Tekstovi i poezija

Remek delo ,, Ja, robot " američkog pisca naučne fantastike Isaka Asimova objavljeno je davne 1950 godine. Knjiga predstavlja konglomerat sačinjen od devet pripovedačkih celina koje povezuju isti junaci i srodan tip radnje. Nastala je kao plod objedinjavanja zasebnih storija publikovanih po velikim američkim časopisima naučne fantastike. Bez obzira na posebnost unutrašnje građe, ,, Ja, robot " je odavno ušao u red priznatih klasika žanra, odredivši svojim odličjima fizionomiju jednog razdoblja koje se naziva ,, Zlatnim vekom " naučne fantastike. Reč je o pričama usredsređenim na motiv odnosa između Čoveka i Mašine - odnosa čija se glavna karakteristika ogleda u činjenici da je specifikovan postojanjem tri zakona tj. aksioma robotike, organski integrisana u pozitronske umove ,, mašina koje misle ". Svakako je najvažniji od ta tri principa prvi, koji određuje prirodu stanovišta robota prema čoveku: ,, Robot ne sme da povredi ljudsko biće, niti da, uzdržavanjem od dela...

  LETAČ Leteo je visoko, tražeći hladne struje vetrova. Blagim zaokretima menjao je pravac i lebdeo dugo. Opustio se sanjarivši o herojskom dobu svoje vrste, kada su svi naseljenici bili Obični, prikovani za tlo i uskraćeni za lepotu letenja. Oduvek su ih posmatrali sa nekom dozom prezira ispunjenim strahopoštovanjem. Letači nisu marili za to i većinu vremena provodili su leteći nebesima. Uspeli su stvoriti zajednicu u kojoj je suživot sa Običnima postao moguć. Iznenada, snažan bočni udar vetra ga zanese i on se prevrnu u vazduhu, osetivši jaku bol u leđima. Padao je brzo shvativši da nad jednim krilom nema kontrolu. Po prvi put u životu oseti strah i nemoć. Pokušaj da pomakne povređeno krilo stvarao je neopisivu bol. Stisnuvši zube donekle je uspeo da se postavi u položaj koji je usporavao pad.  *                    Spavao je dugo ili se bar njemu tako činilo. Pritiskivao ga je osećaj nekog čudnog i hladnog sna, koji oslobađa ...