Tekstovi i poezija

Muzika u filmu Stenlija Kjubrika ,,2001: Odiseja u svemiru" nije samo auditivna i ne prati samo radnju, već čini jednu složenu mrežu značenja koju reditelj šalje publici. Upotreba Štrausove kompozicije ,,Tako je govorio Zaratustra" koja je naslovljena prema istoimenom Ničeovom delu, ukazuje na pojam natčoveka i manifestuje se na početku, kada majmun udarajući kost, upotrebom više svesti shvata mogućnost korišćenja kosti kao oružja. Ovo je istovremeno prelomni trenutak u evoluciji čovekolikog majmuna, jer upravo viši nivo svesnosti i mišljenje jesu elementi koji odvajaju čoveka od životinje. Isti tematski materijal Štrausovog dela zastupljen je i na samom kraju, pri nastanku Zvezdanog deteta, čime se simbolično izražava naredni stepen evolucije ka još uzvišenijem biću - natčoveku i zaokružuje odiseja tj. ceo film. U poređenju sa drugim filmovima, dijalog je slabo prisutan i odvija se između zvuka i slike, tišine i slike. te predstavlja ,,skulpturu" koju treba prethodno uo...

Listajući svoje stare zabeleške, pažnju mi je privukla analiza romana ,,Jadi mladog Vertera" koju sam napisao kao dvadesetogodišnjak. Onako naivno, pristrasno i detaljno sročena, prosto me navela da iznova pročitam ovo Geteovo delo, pokušavajući nekim drugačijim pristupom sagledati filozofske aspekte romana. Možda je dovoljno samo uzeti u obzir vremensku distancu koja je pozamašna, pa da viđenje romana poprimi dvojaku vrednost. Roman je objavljen 1774. godine i predstavlja književno delo u pismima kroz koja upoznajemo unutrašnji svet glavnog junaka.  Može biti čitan kao ispovest ili dnevnik. Te forme se oslanjaju na njegov subjektivan doživljaj sveta. Vizura iz koje saznajemo detalje o događajima, istovremeno je i pripovedna perspektiva mladog Vertera. Čitalac ima uvid u njegova pisma ali ne i u odgovore od prijatelja kome su upućena. Junak ovog romana ima česte promene raspoloženja koje su praćene promenom godišnjih doba. Na taj način je doveden u vezu sa dinamikom prirode, te je...

Svojim stvaralaštvom i delovanjem, Džon Kejdž (1912 - 1992) odbacuje tradicionalne poglede na muziku i umetnost. Ovakvim stavom kao i konceptualnim pristupom ubraja se među pionire eksperimentalne muzike i umetničkog performansa. Kejdž uvodi veliki broj novina u muziku. Na prvom mestu ostvaruje drugačije shvatanje odnosa zvuk-tišina-šum, u kome je tišina zvučanje ambijenta i predstavlja sastavni deo prirode i života. Njegovo najpoznatije delo pod nazivom 4'33" je premijerno izvedeno 1952. godine. Izvođač je sedeo nepomično za klavirom, osim dok je okretao papirne stranice partiture. Vreme je merio štopericom,  početak svakog stava je obeležio otvaranjem klavirskog poklopca, a kraj njegovim zatvaranjem. Dakle izvođač ovog dela ne proizvodi nikakav ton na dirkama, pri čemu se pažnja publike samim tim preusmerava na vizuelno i prostorno. Ova kompozicija ima sve karakteristike performansa i sadrži elemente teatarskog nastupa. Glavni parametri umetničkog performansa sadrže u sebi i...

