Madam Pompadur - U ,,kandžama" filmske fantastike

,,Devojka u kaminu" je epizoda koju treba posebno izdvojiti iz britanskog naučno fantastičnog televizijskog serijala ,,Doctor Who". Snimljena 2006. godine po scenariju Stivena Mofata. Prikazuje jednu od mnogih avantura vremenskog putnika čiji lik u ovom serijalu tumači Dejvid Tenant (Doktor 10. regeneracije). Svojim nesumnjivo odličnim glumačkim talentom i mogućnostima uspeva publici na najbolji mogući način da dočara misli i emocije glavnog junaka. 

Vremenski putnik je brbljivi vanzemaljac, u ljudskom obličju, sa uništene planete Galifrej, koji putujući kroz vreme u svojoj neobičnoj napravi pod nazivom Tardis, utiče na mnoge događaje na našoj planeti pa i čitavom Univerzumu. Pojavljuje se u važnim periodima istorije čovečanstva, nekad u prošlosti, a nekada u budućnosti, stičući na svom putu prijatelje, koji neretko postaju i njegovi saputnici.

Svaka epizoda na kojoj je Stiven Mofat radio kao producent i scenarista ostavljaju dubok trag na čitav serijal, jer otvara i zatvara mnoge misterije i koncepte koji nose filmsku radnju. Pojedine epizode, poput ,,Devojke u kaminu", su hermetične, sa izdvojenim temama u odnosu na tok celokupnog dešavanja u ovom višedecenijskom serijalu (od 1963. do danas) . U tom impozantnom nizu, ova epizoda je jedna od onih kompleksnijih i emotivnijih sa tragičnim završetkom. 

Radnja počinje u svemirskom brodu čija posada upada u jonsku oluju i trpi značajna oštećenja. Nakon toga, pojavljuju se droidi sa satnim mehanizmom koji ubijaju preživele članove posade da bi iskoristili delove njihovih tela i organe za sastavne delove brodskog mehanizma (programirani su da održavaju svemirski brod po svaku cenu).

Tri hiljade godina kasnije, Doktor se sa svojim saputnicima spušta Tardisom na taj svemirski brod da izvrši zadatak (jedan od mnogih) koji kao Gospodar vremena dobija od energije vremenskog vrtloga koja je smeštena u samom pogonskom delu Tardisa. (praktično ga sam Tardis vodi ka novim zadacima, odnosno avanturama)

Na svemirskom brodu otkriva vremenski portal kroz koji prolazi do različitih trenutaka u životu glavnog lika ove epizode, a to je Renet Poason (koja kasnije dobija dvorsku titulu Madam de Pompadur, čiji lik u epizodi tumači predivna glumica Sofija Majls). Portal je zapravo kamin sa vatrom koji spaja dve vremenske dimenzije. Doktor je za nju misteriozna pojava i imaginarni prijatelj još iz njenog detinjstva kada se po prvi put pojavljuje u dvorskoj sobi, štiteći je od čudnih mašina (droida) koji joj skeniraju mozak. 

On je posećuje nekoliko puta u različitim vremenskim periodima njenog života (za Doktora su to vremenski razmaci od par minuta). Nakon jedne telepatske seanse kojom je želeo da preuzme sećanja iz njenog uma, desio se reverzibilan proces, te je Renet saznala mnoge tajne iz Doktorovog života i njegove usamljeničke epohe kao Gospodara vremena. To spajanje uma ih je još više zbližilo, pa dolazi do rađanja dublje emotivne veze među njima.

Doktor pokušava da shvati njenu ulogu u ovoj priči i povezanost sa droidima koji žele da je ubiju na njen trideset i sedmi rođendan. Taj broj je značajan jer se poklapa sa godinom postojanja svemirskog broda kojeg droidi pokušavaju osposobiti, a samo taj momenat poklapanja u godinama omogućava kompatibilnost. Njima nedostaje ta poslednja karika koja jedino može u potpunosti regenerisati brod. Konkretno, droidima je potreban njen mozak da bi preko moždanih neurona napajali i pokrenuli glavni kompjuter. 

Kasnije se ispostavlja da svemirski brod nosi njeno ime, što je droide od prvog dana navodilo da je Madam Pompadur ključna osoba za realizaciju njihovog plana. Osposobili su ,,prozore u njen život" (portale) da bi pratili odrastanje, čekajući da ona napuni ključnih 37 godina. Apsurd je u tome što droidi zapravo nisu negativni likovi u ovoj priči, već su u suštini programirani korektori koji samo obavljaju svoj posao mehaničara.

U jednoj spektakularnoj sceni, Doktor spašava Renet od droida tačno na dan njenog 37. rođendana. Tada se javlja vremenska anomalija zbog koje su pred izborom, da li da pođu u Doktorovo realno vreme i tamo nastave zajedno život vremenskih putnika ili da se razdvoje sa nadom da će on sam uspeti da reši postojeći problem i potom se vratiti po nju. Događa se ovaj drugi scenario, ali ne kompletno, gde dramatizacija Stivena Mofata dostiže vrhunac. Doktor ne uspeva da u potpunosti reši problem sa vremenskom anomalijom, pa se vraća u njenu vremensku ravan sa zakašnjenjem. Prolazi kroz portal ka njenim odajama na dvoru u Versaju, ali saznaje tragičnu vest da je ona preminula u 43. godini života. Prima oproštajno pismo lično od kralja Luja XV kome je Madam Pompadur ispričala svoju životnu tajnu i predala kovertu sa porukom.

