Tekstovi i poezija

  Želim da u uvodu ovog teksta izrazim duboku i neizmernu zahvalnost autorki na saradnji i predivnoj komunikaciji; što mi je omogućila da dodatno proniknem u njen fantastičan književni svet. Probudila je u meni nove dimenzije inspiracije i refleksije. Njene sposobnosti, da kroz samosvojan način pisanja urone čitaoca u kompleksnost ideja i osećanja, zaista su impresivne i vredne divljenja. Mitski jezik je simbolički i uključuje raznolike nivoe kolektivne i individualne emocije i imaginacije, stoga se izražava u vidu narativnog obrasca koji je zasnovan na određenoj logici i tim putem uređuje svet. Glavno svojstvo mitskog izražavanja je da manje razumljivo tumači kao razumljivo, da uređuje suprotstavljene elemente stvarnosti i na taj način simbolički učestvuje u stvaranju tog sveta.  Za moćnog demijurga jednog takvog specifičnog, introspektivnog sveta, možemo smatrati Katarinu Ristić Aglaja (rođenu 1968. godine u Beogradu) koja reinterpretira postmodernim jezikom drevne kosmološke i kosmo

Sokrat je živeo u V veku pre nove ere, u razdoblju koje je izuzetno važno za istoriju Grčke, kada su na Akropolju podignuti Partenon i Propileji, koje i danas posećuje veliki broj naših savremenika. To je istovremeno doba velikih preokreta i događaja. Pre svega treba izdvojiti rat protiv Persije, najmoćnije sile tog doba. Iako je rat protiv Persijanaca ostavio spaljene gradove sa desetkovanim brojem stanovništva, Grci su se uspešno i brzo oporavili. Kao pomorski narod, imali su razvijen osećaj za trgovinu i putovanja, te nakon završenog rata i pobede nad Persijancima osigurana im je jaka ekonomska ekspanzija na Mediteranu i Bliskom istoku. Suparništvo između grčkih gradova, uzrok je Peloponeskom ratu tokom kojeg će se trideset godina sukobljavati Sparta i Atina. Sokrat je u ovom ratu učestvovao više puta kao atinski hoplit. Ispunjavao je svoju vojničku dužnost građanina Atine kako bi dao lični doprinos u odbrani domovine. U vreme mira, bio je poznat kao čovek koji ,,ratuje" rečima

Iako gradom dominiraju drvoredi bođoša odnosno gelegunja, mnogi sugrađani sigurno znaju da jedna ulica u širem centru ipak odstupa od te jednolikosti. Tamo, posve drugačija vrsta drveća krase svojim izgledom i u ogromnim senovitim krošnjama nude čudesne cvetove žute boje.  Ta ogromna drvenasta biljka pod imenom japanski bagrem ili japanska sofora, slična je klasičnom bagremu s tim što nema trnje. Raste do visine od trideset metara sa velikom okruglastom krošnjom. Kora joj je glatka, sivo zelene boje, dok u starosti ispuca. Drvo cveta u julu i početkom avgusta meseca. Veoma je medonosna biljka. Plod je mahunast u kojem se nalaze semenke crne boje. Pogodna je za gradska naselja jer je otporna na zagađenja. Inače ovo drvo vodi poreklo iz Kine, ali je ljudskom aktivnošću preneto u Japan. Ulica o kojoj pišem je mesto neobične lepote i specifičnosti. Pruža se paralelno sa prugom i železničkim čvorištem koje je trenutno u fazi velike izgradnje i od nje je odvojena zidom skoro po čitavoj dužin