Tekstovi i poezija

Imanuel Kant (1724 - 1804), jedan od najvećih filozofa svih vremena. Njegova gledišta i danas imaju snažan uticaj na savremenu filozofiju, posebno u oblastima metafizike, etike, epistemologije, političke teorije i estetike. METAFIZIKA MORALA ,,Niko ne želi da bude zao, a oni koji ipak čine zlo upadaju u moralni apsurd. Oni koji tako postupaju protivreče sebi samima, protivreče svom vlastitom razumu i zbog toga, moraju sami sebe prezirati." (Kant) Očigledno je da strah od samopreziranja ne može garantovati da će se ljudi ponašati u skladu sa zakonom, ali ako se krećete u društvu građana koji poštuju zakone, na neki način pretpostavljate da samopreziranje deluje. Kant je, naravno, znao da samopreziranje, ili tačnije strah od njega, vrlo često ne deluje i objašnjavao je to time što čovek može lagati samog sebe. Zato on stalno ponavlja da je sposobnost čoveka da laže, istinska „tamna mrlja“ u ljudskoj prirodi.  Na prvi pogled, taj stav se čini vrlo neobičan čak i ako ostavimo po stran

  Glen Herbert Guld (1932 - 1982) bio je jedan od najpoznatijih kanadskih pijanista i kompozitora dvadesetog veka. Odrastao je u porodici muzičara gde je otac svirao violinu, a majka klavir i orgulje. Njegov talenat bio je primetan još u ranom detinjstvu kada je u petoj godini komponovao svoju prvu kompoziciju. Majka ga je podučavala u tom periodu sve do njegove desete godine. Zatim nastavlja da se školuje na Kraljevskom muzičkom konzervatorijumu u Torontu. Prvi javni nastup imao je sa dvanaest godina na orguljama, a samo godinu dana kasnije nastupa kao solista na klaviru svirajući Betovenov Četvrti klavirski koncert. Guld je prvi Kanađanin koji je svirao u Sovjetskom Savezu nakon Drugog svetskog rata izvodeći dela Baha i Betovena. Bio je aktivan član Berlinske filharmonije pod vođstvom Herberta fon Karajana, a potom i Njujorške filharmonije pod dirigentskom palicom Leonarda Bernštrajna.  Guldov američki debi 1955. godine u izvođenju Bahovih Goldberg varijacija u značajnoj meri je utic