Tekstovi i poezija

LAJOŠ KAŠAK (1887 - 1967) bio je mađarski prozni pisac, pesnik, vizuelni umetnik, slikar i prevodilac koji je snažno uticao na razvoj modernizma. Kao samouki autor povezivao je književnost i likovnu umetnost, eksperimentišući s formom, jezikom i tipografijom, naročito u okviru konstruktivizma i ekspresionizma. Osnivač je i urednik značajnih avangardnih časopisa poput „A Tett“ i „MA“, kroz koje je promovisao radikalne umetničke i društvene ideje. Njegova proza i memoarska dela odlikuju se autobiografskim elementima, socijalnom osetljivošću i kritičkim odnosom prema buržoaskom društvu, dok je prevodilačkim radom značajno doprinosio recepciji evropske avangarde u Mađarskoj. Polovinom novembra 1932. godine u Subotici je održan ,,Dadaistički matine" na kome je pročitana Kašakova pesma ,,Este'' (Veče), objavljena u zbirci pesama ,,Hirdetőoszloppal" (Sa oglasnim stubom) iz 1918. godine. Pesma spada u dadaistički opus iz njegovog ranog književnog stvaralaštva. (...) VEČE Vene...

  U prvim danima nove godine iz štampe je izašao Zbornik: NOVA RUKOVET (2025) , knjiga koja okuplja književne, umetničke, kulturne i društvene priloge. Zbornik donosi raznovrsne savremene tekstove, kao i odabrane priloge iz arhive stare Rukoveti , čime se uspostavlja dijalog između tradicije i sadašnjeg trenutka, ali i čuva kontinuitet jedne važne kulturne linije prepoznatljive u lokalnoj sredini. Poseban segment ovog izdanja čini tematski mozaik „Detinjstvo“ , u okviru kojeg su objedinjeni prozni i poetski radovi različitih autora. Kako ističe uredništvo, veliki odziv autora i obim prikupljenog materijala doprineli su tome da planirano izdanje preraste okvir časopisa i bude objavljeno u formi knjige. Imena zastupljenih autora i saradnika nalaze se na prednjim koricama zbornika, kao znak zajedničkog rada i višeglasnosti koju NOVA RUKOVET od početka nastoji da neguje. U predstojećem periodu, težnja uredništva je da se kroz nova izdanja sve više prostora posveti subotičkim autorima i...

Prošlo je godinu dana od kada nas je napustio Dragan Rokvić, a osećaj praznine koji je njegovim odlaskom nastao u kulturnom životu Subotice i dalje je prisutan. Pripadao je onoj retkoj vrsti kulturnih poslenika čiji se rad ne iscrpljuje u pojedinačnim projektima ili funkcijama, nego ostaje utkan u samu strukturu grada i njegovog pamćenja. Rođen 6. februara 1961. godine u Subotici, gradu kojem je ostao veran tokom čitavog života, Dragan Rokvić je vrlo rano pokazao duboku vezanost za knjigu, jezik i čitanje. Ta sklonost nije bila prolazna mladalačka fascinacija, već temeljni životni izbor. Diplomirao je 1986. godine na Filološkom fakultetu u Beogradu, na smeru jugoslovenske književnosti i srpskohrvatskog jezika, u vremenu kada je filološko obrazovanje podrazumevalo ozbiljnu intelektualnu disciplinu i široko humanističko utemeljenje. Upravo iz te osnove proistekla je njegova kasnija preciznost u radu, osećaj za kontekst i odgovornost prema pisanoj reči. Krajem osamdesetih godina započinje...

  Prva sećanja na zimu vezana su za osećaj mira koji se širi prostorom kada sneg prekrije poznate predele. Taj mir nikada nisam doživljavao kao izolovano lično iskustvo. Delovalo mi je da se isti spokoj prenosi i na druge ljude, na njihove glasove, kretanje i način boravka u prostoru. Foto: Verona Vujinović U tom iskustvu, čistota snega prevazilazi estetski utisak i zadobija fenomenološki značaj. Prostor se pojavljuje sabranije, bez naglašenih kontrasta i oštrih granica. Površine su izravnate, oblici pojednostavljeni, a poznati putevi deluju otvorenije nego inače. Takvo preuređenje prostora deluje neposredno, kroz način na koji se telo kreće a pogled zadržava. Hodanje po snegu podstiče sporiji ritam. Korak kao da postaje promišljen, a tišina se širi između krhkih zvukova. Čistota snega omogućava pažnju prikupljenu oko jednostavnih opažaja: tragova, disanja, blagog škripanja pod nogama. U tom stanju javlja se osećaj smirenosti koji mnogi ljudi prepoznaju i dele, čak i bez reči. M...

KAKO SAM ULAZIO U SVET KNJIGE I KNJIŽEVNOSTI  Ne sećam se i ne bih mogao pouzdano odrediti kad sam počeo da pišem, jer se u meni moja prva želja za pisanjem i potreba za izrazom u toku vremena pomešala sa stvarnim počecima moga pisanja. Čini mi se da je uz prve knjige koje sam čitao, ili samo gledao, vezana i prva pomisao da nešto i sam napišem ili bar u mašti uobličim. A knjiga, to je bila velika strast i velika muka naših mladih godina. Ona je bila i ostala želja moga detinjsva. Dečak u trećem razredu gimnazije, ja sam patio od prave žeđi za knjigom. Ta žeđ je bila utoliko veća što se do knjiga teže dolazilo. A knjiga u našem tadašnjem životu bila je retka i skupa, gotovo nedostižna stvar. U našim sirotinjskim stanovima nije bilo knjiga, osim udžbenika ili nekog ubogog kalendara. Škola je pružila malo ili ništa, a o kupovini nije moglo biti govora. U tadašnjem Sarajevu postojale su tri ili četiri knjižare, naravno, i kancelarijski i školski materijal. U stvari, bolje bi bilo to k...