Glen Guld - virtuoz na klaviru

 

Glen Herbert Guld (1932 - 1982) bio je jedan od najpoznatijih kanadskih pijanista i kompozitora dvadesetog veka. Odrastao je u porodici muzičara gde je otac svirao violinu, a majka klavir i orgulje. Njegov talenat bio je primetan još u ranom detinjstvu kada je u petoj godini komponovao svoju prvu kompoziciju. Majka ga je podučavala u tom periodu sve do njegove desete godine. Zatim nastavlja da se školuje na Kraljevskom muzičkom konzervatorijumu u Torontu. Prvi javni nastup imao je sa dvanaest godina na orguljama, a samo godinu dana kasnije nastupa kao solista na klaviru svirajući Betovenov Četvrti klavirski koncert.

Guld je prvi Kanađanin koji je svirao u Sovjetskom Savezu nakon Drugog svetskog rata izvodeći dela Baha i Betovena. Bio je aktivan član Berlinske filharmonije pod vođstvom Herberta fon Karajana, a potom i Njujorške filharmonije pod dirigentskom palicom Leonarda Bernštrajna. 

Guldov američki debi 1955. godine u izvođenju Bahovih Goldberg varijacija u značajnoj meri je uticao na njegovu sve veću svetsku reputaciju. Goldbergove varijacije snimljene su na gramofonskim pločama na čijem omotu su smeštene mnogobrojne fotografije sa snimanja na kojima je Guld u centru pažnje. Pored njega pojavljuje se i producent sa snimanja, inžinjer zvuka i klavir-štimer, što ukazuje da efekat ovih fotografija, odnosno celokupan omot ovog nosača zvuka, treba da utiče na slušaoca tako da doživljaj izvedbe ne bude shvaćen samo kroz prizmu Bahovog stvaralaštva, već i u sagledavanju ukupnog procesa koji je potreban u realizaciji i interpretaciji nekog muzičkog dela. 

Dvadeset i šest godina kasnije (1981) Guld je ponovo snimio Goldbergove varijacije u istom studiju kao i 1955. Ovaj put ih je odsvirao potpuno drugačije tako što ih je objedinio u jedno delo, iako se u originalu sastoji od jedne arije i trideset varijacija. 

Bio je prepoznatljiv po svom specifičnom stilu izvođenja. Ona su uvek bila originalna i nekonvencionalna, gde je tokom sviranja povremeno znao gestikulirati, pevušiti i mrmljati ljuljajući se na stolici. I u javnom životu bio je poznat po svojim ekscentričnostima - nošenju rukavica, šala i šinjela po letnjem vremenu; namakanja ruku u vrelu vodu pre nastupa i dr. Pri interpretacijama eksperimentisao je sa tempom dovodeći izvođenje do ekstrema. Bernštajn je u više navrata isticao kako se ne slaže sa Guldovom interpretacijom koja je imala usporen tempo nasuprot originalnoj Bramsovoj dinamičnosti sa istaknutim kontrapunktom i motivima. 

Glen Guld je smatrao izlišnim ponavljanje klasične izvedbe zadate kompozicije, pa je uveo potpuno novu interpretaciju za svaku od njih. Njegov repertoar je bio selektivan. Uglavnom je izvodio Betovena, Baha i Šendberga izbegavajući dela Šopena, Lista, Debisija i Mocarta smatrajući da su njihove kompozicije prazne i teatralne. 

Pored brojnih nastupa na koncertima svirao je i kao solista na kanadskom radiju i televiziji, te držao predavanja iz oblasti muzike. Radio je eksperimente intervjuišući sagovornike za radio emisije, a potom snimke razgovora spajao tako da se dobijao efekat simultane konverzacije ili istovremene priče. Kao rezultat toga bi nastala jedna vrsta govorne kontrapunktske muzike.

Nakon što je napustio koncertnu arenu, živeo je povučeno ograničavajući lične kontakte. Slušao je snimke i izvedbe drugih umetnika, odvojivši se od spoljnih pritisaka i svih negativnih uticaja muzičke pozornice. 

Ostatak njegovog života postao je eksperiment estetske izolacije. Umro je od posledica moždanog udara 4. oktobra 1982. godine.

Borivoj Vujić