Sadržaj pisma glasi: ,,Dragi moj Doktore, put nikada nije izgledao sporiji i bojim se da se bližim njegovom kraju. Razum mi govori da je malo verovatno da ćemo se ponovo sresti, ali mislim da neću slušati razum. Videla sam svet u tvojoj glavi i znam da je sve moguće. Požuri, ljubavi moja: dani su mi sada sve kraći, a ja sam tako slaba. Požuri, moj usamljeni anđele."

Iako se Madam Pompadur pojavljuje samo u jednoj epizodi, priča ipak ostaje otvorena, jer gledalac koji je pažljivo pratio radnju filma može zaključiti da su droidi sa satnim mehanizmom ipak skenirali njen mozak, tačnije, uspeli su da naprave skeniranu kopiju njenog uma. Nakon prebacivanja te kopije u kompjuter svemirskog broda, letelica je stekla njenu svest i sećanja pa je na taj način nastavila (popravljena) svoj put i misiju koja je u ovoj epizodi bila u drugom planu. Ovo saznanje celokupnu priču čini još tragičnijom, jer Madam Pompadur ne gubi samo fizički život, već i svoj identitet, nastavljajući vantelesno postojanje zarobljena u ogromnom računaru. 

Sa druge strane Doktor sve više shvata da, iako je Gospodar vremena, ne može neke stvari u potpunosti kontrolisati, niti svima pomoći, tako da je ovo samo još jedna tragedija u kojoj gubi nekog svog dragog prijatelja ili saputnika. Ostaje dilema, da li ga to čini jačim i otpornijim borcem u nepojmljivo velikom haosu koji vlada Univerzumom ili nasuprot tome, postaje sve ranjiviji, što se da naslutiti u nekim narednim epizodama ovog serijala.

Raznolikost u pričama po tematskom kvalitetu je ogromna, od naivnih epizoda koje jedva da mogu zadovoljiti ukuse mladih naraštaja, pa sve do onih koji predstavljaju mala filmska remek dela sa kompleksnim radnjama i filozofskim porukama za ozbiljniju publiku. Autori nas time uveravaju da je cilj ovog serijala održavanje pažnje šire publike, jer čitav projekat u suštini ima komercijalni smisao. Još treba napomenuti i čestu prisutnost prepoznatljivog britanskog humora kao i ostrvske ironije koja se javlja u gotovo svakoj epizodi. 

Oni koji su pogledali veći deo serijala mogu da kažu kako je bilo i boljih epizoda od ove koju sam izdvojio, slažem se, međutim, ovaj put sam bio više subjektivan, u odabiru, nego obično. Razlog tome je pored interesantne tematike i veličanstvene muzike, moj respektabilan stav prema glumici Sofiji Majls, oličenjem ženstvenosti, ne samo zbog lepote, već i zbog gracioznosti, otmenog držanja, predivnog glasa, pronicljivosti, iskrenosti i perfektne glume, ovaj put kroz ostvarenje lika jedne stvarne ličnosti iz francuske istorije. 

Naime, Madam Pompadur (1721- 1764) je bila ljubavnica i kurtizana francuskog kralja Luja XV u 18. veku. Imala je veliki uticaj na prilike u društvu, jer se svojim visokim obrazovanjem, stavom i jakim karakterom mešala u vojne i političke odluke samog kralja. Madam Pompadur se smatra jednom od tri najmoćnije žene tog perioda, zajedno sa ruskom caricom Katarinom Velikom i austrijskom kraljicom Marijom Terezijom.

Ovo nije jedina epizoda kada scenarista Stiven Mofat ubacuje istorijske ličnosti u svoj filmski svet fikcije. To je uradio i sa velikanima poput Šekspira (u epizodi sa Doktorom 9. regeneracije čiji lik glumi Kristofer Iklston) i Van Goga (u epizodi sa Doktorom 11. regeneracije čiji lik glumi Mat Smit). 

Za one koji nisu gledali seriju potrebno je objasniti koncept regeneracije: Kada je fizičko telo Doktora teško povređeno ili treba da nastupi smrt, javlja se njegova transformacija u novu inkarnaciju sa ciljem izlečenja (to je biološka sposobnost koju poseduju Gospodari vremena). Tada dolazi do zamene glumaca koji tumače njegov lik. Prikazi svakog glumca su različiti, ali svi predstavljaju samo faze u životu istog lika i zajedno čine jedan životni vek sa jedinstvenom pričom. Interesantno je istaći da zbog tematike putovanja kroz vreme, ove različite inkarnacije se povremeno i susreću, što daje dodatnu draž u praćenju tih epizoda.

U analizi ove epizode treba pomenuti značajnu ulogu i veliki uticaj muzike kompozitora Mareja Golda koja doprinosi mračnom i bajkovitom ambijentu ove priče. On svojom predivnom partiturom na klaviru, u raznim varijacijama, prati tragediju ,,Devojke u kaminu", te doprinosi da ova epizoda postane jedna od nekoliko najkompletnijih u serijalu i što je gledalac više puta gleda, shvata, možda sasvim neočekivano, da ona postaje sve draže delo. 

Naravno da ovaj komercijalni tip filmske umetnosti ne može da se poredi sa remek delima, najčešće nekomercijalnih umetničkih ostvarenja. Ipak ovakav, postaje pristupačniji široj publici koju uspeva sa lakoćom da animira i zabavi. Na kraju moramo priznati da je ostvaren potreban efekat u smislu jakog utiska koji doživljava gledalac prateći ovu epizodu, makar u samoj specifičnosti ideje o imaginarnom svetu jedne stvarne istorijske ličnosti koja se našla u ,,kandžama" filmske fantastike, kao i dramatizaciji koja pobuđuje jaku emotivnu reakciju na sam tragičan događaj u ovoj priči. 

Borivoj Vujić