Struktura ljudske neizvesnosti
Nemački filozof Martin Hajdeger (1889–1976) ukazivao je na to da čovek predstavlja „biće bačeno u svet“: nesigurno, konačno i izloženo stalnoj potrebi za stabilnim orijentirima. U takvoj perspektivi, pokušaji uspostavljanja reda, pa i kroz destruktivne procese, mogu se tumačiti kao reakcija na duboku egzistencijalnu napetost i neizvesnost. Suprotstavljenosti koje oblikuju ljudsko iskustvo, poput jasnog i nejasnog, poznatog i nepoznatog, imaju dugu intelektualnu istoriju. Različite filozofske i kulturne tradicije prepoznavale su da je ljudska egzistencija obeležena stalnim odnosom prema onome što je razumljivo i onome što ostaje nedovoljno shvaćeno. Čovek deluje unutar ograničenog horizonta znanja, dok veliki deo stvarnosti ostaje izvan njegove neposredne spoznaje. Proces formiranja ličnosti započinje u detinjstvu, kroz postepeno razvijanje samosvesti i sposobnosti tumačenja sveta. Kako se subjekt stabilizuje, stiče relativnu koherentnost i mehanizme za suočavanje sa sopstvenim ogr...