Savremeno istraživanje fenomena svesti u velikoj meri je posledica paradoksalnih otkrića u kvantnoj fizici. Takva saznanja je  moguće izraziti samo pomoću složenih matematičkih jednačina, te je laički rečnik oskudan da podrobnije objasni sve procese među subatomskim česticama. Međutim, iako je kvantna revolucija u punom zamahu i dalje je razumevanje pojmova svesti i razuma negde na samom početku, pa oni ostaju u domenu fenomena, očekujući od nauke da jednog dana dokaže i objasni njihovu svrhu i poreklo. Povećanom interesovanju za proučavanje svesti, pored naučne revolucije na kvantnom polju, doprinosi popularnost i pristupačnost ,,svetih knjiga" sa Istoka. Spoznaja suštine stvari do koje su došli drevni mistici u svom direktnom iskustvu, pokazala je iznenađujuće paralele sa najnovijim otkrićima kvantne i relativističke fizike. Na sličan način, najnovija istraživanja psihologa, koji imaju holistički pristup o teoriji ličnosti, bazirana su na razvijenim tipovima svesti istočnih jogi...

Egzistencijalizam nije posebna doktrina već filozofski pogled na svet gde se ističu ekstremna stanja, osećaj očaja, ograničenje razuma i egzistencijalne teskobe pred naizgled apsurdnim svetom. Potraga za smislom života, subjektivnom istinom o vlastitoj egzistenciji, počinje iz straha od smrti. Smrtnost rađa osećanje ništavnosti i bezvrednosti odnosno doživljaj konačnosti. Postoje dva različita aspekta doživljavanja ovog egzistencijalnog apsurda. Prvi je očaj koji vodi do depresije, suicida ili ludila, a drugi je vera koja je zasnovana na slobodnoj odluci pojedinca. Ona nije apsolutna istina, već je istina pojedinačne, subjektivne tj. lične egzistencije i predstavlja autentičnost individue. Seren Kjerkegor (1813 - 1855), danski filozof, teolog i pesnik, smatra se prvim predstavnikom egzistencijalizma. Po njemu suštinu bivstvovanja čine etape (faze) na životnom putu. Prva faza je estetika, naivno uživanje čulima i lagodnost života gde esteta živi za zadovoljstvo, raskoš i zabavu. Život e...

BELA TAR (21.07.1955 - 06.01.2026) Ime Bele Tara poznato je ljubiteljima filma širom sveta. Jedan je od najpoznatijih mađarskih filmskih reditelja. Njegova ostvarenja su spora, depresivna ali što je najvažnije - ona su meditativna i obiluju filozofskim porukama.  Važan aspekt Tarovog autorskog opusa predstavljala je njegova dugogodišnja saradnja sa mađarskim piscem i scenaristom Laslom Krasnahorkaijem.  Krasnahorkai je bio autor književnih predložaka i scenarija za većinu Tarovih ključnih filmova, kao što su: „Prokletstvo“, „Satanski tango“ i „Verkmajsterove harmonije“.  Ova saradnja predstavljala je jedinstven spoj književne i filmske estetike, u okviru kojeg se Krasnahorkaijeva mračna, apokaliptična proza prevodila u Tarove dugačke kadrove, spor ritam i hipnotičku atmosferu. Zajedno su stvorili koherentnu i prepoznatljivu umetničku celinu, u kojoj su se granice između literature i filma brisale, a svet je bio prikazan kao prostor neumitnog raspada i duhovne iscrpljenost...

Zlatno doba orgulja započinje u XVII veku. Tada prestaju biti samo pratnja crkvenoj liturgiji i sve više se za njih pišu samostalne instrumentalne kompozicije. Orgulje su najveći i po građi najsloženiji muzički instrument. Osnovni delovi su meh, traktura, sviraonik i svirale. Mehovi pumpaju vazduh i drže ga uvek pod istim pritiskom. Traktura je mehanizam koji povezuje dirku i sviralu i može biti mehanička, pneumatska ili elektromagnetna. Sviraonik su klavijature po kojima se svira rukama (manuali) i nogama (pedali) dok su svirale cevi u kojima titra komprimovani vazduh. Pritiskom tipke na klavijaturi dovodi se vazduh iz meha u svirala koja titrajući proizvode zvuk. Karakteristika zvuka zavisi od materijala kojim su svirala sačinjena (drvo, olovo, bakar, slonovača) zatim od oblika i odnosa njihove dužine i visine. Izrada orgulja je izuzetno kompleksan posao. Specijalizovani majstori graditelji moraju voditi računa o postavci svirala na način da one stvaraju jedno skladno jedinstvo koje ...