Постови

Interdisciplinarnost i eksperimentalni pristup muzici kompozitorke Ane Gnjatović

Слика
  Ana Gnjatović rođena je 1984. godine u Beogradu. Jedna je od najznačajnijih kompozitorki mlađe generacije. Diplomirala je 2008. na Odseku za kompoziciju beogradskog fakulteta Muzičke umetnosti u klasi Milana Mihajlovića, a doktorirala 2017. kod renomiranog profesora Srđana Hofmana. U svom doktorskom projektu ona istražuje upotrebu i značenje proširenih tehnika vokalizacije i to u uslovima kada je kompozitor ujedno i izvođač vokalno-elektronskog spoja. Ana komponuje elektro-akustičnu muziku kombinujući adekvatna dela, koncepte i ideje pogodne za interpretaciju, prevođenje, generalizaciju i sonorizaciju. Njeno stvaralaštvo uključuje kompozicije namenjene za različite sastave - od solo instrumenata i kamernih ansambala do elektroakustičkih i medijalnih radova. Istražuje granice između zvuka, prostora i performansa, stvarajući dela koja često prevazilaze tradicionalne forme kompozicije gde zvuk nije samo estetski element, već sredstvo za istraživanje refleksije i identiteta. Tako postaje

Poetsko-prozni triptih: ,,Mramorni svetionici prošlosti"

Слика
Dan kada se dva sveta stapaju u jedan - kada svetlost sveća ponire u maglu vraćajući sećanja iz bezdana zaborava. Tada se tanana zavesa pomera, a duše se ne prepoznaju po telima, već po tragovima prošlosti koje ostavljaju. MRAMORNI SVETIONICI PROŠLOSTI 1. Jesenje jutro, izmaglica gusta, koračam tiho, k’o senka pusta. Grobnice bele, mramorne kule, duž poznate staze - zamuknule. Tišinom rose, svakim dahom vetra, svetlost sveća se lomi i titra. Drevne nekropole čuvaju tajne, imena urezana, uspomene trajne. Dodirujem kamen, hladan i siv, osećam dah što iz njega strši živ. Nije to mramor, ni hladna stena, već opsena tugom nadvijena. Kroz eone On gleda na nas, bez tela, bez glasa, s nadom u spas. Ta mirisna sveća što tiho gori, Na mramoru sivom, tišinu zbori. Na Dušni dan, svetlost se rastra, snenim prostorom na krilima vetra. Osećam prisutnost, dodir tihe sene, kao da zove kroz vreme i mene. Međ' svetovima više nema kraja, u hladnom je kamenu duša puna sjaja. Čuva plamen, kroz prostore

Tri veka od rođenja Imanuela Kanta

Слика
Imanuel Kant (1724 - 1804), jedan od najvećih filozofa svih vremena. Njegova gledišta i danas imaju snažan uticaj na savremenu filozofiju, posebno u oblastima metafizike, etike, epistemologije, političke teorije i estetike. METAFIZIKA MORALA ,,Niko ne želi da bude zao, a oni koji ipak čine zlo upadaju u moralni apsurd. Oni koji tako postupaju protivreče sebi samima, protivreče svom vlastitom razumu i zbog toga, moraju sami sebe prezirati." (Kant) Očigledno je da strah od samopreziranja ne može garantovati da će se ljudi ponašati u skladu sa zakonom, ali ako se krećete u društvu građana koji poštuju zakone, na neki način pretpostavljate da samopreziranje deluje. Kant je, naravno, znao da samopreziranje, ili tačnije strah od njega, vrlo često ne deluje i objašnjavao je to time što čovek može lagati samog sebe. Zato on stalno ponavlja da je sposobnost čoveka da laže, istinska „tamna mrlja“ u ljudskoj prirodi.  Na prvi pogled, taj stav se čini vrlo neobičan čak i ako ostavimo po stran

