Tekstovi i poezija

Pod pojmom ,,robot" se danas uglavnom smatraju mašine koje su programirane ili kontrolisane od strane računara da samostalno i automatizovano obavljaju određene zadatke. Njihov istorijat doseže mnogo dalje nego što možemo pretpostaviti. Indijski tekst iz XI veka govori o mehaničkim čuvarima Budinog hrama pod imenom Vahana, dok recimo u XIII veku kineski istoričar Zi Liu u svom tekstu do detalja opisuje ,,stvorene ljude" od metala, drveta i kože. Ovakvi automati su bili poklon caru Ming Zou i mogli su obavljati razne pokrete. U isto vreme, kineski naučnik Zu Song napravio je sat kojeg je pokretao točak u reci, a sat je imao i mehaničke životinje koje su se oglašavale svakog sata. Poznati su i radovi Leonarda da Vinčija koji je došao na ideju da napravi mehaničke životinje nalik robotima. Pored toga napravio je i dva gvozdena viteza, robote koji su mogli da sede, mašu rukama i pokreću glavu. Oba primerka su uništena u požaru koji je zahvatio Firencu 1735. godine. Početkom XIX v...

Zamisao da se svet utopije može isključivo realizovati naukom, predstavlja jedno od opštih načela naučne fantastike, koje je naročito došlo do izražaja u Klarkovom opusu. Njegova uverenost da je nauka u stanju da suštinski menja čovekov svet, leži u osnovi i onih njegovih dela koja ne zalaze u oblast naučne fantastike. On nigde eksplicitno ne definiše utopiju, ali se u njegovim delima ona provlači kao idealna slika sveta, onakvog kakav bi trebao da bude, za razliku od onoga kakav jeste. Međutim, upravo u naučnoj fantastici, koja je piscu dopustila najviše slobode prilikom stvaranja slike sveta, ovaj činilac, doživeo je najrigorozniju proveru, postavivši naučnu utopiju u kordinate ne samo zemaljske već i kosmičke istorije ljudske rase. Klark se našao pred obavezom da iz osnove preispita održivost pretpostavki na kojima se ona počivala i valjanost ciljeva za koje se zalagala. Ovo preispitivanje nije obezvredilo nauku, ali je ukazalo na neke načelne nedostatke utopije koja se na njoj teme...

Teorija evolucije ne proučava nastanak života na Zemlji, već promene vezane za biološki aspekt, dok mogućnost nastanka života iz nežive materije proučava teorija abiogeneze. Trenutno abiogeneza ne obećava brzo rešenje u pronalasku odgovora na pitanje nastanka života procesima složene hemije.  Iako je teorija evolucije jedna od najznačajnijih u istoriji nauke, često se uz nju vezuju sporna pitanja ili sukobljavajuća mišljenja, pogotovo u kulturološkom sudaru pojedinih filozofskih stavova. „Srećni slučaj“ nastanka života ili sa druge strane vera u natprirodni dizajn, vode nas u slepu ulicu. Ta ulica može biti osvetljena i obeležena drugačijim tablama, ali nas svejedno ne vodi nikuda u pogledu praktičnog istraživanja. Nema neprelaznog procepa između jednostavnog života i kompleksnog života, kao ni između kompleksnog života i inteligentnog života, jer ako su fizički, hemijski, geofizički i drugi suštinski ekološki parametri pogodni, dovoljno dugi i stabilni, svi ovi evolucioni procesi ...

Teorije zavere (konspirativne teorije), predstavljaju verovanja i ideje da postoji tajna, najčešće zlonamerna sila koju čini grupa ljudi skrivena ,,iza javne scene" kreirajući događaje na lokalnom ili globalnom nivou. Ove teorije se u svom najširem značenju baziraju na pretpostavkama, interpretacijama, izmišljenim informacijama, predrasudama, sujeverju, paranoji ili drugim vrstama neracionalnog mišljenja. Čovek često prihvata ovakve društvene fenomene zbog individualne potrebe i želje za pronalaženjem jednostavnih objašnjenja za pojedine događaje. One podstiču nepoverenje i šire dezinformacije čime doprinose društvenim tenzijama. Postoji mnogo načina na koji naš mozak pokušava da razluči ovaj svet. Razne legende, anegdote, glasine, lažne vesti i sl. u velikoj meri doprinose stvaranju teorije zavera. One imaju sve elemente dobre priče - strašne negativce, kreativne zaplete i moralne lekcije. Zbog svega toga, dobro skrojena zavera može da raspali maštu velikog broja ljudi. Vodeće te...