem dualitetu čoveka, o onom drugom “ja” koje postoji s druge strane kože sveta, u dubini zemlje, kao zrcalna duša ili arhetipski dvojnik. Taj dvojnik ne može da se sretne s lirskim subjektom:...

DECA SA SUBOTIČKOG BETONA Radijalac 1963. godine. Mladi novinar Milenko Brustulov piše o deci koja žive u ovom modernom kvartu, konkretno o veseloj gomili klinaca koja sa manje ili više uspeha jurca alejom sa rolšuama na nogama. Nisu rolšoue novi rekvizit, ali je novo to betonsko prostranstvo koje je preduslov za uspešnu vožnju koturaljkama. Iako se većina nije nikada srela sa svojim vršnjacima iz velikih gradova, mali Subotičani su prihvatili igre koje se igraju svuda gde deca odrastaju na betonskom tepihu. Ubrzo su za Radijalcem počela da niču i druga nova naselja koja su bila pozornica za detinjstvo prve generacije klinaca u višespratnicama. Naselje u ulici Jovana Mikića Blok zgrada na uglu ulica Jovana Mikića i Kireške izgrađen je krajem šezdesetih godina. Osam petospratnica ima podrume i zajedničku prostoriju, a uz njih, u istom nivou je projektovan i po jedan jednosoban stan. Ni jedan nikada nije useljen. Iako su za njih obezbeđeni potrebni priključci, od samog početka su ove pro...

Gradska knjižara ,,Danilo Kiš” na glavnom subotičkom trgu otvorena je na mestu predratne ekskluzivne prodavnice ,,Bali"(Armina Rota) za trgovinu obućom, šeširima, rubljem i galanterijom. Negde je, srećom, odlučeno da stara Rotova prodavnica postane reprezentativna knjižara novog preduzeća ,,Napredak“ osnovanog 1947, a s obzirom da ni vreme obnove i izgradnje nije moglo bez starih kadrova - za poslovođu je angažovan stari predratni knjižar Marko Tikvicki. Subotičani skloni da svemu daju pravi naziv, knjižaru Napredak 1 prozvali su jednostavno ,,Tikvicki“. Knjižara je nasledila lep nameštaj iz stare Rotove prodavnice, kao stvoren za redove knjiga od poda do visokog plafona. Oko tri stotine dužnih metara polica u trinaest redova obloženo je najboljim furnirom, obrađeno tehnologijom starih majstora, ivice ukrašene rezbarijama u drvetu po ugledu na ,,alt deutsch“ parket je rađen za ,,od sada pa do večnosti“. Prostoriju po sredini pridržavaju dva stuba obložena drvetom u istom stilu i b...

slika: Gustav Klimt VRT MOG DETINJSTVA     Odrastah samotno, u selu ravničarskom, međʼ brezama, bagremovima i jablanovima, međʼ voćkama, žitom i rastinjem bujnim… Nežno milovanje trava, poljupci napupelih cvetova baštenskih, lelujavi pozdravi plamenih bulki sa uzvišice blage iščekivahu me svakog jutra kao dar svagdanji drugara mi milih, kao zorom orošena detinjih snova lepota.     Vila bejah međʼ življem i plodovima zemlje ravničarske –  sa pticama razgovarah jutarnjim i voćkama rascvetanim; u malinjaku, u žalosti kakvoj, bol i teskobu stišavah tajno, a grudu zemlje, tek uzorane, privijah nežno na nedra, kao majka čedo svoje…  Kraljica bejah carstva večno osveštanog čistotom duše dečje, vazda blagorodnom i umilnom. S proleća svakog krunice bagremova, radosne i bele, kao rukom Bogorodičinom posvećene, vaskrsavahu pred detinjim okom predočavajuć’ obnavljanje večno sile života što iz semena malenog raskošno drvo će da rodi. Rumeni cvetovi razigranih bulki,...

  Latinoamerička književnost dvadesetog veka obeležena je snažnim imenima koja su oblikovala tokove svetske književnosti. Među njima posebno mesto zauzimaju Horhe Luis Borhes i Ernesto Sabato, autori koji se, iako pripadaju istom kulturnom prostoru, susreću i razilaze u svojim poetikama. Borhes, majstor kratke priče, metafizičke igre i eruditskih parabola, i Sabato, autor romana duboko obojenih pesimizmom i egzistencijalnom teskobom, predstavljaju dve različite tačke u jednom širem književnom pejzažu. Cilj ovog rada jeste da se kroz poređenje Borhesove zbirke „ Alef  “i Sabatovog romana „ Tunel “ pokažu njihove dodirne tačke i razlike, kako u pripovednim tehnikama, tako i u tematskim i motivskim odrednicama. Borhes i Sabato Razlika između romana i kratke priče u osnovi određuje narativni horizont oba autora. Sabato u „ Tunelu “ razvija dijalog likova, psihološku karakterizaciju i prisustvo esejističkog diskursa. Njegovo pripovedanje je linearnije, oslonjeno na unutrašnja stan...

                                           PROSTOR INTROSPEKCIJE  Paralelno ovom životu teče i jedan naš život koji ne bi bio onaj preudaljen svet ideja, nego svet odjeka nas i naših zbivanja u jednoj prefinjenijoj materiji. I ona je ta koja slaže ureze svedočanstava jedne više perspektive što, tek na tački postignute gustine, treba iznova da prečita čitav zemaljski život. Prvi utisak nakon i u vezi mog rođenja jeste osećanje izvesnog unutrašnje proizvedenog pritiska, nemogućnost da se iznađe dovoljan prazan široko-udisajan prostor u kome bi se nastanila jedna grananjem uspinjuća, tropski prebogata slika-o-sebi: – mesto sažimanja, za koga bi se – kao za vrh kakvog u hitnji improvizovanog šatora – prikačilo oko mog još nemuštog samoposmatranja. Prag uslikovljavanja tog u-dalj-odaslatog oku-prednjačećeg zvuka sopstva beše i odviše tesan, tako da se kroz njega – kao kroz prozo...