Glen Guld - virtuoz na klaviru

Слика
  Glen Herbert Guld (1932 - 1982) bio je jedan od najpoznatijih kanadskih pijanista i kompozitora dvadesetog veka. Odrastao je u porodici muzičara gde je otac svirao violinu, a majka klavir i orgulje. Njegov talenat bio je primetan još u ranom detinjstvu kada je u petoj godini komponovao svoju prvu kompoziciju. Majka ga je podučavala u tom periodu sve do njegove desete godine. Zatim nastavlja da se školuje na Kraljevskom muzičkom konzervatorijumu u Torontu. Prvi javni nastup imao je sa dvanaest godina na orguljama, a samo godinu dana kasnije nastupa kao solista na klaviru svirajući Betovenov Četvrti klavirski koncert. ,,Glen Guld je samo dete, stvarno, milostivi, nasmejani dečak koji još nema 13 godina. Ali sinoć je svirao orgulje kao što mnogi odrasli koncertni orguljaši nisu mogli ni da hoće. Genije je on, sa skromnošću koju samo pravi genij zna. Svirao je prve i poslednje taktove Mendelsonove posljednje sonate, Bahovu fugu i za bis Bahov preludij. Od početka do kraja i do detalja nj

Poezija Milene Pavlović Barili

Слика
  Milena Pavlović Barili rođena je 1909. godine u Požarevcu. Bila je jedinica Danice Pavlović i italijanskog kompozitora, muzičkog kritičara i pesnika Bruna Barilija. Milena  podsticana da slika i uči, s a pet godina je tečno čitala na srpskom i progovorila  italijanski. Sa samo šest godina, u Nici  savladava francuski jezik. Prva dva razreda  osnovne škole završava u Italiji na Istituto  Italiano Inglese, a naredna dva u Požarevcu.  Taj d uh svetskog putnika je kratko mirovao u  Požarevačkoj gimnaziji. Majka je upisuje u  Majerovu školu u Lincu, a kasnije prebacuje  u Grac da bi naučila i nemački. Sa ovako  širokim obrazovanjem i velikim talentom,  ne iznenađuje što je Kraljevsku umetničku š kolu u Beogradu upisala kao ,,čudo od  deteta". Diplomirala je 1926. godine. Nakon toga upisuje Akademiju umetnosti u Minhenu,  ali ubrzo je napušta i odlazi sa majkom u Pariz gde posećuje Luvr i interesuje se za francusko slikarstvo XIX veka.  Milenin život i rad vezuju se za velike zapadno-

Hans Zender: Muzika i poezija u savremenoj kulturi

Слика
Hans Zender (1936 - 2019) bio je dirigent i jedan od najuglednijih nemačkih savremenih kompozitora. Radeći kao šef-dirigent kamernog orkestra Hamburške državne opere stekao je bogatu muzičku karijeru. Pored toga bio je jedno vreme glavni dirigent teatra u Bonu kao i simfonijskog orkestra radija u Sarbrikenu i Hilversumu. Kao kompozitor ostavio je iza sebe mnoga značajna dela od kojih su najpoznatija "Čitanje Helderlina" zatim "Dijalog sa Hajdnom", opera "Stephen Climax", "Cabaret Voltaire", oratorijumsko delo "Pesma nad pesmama", "Šubertova zimska putovanja" itd. Dobitnik je mnogih nagrada i priznanja. U ovom tekstu prenosim deo njegovog govora (prevela sa nemačkog prof. Marija Vujić*) povodom dodele Geteove nagrade grada Frankfurta koja mu je uručena 1997. godine. U njemu iznosi svoju analizu o položaju muzike i poezije u savremenoj kulturi: ,,Opisivanje muzičkih fenomena rečima spada u najteže zadatke koje čovek može sebi da

Rekvijem u d-molu: Mocartovo pomirenje sa smrću

Слика
  Volfgang Amadeus Mocart (1756 - 1791), jedan od najznačajnijih kompozitora klasicizma, ostavio je iza sebe bogat muzički opus. Njegova dela prožeta su harmoničnim i naizgled jednostavnim melodijama. Najveću ljubav gajio je prema operskim kompozicijama. U poslednjog godini života komponovao je jedno od svojih najznačajnijih dela "Rekvijem*KV626".(*Ludvig fon Kehel, austrijski muzikolog, objavio je hronološko-tematski popis svih Mocartovih dela, te se prema tome svaka kompozicija beleži oznakom KV i odgovarajućim brojem. Sraćenica označava Kochel-Verzeichnis, tj. Kehelov katalog). Njegov muzički opus sadrži više od šest stotina dela. Oprobao se u svakom muzičkom žanru od vokalno-instrumentalnog sve do operskog, horskog i simfonijskog. S obzirom da je preminuo u 36. godini života, tolika se plodnost u stvaralaštvu može protumačiti njegovom izuzetnom lakoćom komponovanja.  "Rekvijem" je naziv mise za mrtve i kao muzičko delo rađeno je za orkestar, hor i soliste. Struk