Tekstovi i poezija

Poema ,,Gavran" (The Raven) Edgara Alana Poa (1809-1849), jedno od najpoznatijih dela američke književnosti i simbolističke poezije, prvi put je objavljena 29. januara 1845. godine. Ona odražava Poovu opsesiju smrću, gubitkom i psihološkim ponorom punim tuge i beznađa.  Kombinujući melodičnost stiha, opsesivni ritam i simboliku, „Gavran“ ostavlja dubok utisak i bavi se univerzalnim temama patnje, gubitka i opsesivnih misli. Atmosfera u pesmi je mračna i klaustrofobična, smeštena u prostor noćne sobe koja postaje ogledalo unutrašnje tame. Pesnikov junak ne uspeva da pobegne iz lavirinta tuge tako da gavran postaje samo glas unutrašnje agonije i metafora samodestruktivnog uma. E. A. Po pripoveda o ljubavniku koji tuguje zbog gubitka voljene Lenore koga posećuje tajanstveni gavran. To nije samo ptica – već prorok - glasnik koji sedeći na bisti boginje mudrosti donosi iz „Plutonskih dvorova“ mračni podzemni svet rimskih mitologija. Njegovo stalno ponavljanje „Nevermore“ (nik...

  Gustave Doré (Gistav Dore, 1832–1883) bio je jedan od najsvestranijih i najuticajnijih umetnika 19. veka, čiji su radovi obuhvatali ilustraciju, slikarstvo, graviranje i skulpturu. Njegov izrazit stil i sposobnost da vizualizuje epske narative ostavili su dubok trag u svetu umetnosti.  Ova kratka analiza fokusiraće se na ključne aspekte njegovog stvaralaštva - ilustracije i tematske preokupacije. Doré je stvarao u eri kada su evropske umetnosti i književnosti bile duboko inspirisane romantizmom, simbolizmom i kasnijim prelazima ka realizmu. Njegovo stvaralaštvo obuhvata nekoliko dominantnih kulturnih struja tog vremena - romantičarski duh, religiozni simbolizam i mitologiju. Doréova dela prožeta su grandioznošću i dramatičnim prikazima prirode i ljudske sudbine kroz prepoznatljive teme. Romantizam, umetnički pokret koji je dominirao krajem XVIII i početkom XIX veka, naglašavao je emocije, imaginaciju i subjektivno iskustvo, često u kontrastu sa racionalizmom prosvetiteljstva...

Društvene mreže, kao ključni deo savremenog digitalnog života, značajno su promenile način na koji ljudi komuniciraju, predstavljaju sebe i doživljavaju svet. Iako pružaju mogućnosti za povezivanje i izražavanje, njihova upotreba često izaziva negativne psihološke, društvene i kulturne posledice. Komunikacija u virtuelnom prostoru nudi određene prednosti, ali ne može biti, niti se treba shvatati kao zamena za neposredni kontakt. Istraživanja pokazuju da što smo umreženiji, to smo usamljeniji. Dakle, što više vremena posvećujemo ovakvom načinu komunikacije, bez obzira na to što imamo veliki broj online prijatelja i pratilaca – veća je verovatnoća da ćemo se osećati nesrećno, nezadovoljno, anksiozno i depresivno. Samopromocija kao fenomen u digitalnom svetu često prikazuje idealizovanu verziju ličnosti koja stvara lažnu sliku o sopstvenom životu i udaljava je od autentičnosti. Kroz pažljivo birane slike, opise i postove, pojedinci kreiraju brend sopstvene ličnosti. Lajkovi, komentari i p...

Šta su fraktali? I šta znači da su to samoslično skalarno invarijantne linije?  Dok su pravilne figure sačinjene od pravih duži, ove figure se sastoje od razlomljenih linija koje se sastoje od manjih celina. Međutim, nije svaka razlomljena i isprekidana linija fraktalna. Glavna tajna fraktala je ta što su delovi njegovih linija sasvim nalik na ceo lik fraktala, što se naziva samosličnošću, kao i da koliko god da im blizu prilazite, uvek vidite isti lik, što predstavlja famoznu skalarnu invarijantnost. Ma kako delovale fascinantno, ispostavilo se da su ove egzotične Mandelbrotove linije, u velikoj meri promenile način na koji vidimo svet. fraktalne strukture Matematičari pre Mandelbrota su fraktale smatrali prekomplikovanim da bi se proučavali - u najmanju ruku neugodnim što se neke od geometrijskih figura nacrtane po sasvim pristojnim analitičkim formulama neobjašnjivo pretvaraju u te diskretne, fascinirajuće razlomljene oblike. Nakon što ih je Mandelbrot jasno i jednostavno objasn...