Tekstovi i poezija

U političkom životu Srbije danas dominira lik jednog čoveka, čije prisustvo prevazilazi formalne granice funkcije koju obavlja. On je ne samo lice izvršne vlasti, već i njen tumač, zaštitnik i, po sopstvenoj retorici, jedini garant stabilnosti. Ovakav model vlasti moguće je interpretirati kroz teoriju Maksa Vebera (1864 - 1920) nemačkog sociologa i filozofa koji je duboko analizirao odnose moći, autoriteta i političke etike, čija definicija moći glasi:  ,,Moć je svaka šansa da jedan akter unutar društvenog odnosa sprovede svoju volju uprkos otporu, bez obzira na osnovu na kojoj ta šansa počiva." Moć je kapacitet nekog pojedinca ili grupe pojedinaca da proizvedu namerne i predviđene posledice na druge pojedince ili grupe. Kako bi sama moć mogla biti iskorištena, individua nad kojom se sama moć vrši mora biti uverena da druga individua ima kapacitet da je kontroliše i modifikuje njeno ponašanje. Savremene demokratije trebalo bi da se oslanjaju na vlast zasnovanu na zakonima, institu...

Svaki put kada čitam neku od knjiga mađarskog pisca Bele Hamvaša, ne mogu a da se ne osvrnem na kulturnu vezu između mađarske i srpske književnosti.  U tom kontekstu neizostavno je pomenuti ime Save Babića (1934 - 2012) književnika, univerzitetskog profesora i prevodioca koji je sva njegova dela sačuvao od zaborava i preveo na srpski jezik. Ne samo Hamvaša prevodio je i dela Šandora Petefija, Mikloša Hubaija, Deže Kostolanjija, Petera Esterhazija, Imre Madača i drugih mađarskih pisaca. Pisao je paralelno o savremenoj mađarskoj i srpskoj književnosti i istraživao veze između ove dve kulture.  Kroz svoje prevode, stručne studije, analize i pedagoški rad, bavio se ne samo lingvističkim prenosom tekstova već i  sistemskom institucionalizacijom hungarologije i humanističkim zbližavanjem dva naroda - izgradnjom mosta razumevanja, poštovanja i kulturne simbioze.  Rođen je na Paliću gde je proveo značajan deo detinjstva. Rat je prekinuo njegovo školovanje koje je započeo na ...

,,Stabat Mater" Đovanija Batista Pergolezija (1710 - 1736) jedno je od najznačajnijih dela sakralne muzike 18. veka i jedno od najemotivnijih muzičkih prikaza Marijine patnje pod Hristovim krstom. Pergolezi je ovo delo komponovao 1736. godine, tokom poslednjih nedelja svog života, dok je bolovao od tuberkuloze u franjevačkom manastiru u Pozuoliju. Delo je napisano za dve solo vokalne partije (sopran i alt), gudački orkestar i basso continuo, i sastoji se od 12 stavova koji prate latinski tekst srednjovekovne sekvence Stabat Mater dolorosa .  Pergolezijeva kompozicija se odlikuje jednostavnom, ali izražajnom melodijom i transparentnom teksturom, karakterističnom za galantni stil koji je prethodio klasicizmu. Uvodni duet „Stabat Mater dolorosa“ posebno je poznat po svojoj emotivnosti, gde bliske intervale između glasova stvaraju disonance koje simbolizuju Marijinu patnju. Iako je kompozicija u celosti fascinatna, izdvojiću neke od stavova koji su posebno značajni: Interesantan je D...