DUŠA
DUŠA Oslobođena, ulazila je u vetar, u tela što bezglavo jure, u pse, u mačke, u ptice... Obožavala je da ulazi u oblake, one bele što brzo plove, premeštajući se iz njih u visoka olistala stabla neraskrčene šume. U vrelim letnjim danima, ulazila je u sivila nežnih oklopa. U glave potočnih rakova, tako zureći kroz crne jajolike oči na krajevima vlaknastih pipaka, osećajući ravnomernu tekuću koprenu svežine i uhvaćene svetlosti. Pred očima su joj bile štipaljke obrasle lišajevima. Posmatrala je korake dečaka kako gaze po dnu potoka, gurajući svoje blede šake u vodu. Pomerajući kamenje, hvatali su druge rakove i onako klizave ih bacali u čuvarke. Kada bi dečak dohvatio kamen iza kojeg se krilo telo račića u kojem je ona bitisala, brzo bi ga napustila, prebacivši se u neko drugo telo koje se bezbrižno sunčalo na steni. Volela je ulaziti i obitavati unutar neke amebe, lepršavo se vrteći u dubokoj ...